24.12.2014.

Niko nema što Srbin imade (1)

Ako bi nam neko rekao da mu je zavičaj OTANJ, LORET, LONJIN, MASKAR, VEVER ili SAJAN, verovatno bismo pomislili da dolazi iz Francuske ili Belgije; takođe, oslanjajući se na asocijacije po zvučnosti, pretpostavili bismo da se mesta SEMETEŠ, PAČIR i SAKAR nalaze u Mađarskoj, SEONE i SIKOLE u Italiji, ALJUDOVO i SARANOVO u Rusiji, TIODŽE i VRMDŽA u nekoj dalekoj afričkoj zemlji... No, sve su to mesta u Srbiji, i to ovoj maloj, suženoj, sa svežom ranom od amputacije (na Kosovu se, inače, krije još bogzna koliko neobičnih i enigmatski vrednih toponima). 

Spisak naseljenih mesta u Srbiji je prava riznica neverovatnih nizova slova, i pored naziva koji asociraju druge meridijane, poput BAŠAID, ZEOKE, SAMAILA, SIRDIJA ili RUKLADA, neobičnu enigmatsku vrednost imaju pojmovi koji počinju retkim suglasničkim grupama, odnosno slovima koja se u našem jeziku gotovo nikada ne pojavljuju zajedno na početku reči; tako kod Knjaževca postoji ŽLNE, kod Lučana DLJIN, kod Aleksandrovca BZENICE, kod Prizrena ZRZE, kod Kline KPUZ itd. Međutim, sastavljači najčešće eksploatišu nazive onih mesta koja počinju slovom R, a na drugoj poziciji imaju suglasnik - a takvih toponima ima poprilično u zemlji kroz koju protiče Rzav, gde se uzdiže Rtanj, gde rmpalije rmbaju i tu i tamo popiju po koju čašicu šljivovice, čiji se prvi mlaz iz kazana zove rtnica

Od takvih pojmova iz nacionalne geografije, najveću (takoreći internacionalnu) slavu uživa jedno mestašce kod Lučana: RTI. Ne postoji rešavač koji zastane kad naiđe na uobičajeni opis ovog troslovnog pojma (iako u istoj opštini postoji i LIS), a nema ni autora, bilo da je iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Slovenije, koji još u toku pripravništva nije pao na tu reč. Često koristimo i pojmove RTINA (sa opisom: veliki rt ili mesto kod Zadra) i RTIĆ, a ono što šumadijsko selo čini još ekskluzivnijim je etnik RĆANIN - jedina reč na svetu koja počinje grupom RĆ!

Drugo slavno mesto ovog tipa se takođe nalazi kod Lučana: RTARI (etnik: RTARAC), i to je jedna od svega 5 poznatih reči koje počinju troslovom RTA: RTANJ (opšte značenje je: šiljast ili glavičast vrh brda, ali postoji i istoimeno mesto kod Boljevca, što znači da postoji i etnik RTANJAC), RTAČ (dleto), deminutiv RTAK i pridev RTASTO. Kada nam se posle T nameće potreba za suglasnikom, posežemo za pojmovima RTNIK (prvoborac), RTNICA, RTMAČA (zalistak na čakširama po Vuku), ali ne zaboravljamo ni RTKOVO - mesto kod Kladova (u kojem možda žive RTKOVČANI, a možda i RTKOVCI).

RVATI obično opisujemo kao mesto kod Obrenovca, a selo sa istim nazivom postoji i kod Raške (etnik je verovatno RVAĆANIN, mada je teoretski moguć i Rvćanin). Ostali pojmovi tog tipa su dobro poznati: RVANJE, RVATI SE, RVAČ, RVAČICA, RVALIŠTE, RVAČKI, dok se mesto RVATSKA (kod Leposavića) manje spominje u ukrštenicama. Žitelj Rvatske je po svoj prilici takođe RVAĆANIN (uzgred, Branko Radičević se u "Đačkom rastanku" obraća Hrvatu rečima "Rvaćane, ne od lane...").

1 коментар:

Анониман је рекао...

Хвала Младене што си поменуо моје родно село - ДЉИН. Ту и тамо убацим га у понеки рад, поготову у осмосмерку са местима у Србији. Иначе, бројни топоними по Драгачеву су цинцарског порекла; НЕГРИШОРИ, КОРНЕТ... Константин Јиречек то констатује и објашњава у својој ''Историји Срба'', али то је нека друга тема.
За моје село је једино тумачење да значи ДУГАЧАК!?, па се и шалимо на тај рачун! У турским пописима из 1520. и тих година, наведено је под именом ДРЕНОВАЦ. Данас у селу имамо засеок ДРИЈЕНОВИ, што је вероватно реликт некадашњег имена села. Имена глава кућа из тих пописа нам ништа не говоре, јер су у питању ВОЈИХНА, ПРИЈЕЗДА и сл. А онда пауза до почетка 19. века, кад се појављују данашња имена и фамилије. Књиге путописаца из тог времена (Каниц) и етнолога (Ердељановић...)помињу како шест фамилија у мом селу тврде да им је предак Страхињић Бан, и да су горди и бунтовни, те оправдавају надимак. Стварно, те фамилије носе надимак Страхињићи (и моја међу њима), а као дете се сећам прича да је на једном брегу међу ливадама, где смо чували стоку и овце, био двор Страхињића Бана. У књигама из 19. и 20. века нема поузданих трагова из даље прошлости мога села (прекид је од 16. до 19. века), осим чињеница да је у питању староседелачко становништво. А суседно село (Лучани) је досељено почетком 19. века, углавном од Призрена. У том селу је једина фамилија у западној Србији (Златић)која се доселала из источне Србије - са Дунава; што је изузетак од уобичајених миграционих струја (преко Старог Влаха, уз Ибар и уз Вел. Мораву). Данашања варош Лучани је подигнута у подножју мога села (Дљин ) и села Лучани, и добила је име по куд и камо мањем селу.
И још да ти кажем ,да је у мом крају ијекавски изговор. Он се полако губи, али старији људи и сад говоре СЕКИРА, СЕДИ, СУТРА са оним меким гласом кога нема у нашој азбуци, а Црногорци су га увели. Код Руса је то глас који ми погрешно називамо ШЋ,то је меки глас између Ш и .
Ацо Јанковић.