19.12.2014.

Tri pa jedan

Simetrična ukrštenica sa zvanično najvećom prosečnom dužinom reči (7, 18) objavljena je, kao što sam u prethodnom postu spomenuo, pre tačno 22 godine u "Huperu". Rekord, razume se, nije postignut slučajno, već su tri u proseku vrlo dobra autora (jedan odličan, jedan vrlo dobar i jedan dobar) odlučila da udruže snage i naprave enigmatsku senzaciju. Oni su: Tomislav Vukadinović, Veljko Dopuđa i Zoran Zeljković.


Teško je zamisliti ovaj lik sa manjim brojem crnih polja od postojećih 24: teoretski, možda bi dva ivična vodoravna pojma mogla da "uokvire" kombinaciju, ali je to u praksi gotovo neizvodljivo, pa iako ovaj format od tada neprekidno izlazi u "Huperu" tj. njegovom tužnom nasledniku, još uvek se nije rodio maestro koji bi mogao da nadmaši rekord slavnog terceta. Takođe, nikada nije objavljena ni replika, što znači da niko nije bio spreman ili dovoljno motivisan da se upusti u taj vratolomni poduhvat.

Sastav nije teško iskritikovati, a prvo što kritičaru može da zasmeta jeste raspored crnih polja. Naime, autori su podelili mrežu dijagonalnim lancima na tri dela, i postarali se da dodirivanje tih delova bude tek simbolično: u dva slova. Očigledno se ne radi o propustu, već o smišljenom nesavršenstvu koje je "sporednim" autorima  prilično olakšalo posao. Konstruktor centralne kombinacije je, u principu, mogao drugačije da pozicionira prvo i poslednje crno polje, ali bi to od sastavljača levog i desnog ćoška zahtevalo malo više truda, jer bi sloboda u izboru prvog i poslednjeg vodoravnog pojma u tom slučaju bila drastično umanjena, te bi obe subkombinacije bile opterećene dodatnim zahtevom. Apdejt: autor središnjeg dela je Vukadinović, levo je majstorisao Zeljković, a desno Dopuđa (podatak iz prve ruke, vidi komentare). 

Budući da ne raspolažem brojem "Hupera" u kome je rad objavljen, poslužio sam se citatom iz "Leksikona srpskih enigmata". To znači da nemam uvid u opise i da nisam u prilici da kao rešavač procenim stepen upotrebljivosti, ali kao autor nalazim da je ukrštenica skoro besprekorno rešiva. Međutim, sadržinski je daleko od besprekornosti, pa u svakoj trećini postoji poneki čudan pojam: levo nas na češanje po glavi tera NEPOTIJA (pretpostavljam da se radi o neproverljivoj varijanti pojma nepotizam), kao i KAVITITI (?), dok je glagol KIVITI zabeležen u rečnicima srpskog jezika, ali samo kao povratni; desno srećemo blesavu sintagmu MALA KIĆENICA, koja ozbiljno ugrožava postignutu "čistoću". Ćoškovi su, inače, potpuno monotoni, ali to se autorima ne može uzeti za zlo, jer su takvim pristupom poštedeli sebe (a najverovatnije i rešavače) bespotrebnih muka. 

Minimalno se je mučio i Vukadinović (ako ostavimo po strani da je ređanje dvocifrenog broja desetki samo po sebi mučno), posluživši se odavno poznatim "trikom": korišćenjem glagola sa prefiksom PRE/PRI/PRO i grupom ST na 4. i 5. poziciji. Takvih glagola ima najmanje milijardu, pa ih je lako varirati, a čak i ukoliko neki nije zabeležen u rečniku, autor može sam da ga izvede ukoliko proceni da to ima smisla - pod uslovom da je osnovni glagol regularan (npr. spajati - prespajati, trubiti - pritrubiti, klimati - proklimati itd). Najviše strpljenja i veštine traže krajevi "stepenica", naročito kad treba voditi računa o povezanosti sa ostatkom ukrštenice, što je ovde, kao što sam rekao, uz pomoć rasporeda crnih polja dobrim delom izbegnuto (autor je samo morao da brine o tome da dva slova dole levo mogu biti završetak pojma od 14 slova - VISINSKI KOLAPS, odnosno da gore desno dobije dvoslov koji se može nastaviti - TITOVA KORENICA). Zaista bi bilo sumanuto smatrati manjkavošću broj glagola, s obzirom na okolnosti (mada  redundansa PROSLAVITI / PRESLAVITI nije za pohvalu), pa ni pridev PREŠTEPANI nije za osudu, ali postoji jedan pojam bez alibija: LINAREŽANI. Stanovnici Lanaresa su Linarešani, osim ako negde na svetu ne postoji i mesto sa završnim Z (slična greška se poslovično javlja i u slučaju TUNIŽANI; u Tunisu žive Tunišani, u Parizu Parižani). Od ostalih pojmova, pod znakom pitanja su PANER i RABICI, dok je glagol PROBLEJITI ispravno izveden na već opisan način.

Priča bi se ovde završila da se ipak nije pojavio neko ko je bio spreman na izazov, ko je čvrsto odlučio da napravi repliku ove ukrštenice i eventulano je unapredi. Taj neko sam, da izvinete, ja. Naime, ideja je stara, no realizaciji nisam mogao da pristupim sve dok nije prestala da me plaši ovolika količina belog prostora, i čim sam osetio da sam napokon dorastao tom zadatku - bila mi je potrebna samo hrpa karo-papira, nova olovka, Rečnik SANU (koji od 1. januara nećemo moći besplatno da koristimo na OVOM sajtu), Vujaklija, Klaić, drugi pdf ćitabi, malo interneta i mnogo strpljenja.


