Ako bi nam neko rekao da mu je zavičaj OTANJ, LORET, LONJIN, MASKAR, VEVER ili SAJAN, verovatno bismo pomislili da dolazi iz Francuske ili Belgije; takođe, oslanjajući se na asocijacije po zvučnosti, pretpostavili bismo da se mesta SEMETEŠ, PAČIR i SAKAR nalaze u Mađarskoj, SEONE i SIKOLE u Italiji, ALJUDOVO i SARANOVO u Rusiji, TIODŽE i VRMDŽA u nekoj dalekoj afričkoj zemlji... No, sve su to mesta u Srbiji, i to ovoj maloj, suženoj, sa svežom ranom od amputacije (na Kosovu se, inače, krije još bogzna koliko neobičnih i enigmatski vrednih toponima).
Spisak naseljenih mesta u Srbiji je prava riznica neverovatnih nizova slova, i pored naziva koji asociraju druge meridijane, poput BAŠAID, ZEOKE, SAMAILA, SIRDIJA ili RUKLADA, neobičnu enigmatsku vrednost imaju pojmovi koji počinju retkim suglasničkim grupama, odnosno slovima koja se u našem jeziku gotovo nikada ne pojavljuju zajedno na početku reči; tako kod Knjaževca postoji ŽLNE, kod Lučana DLJIN, kod Aleksandrovca BZENICE, kod Prizrena ZRZE, kod Kline KPUZ itd. Međutim, sastavljači najčešće eksploatišu nazive onih mesta koja počinju slovom R, a na drugoj poziciji imaju suglasnik - a takvih toponima ima poprilično u zemlji kroz koju protiče Rzav, gde se uzdiže Rtanj, gde rmpalije rmbaju i tu i tamo popiju po koju čašicu šljivovice, čiji se prvi mlaz iz kazana zove rtnica.
Od takvih pojmova iz nacionalne geografije, najveću (takoreći internacionalnu) slavu uživa jedno mestašce kod Lučana: RTI. Ne postoji rešavač koji zastane kad naiđe na uobičajeni opis ovog troslovnog pojma (iako u istoj opštini postoji i LIS), a nema ni autora, bilo da je iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Slovenije, koji još u toku pripravništva nije pao na tu reč. Često koristimo i pojmove RTINA (sa opisom: veliki rt ili mesto kod Zadra) i RTIĆ, a ono što šumadijsko selo čini još ekskluzivnijim je etnik RĆANIN - jedina reč na svetu koja počinje grupom RĆ!
Drugo slavno mesto ovog tipa se takođe nalazi kod Lučana: RTARI (etnik: RTARAC), i to je jedna od svega 5 poznatih reči koje počinju troslovom RTA: RTANJ (opšte značenje je: šiljast ili glavičast vrh brda, ali postoji i istoimeno mesto kod Boljevca, što znači da postoji i etnik RTANJAC), RTAČ (dleto), deminutiv RTAK i pridev RTASTO. Kada nam se posle T nameće potreba za suglasnikom, posežemo za pojmovima RTNIK (prvoborac), RTNICA, RTMAČA (zalistak na čakširama po Vuku), ali ne zaboravljamo ni RTKOVO - mesto kod Kladova (u kojem možda žive RTKOVČANI, a možda i RTKOVCI).
RVATI obično opisujemo kao mesto kod Obrenovca, a selo sa istim nazivom postoji i kod Raške (etnik je verovatno RVAĆANIN, mada je teoretski moguć i Rvćanin). Ostali pojmovi tog tipa su dobro poznati: RVANJE, RVATI SE, RVAČ, RVAČICA, RVALIŠTE, RVAČKI, dok se mesto RVATSKA (kod Leposavića) manje spominje u ukrštenicama. Žitelj Rvatske je po svoj prilici takođe RVAĆANIN (uzgred, Branko Radičević se u "Đačkom rastanku" obraća Hrvatu rečima "Rvaćane, ne od lane...").
1 коментар:
Хвала Младене што си поменуо моје родно село - ДЉИН. Ту и тамо убацим га у понеки рад, поготову у осмосмерку са местима у Србији. Иначе, бројни топоними по Драгачеву су цинцарског порекла; НЕГРИШОРИ, КОРНЕТ... Константин Јиречек то констатује и објашњава у својој ''Историји Срба'', али то је нека друга тема.
За моје село је једино тумачење да значи ДУГАЧАК!?, па се и шалимо на тај рачун! У турским пописима из 1520. и тих година, наведено је под именом ДРЕНОВАЦ. Данас у селу имамо засеок ДРИЈЕНОВИ, што је вероватно реликт некадашњег имена села. Имена глава кућа из тих пописа нам ништа не говоре, јер су у питању ВОЈИХНА, ПРИЈЕЗДА и сл. А онда пауза до почетка 19. века, кад се појављују данашња имена и фамилије. Књиге путописаца из тог времена (Каниц) и етнолога (Ердељановић...)помињу како шест фамилија у мом селу тврде да им је предак Страхињић Бан, и да су горди и бунтовни, те оправдавају надимак. Стварно, те фамилије носе надимак Страхињићи (и моја међу њима), а као дете се сећам прича да је на једном брегу међу ливадама, где смо чували стоку и овце, био двор Страхињића Бана. У књигама из 19. и 20. века нема поузданих трагова из даље прошлости мога села (прекид је од 16. до 19. века), осим чињеница да је у питању староседелачко становништво. А суседно село (Лучани) је досељено почетком 19. века, углавном од Призрена. У том селу је једина фамилија у западној Србији (Златић)која се доселала из источне Србије - са Дунава; што је изузетак од уобичајених миграционих струја (преко Старог Влаха, уз Ибар и уз Вел. Мораву). Данашања варош Лучани је подигнута у подножју мога села (Дљин ) и села Лучани, и добила је име по куд и камо мањем селу.
И још да ти кажем ,да је у мом крају ијекавски изговор. Он се полако губи, али старији људи и сад говоре СЕКИРА, СЕДИ, СУТРА са оним меким гласом кога нема у нашој азбуци, а Црногорци су га увели. Код Руса је то глас који ми погрешно називамо ШЋ,то је меки глас између Ш и .
Ацо Јанковић.
Постави коментар