Jotovanje Jermena

Levon Aronjan

U jučerašnjoj "Alo razbibrizi" se pojavilo jedno diskutabilno jermensko prezime, i to u klasičnoj ukrštenici čiji je autor Mladen Marković. Taj Marković, kao što je poznato, nije lingvista, ali se iz hobija bavi transkripcijom, te lične transkripcione dileme razigrano rešava uz pomoć relevantne literature. Međutim, neki dobronameran (i nepotpisan) kolega mu je skrenuo pažnju da prezime šahiste Levona treba preneti bez jotovanja, dakle ne ARONJAN, već ARON + JAN, pozivajući se na raspis izvesnog Nikolića, urednika nekog enigmatskog časopisa, koji je pre x godina saradnicima otvorio oči tvrdnjom da u jermenskim prezimenima ne dolazi do stapanja D, L i N sa J.

Poznato je da poslednjih godina urednički posao obavljaju osobe kritičnog obrazovanja (kod nas, a možda i u drugim demokratskim zemljama), jer je valjda u eri borbe protiv diskriminacije po različitim osnovama, i polupismenima omogućeno da donose pravopisne odluke. Tako su enigmati došli u situaciju da ih opismenjuju i jezički savetuju kojekakvi popovi, portiri i njima slični akademici, pa pošto se u ovim našim antidiskriminacionim, demokratskim okolnostima nametnuti autoriteti prihvataju zdravo za gotovo, sasvim je razumljivo zašto je neko bez provere usvojio sugestiju  nestručnog lica u ulozi urednika, i prepoznao grešku u ukrštenici spomenutog Markovića.

Većina ljudi zna da se jermenska prezimena obično završavaju sufiksom JAN. No, transkripcione nedoumice proističu iz činjenice da jermenski jezik ima vrlo specifičnu grafiju (u koju se malo ko sa naših prostora razume), te jermenska imena i prezimena već decenijama uvozimo iz drugih jezika. Najpre je to bio ruski, u vreme kada je Jermenija bila članica SSSR - a, a poslednjih godina se oslanjamo na poengležene varijante, odnosno transkribujemo već transkribovane oblike. Tu, zapravo, nema velikih problema, ali se u našim sredstvima javnog informisanja, a samim tim i u ukrštenim rečima, često viđa slogovno I koje uopšte ne postoji u originalu, tj. originalima.

Aram Hačaturjan

Najpopularniji Jermen u našoj enigmatici je kompozitor Aram HAČATURJAN (1903 - 1978), a u stopu ga prati pesnik Akop AKOPJAN (1866 - 1937). Njihova su prezimena svojevremeno preuzeta iz ruskog, a Hačaturjan i dan-danas sporadično dobija ono I od manje upućenih, te se spominje i kao Hačaturijan (ta pojava nije primećena kod Akopjana, a ni kod nekih drugih, poput Petrosjana). Treba znati da to nije baš sasvim neosnovano, jer postoje i prezimena jermenskog porekla koja su na našim prostorima poznata isključivo u proširenom vidu, te se kompozitor Vartkes (1933 - 1993), rođeni Beograđanin, prezivao BARONIJAN. Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica citira lingvistu Bogdana Terzića: "Не треба писати -ијан, осим код наших грађана јерменског порекла где је такво писање ушло у обичај, нпр. Вартабедијан, Баронијан (изворно: Вартабедјан, Бароњан)."

Babken Simonjan

Za nas je naročito značajna sledeća Terzićeva napomena: "Ispred ruskih sufiksa -jan, -janc i -'jan, -'janc izgovara se mek suglasnik, što u jermenskom nije slučaj sem kod lj i nj, pa se onda pod uticajem ruskog pisanja i izgovora ta ruska mekoća u latiničke transkripcione sisteme pogrešno prenosi pomoću grafeme i." Dakle, I se nikada ne koristi (mada, pitanje je kako treba tretirati američka prezimena jermenskog porekla, poput Kardashian i Sarkisian; prvo nosi starleta svima znana kao Kim KARDAŠIJAN, a drugo slavna Šer, odnosno Šerilin SARKISIJAN), a jotovanje se sprovodi u 66 % slučajeva (dakle, jedino d + j nije đ). Da nije tako, ni jermensko-srpski književnik Babken SIMONJAN, profesor srpskog jezika na univerzitetu u Jerevanu i član UKS - a zasigurno ne bi dozvolio da mu se prezime u našoj ćiriličnoj literaturi koristi u oskrnavljenoj varijanti Симоњан (uzgred, ni ime mu nije u skladu sa našim pravopisnim obrascem, jer ako P13 preporučuje jednačenje po zvučnosti u slučaju Бубка, onda i Simonjana treba zvati Bapken; međutim, ako sam nosilac imena insistrira na tom B, kao što je ovde slučaj, Pravopis je nemoćan). 

Enja

Još nešto: Marković je u tom radu sporno Levonovo prezime ukrstio sa jednako spornim imenom irske pevačice koja se predstavlja kao Enya, te se to grešno jotovano N i uspravno, i vodoravno po želji može čitati na isti način - kao dvoglas. Istina, u slučaju poznate Irkinje spor objektivno postoji, jer bismo poštujući Pravopis na ćirilici pisali ЕНЈА (ne Enija!), s obzirom na to da njeno ime prenosimo iz engleskog. No, zarad opšteg enigmatskog dobra, možemo ga preneti i iz irskog (ne postoje stroga pravila transkripcije sa tog jezika, što će reći da ni jotovanje nije zabranjeno!). Originalna grafija angliciziranog imena Enya je Eithne, a irski izgovor je gotovo identičan engleskom (ɛnʲə), pa budući da nigde ne piše da se N i J u načelu ne svode na Њ, tj. pošto je transkripcija iz irskog mahom fonetska, ЕЊА je sasvim prihvatljiva varijanta.