Nije bilo lako. Pošto sam sebi otežao zadatak željom da bolje povežem ćoškove sa sredinom, najviše sam propatio sastavljajući centralni deo. Koristio sam isti model kao Vukadinović, pa je moja stepenasta kombinacija slična njegovoj, ali se desilo i nešto neočekivano: njegov pojam PROBLEJITI se našao na potpuno istoj poziciji! Nisam varirao njegovu kombinaciju, niti sam započeo sastavljanje od tog pojma (prvi pojmovi koje sam planski upisao su PROSPERITET i OKRASTAVITI), ali, eto, u nekoj fazi se ispostavilo da tu ne može da ostane prvobitno rešenje PROPLEVITI ili PREPLEVITI, i mada sam se trudio da bar upotrebim književni oblik PROBLEJATI, na kraju sam kapitulirao i pristao na Vukadinovićevu varijantu (inače, ne verujem u telepatiju)! To je, na žalost skeptika, jedini paralelizam (doduše, postoji još jedan sličan glagol na drugoj poziciji PROSTARITI - PRESTARITI), pa iako ne mogu da kažem da sam prezadovoljan rezultatom, nalazim da nisam previše rđavo obavio taj deo zadatka. Ugaone delove sam takođe sastavio po modelu tj. monotono - i to ne samo iz razloga koje su imali Vukadinović i Zeljković, već i zato što sam se opteretio imperativom da prvi i poslednji vodoravni pojam povežem sa sredinom. Levi ćošak sam najlakše i najbrže završio (čim sam ukrstio gospođu Vilijams sa gospodinom Skotom, problem je bio rešen), dok sam se sa desnim rvao samo malo manje nego sa centralnim (ne pitajte kako sam našao MIJOL ćupriju), i mada na kraju nisam bio oduševljen, odustao sam od dalje borbe i rešio da predstavim svoje novo enigmatsko čedo takvo kakvo jeste. 

Dakle, narode, imate priliku da premijerno vidite repliku rekordne simetrične ukrštenice sa prosečnom dužinom reči 7, 18. Može to i bolje, jašta, no ne uzdržavajte se od kritika samo zato što je reč o teškom zadatku - svaki konstruktivan predlog može biti od koristi. Ako želite verziju u pdf, možete je preuzeti OVDE.

9 коментара:

Анониман је рекао...


BRAVO je preslaba reč
za ovakv poduhvat!
AVANTI u istom ritmu.

Slovarim

resad besnicanin је рекао...

Svaka čast! Najbolje je ispao središnji deo - pa gotovo da je besprekoran! Desni deo mi se više sviđa, verovatno zato što ga je bilo i teže sastaviti.

Rok Ban је рекао...

uKRŠTENICA ZA DIVLJENJE, BRAVO.

Mel Mandraković је рекао...

Ok, hvala.
Rešade, izmenio sam sve što sam mogao u levom delu, promenio neke opise i mislim da je sada puno bolje i rešivije. Jedino mi i dalje smeta pojam GOLITARA, ali moraće da ostane (ako je za utehu, zabeležen je u rečniku SANU).

Poslaću Jankoviću. :)

Tonči Milat је рекао...

Ako to išta znači, HJP daje odrednicu TUNIŽANIN kao glavnu, a TUNIŠANIN samo u zagradi:
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19lURJ4&keyword=Tuni%C5%BEanin
Iz toga slijedi da ni Linarežanin nie moguće a priori odbaciti kao neispravan.

Mladene, planiraš li postaviti i riješenu inačicu na blog?

Mel Mandraković је рекао...

Postavljena.

Inače, možda je u drugim jezicima ispravno Tunižanin, a u srpskom je opravdana samo varijanta sa Š. Mistikus je poslao sms i tvrdi da se u Srbiji do kraja XX veka koristio oblik Tunizija (u Sloveniji i danas), i to je verovatno tačno, jer je na Vikipediji alternativni naziv za republiku Tunis - Tunižanska Republika.

Međutim, Klajn je vrlo izričit u Rečniku jezičkih nedoumica, i odbacuje oblik sa Ž. Linarežanin se tu ne spominje, ali se iz pravila transkripcije može izvesti samo Linarešanin, jer se S uvek prenosi kao S.

Milos је рекао...

Zeljković: levi deo
Vukadinović: središnji deo
Dopuđa: desni deo

Eto vam prava informacija :)
Ja sam Tomin unuk pa smo baš sada pričali o tome.

Veliku pozdrav!

Mel Mandraković је рекао...

Hvala, Miloše.
Nadam se da znaš da je Tvoj deda jedan od najboljih sastavljača ukrštenih reči s ove strane Drine.
Pozdrav obojici.

Milos је рекао...

Evo zahvaljuje deka na komplimentu :)
Slučajno smo naišli na Vaš blog i ja mu baš čitam sve pa je prokomentarisao da je opravdana pretpostavka zbog redosleda potpisa ali i da napišem ko je koji deo radio čisto da biste znali.

Veliki pozdrav!