27.09.2015.

Frfljanje na slovo F

Ivan Klajn
Pre nekoliko meseci je u gotovo svim dnevnim novinama objavljen isti tekst, bombastično naslovljen sa "verovali ili ne", pa je neuko pučanstvo najzad saznalo da ne postoji nijedna reč srpskog porekla koja počinje na slovo F. Ulogu Arhimeda je, po svoj prilici, odigrao neki priučeni novinarčić - senzacionalista, a ostali su kao mlađahni orangutani potrčali za njim i listom preneli objašnjenje lingviste Ivana Klajna. Međutim, to objašnjenje je prilično neprecizno, i glasi: "Tačno je da u srpskom jeziku nema nijedne reči srpskog porekla koja počinje na slovo F, a razlog tome je što je upotreba ovog slova preuzeta iz Vizantije u srednjem veku. Kasnije, pod uticajem turskog, grčkog, francuskog i nemačkog jezika, reči koje počinju na ovo slovo postale su učestalije, i odomaćile su se u našem jeziku."

Možebiti da je Klajn loše citiran, no ako je izjava ipak doslovno preneta - iz nje se jedino može zaključiti da on pod pojmom srpski jezik podrazumeva samo neku varijantu staroslovenskog iz ranog srednjeg veka. Reklo bi se da je ipak hteo da kaže: u srpskom ne postoje reči slovenskog ili bar južnoslovenskog porekla koje počinju tim slovom, mada ni taj podatak ne sadrži u sebi ništa spektakularno i ni u kom slučaju ne potvrđuje "neverovatno otkriće". Drugim rečima, slovo F je ušlo u jezik naših predaka otprilike pre 1000 godina, a taj se jezik toliko razlikovao od ovog da - u hipotetičkom vremeplovu - savremeni čovek ne bi mogao da se sporazume npr. sa Rastkom Nemanjićem. Nameće se pitanje: da li one reči koje su nastale na našem tlu nakon preuzimanja slova F pripadaju srpskom jeziku ili ih ne treba računati?

Moje poznavanje materije nije dovoljno da bih sa sigurnošću smeo da tvrdim da je prosečan srednjovekovni Srbin koristio sporno slovo (uzgred,  H je postojalo takoreći radi reda, te je Sava Mrkalj početkom XIX veka primetio: "Seljani Serblji za H ne znadu"), a činjenica je da se i u modernom jeziku sreće sasvim retko (eto, od početka ovog teksta nije upotrebljena nijedna reč koja sadrži F, i to bez želje za izbegavanjem). No, da li je moguće da sve one onomatopejske reči koje svakodnevno koristimo nisu naše, tj. da ih nisu smislili, oživeli i zabeležili naši preci - već da su pozajmljene, kalkirane ili  veštački pripojene našem jezičkom fondu?

Komentari koje su čitaoci elektronskih novina ostavljali ispod spomenutog napisa vode do gorke spoznaje da je naš prosečan čovek (ili bar prosečan komentator) uzalud išao u osnovnu školu, jer je malo ko u stanju da prepozna tuđicu ili pozajmljenicu u maternjem jeziku. Pored šaljivih (humor je odlična odbrana od neznanja), bilo je i apsurdnih komentara sa primerima poput fenjer ili flaša, a većina je pobedonosno i ponosno ispisivala naziv našeg nacionalnog instrumenta: frula! No, ne lezi vraže: prema RMS, reč je mađarskog porekla, mada ima indicija da nam je stigla iz rumunskog; stari Srbi su taj instrument zvali svira, svirajka, sviraljka iliti svirala, no ti izrazi su vremenom valjda počeli da zvuče suviše prosto, odveć seljački, pa je čak i duduk delovao otmenije, a tek frula... nobles, komifo!

Elem, ako ostavimo po strani savremeni žargon koji sadrži nemali broj izraza nepoznatog, možda i autohtonog porekla (kao, s oproštenjem, frntulja), geografske nazive (kao Fijulj i Firaja), te silne germanizme, latinizme, turcizme, galicizme,  italijanizme, mađarizme i grecizme, ostaje nam da se pozabavimo rečima na F koje pripadaju standardnom jeziku, a čini se da su sasvim domaće. To, u svakom slučaju, ima veze sa enigmatikom, jer ako već pravimo ukrštenice na srpskom jeziku, nije zgoreg znati koji su pojmovi malo više naši od drugih.

FAK - onom. uzvik za isticanje brzine radnje, drž';
FAĆKATI - prema pokrajinskom obliku glagola hvatati: fatati ili faćati (koristio Sremac); gl. im. faćkanje;
FIJUK - onom. oštar zvuk proizveden strujanjem vazduha;
FIJUKAV - praćen fijukom;
FIJUKATI - proizvoditi fijuk, zviždati; gl. im. fijukanje;
FIJUKNUTI - proizvesti fijuk;
FIJUČAN - izložen fijuku vetra;
FIK - onom. zvuk pri naglom sečenju ili odsecanju;
FIKARITI - odsecati; gl. im. fikarenje;
FIKNUTI - odseći jednim potezom ili udarcem;
FIS - onom. zvuk koji se čuje pri udarcu, šamaru;
FISAK - bol u mišićima i kostima, žiganje, sevanje;
FISKA - vika, graja;
FISKATI - fijukati, zviždati; gl. im. fiskanje;
FISKAC - uzvik, vidi: fis
FISNUTI - ošinuti, zviznuri; ujesti, pecnuti;
FIĆ - vidi: fićok;
FIĆKUTATI - vidi: fićukati; gl. im. fićkutanje;
FIĆOK - staklena bočica iz koje se pije rakija, fraklić, čokanj; poreklo nejasno;
FIĆUK - onom. zvižduk;
FIĆUKATI - zvižduk; gl. im. fićukanje;
FIĆUKNUTI - zviznuti;
FIŠTATI - onom. ispuštati rezak glas (o životinjama), njištati, vištati; gl. im. fištanje;
FLANDRA - raspuštena žena, bludnica (koristio Jakšić, poreklo diskutabilno: verovatno po Flandriji, ali se može dovesti u vezu i sa landranjem);
FLANDRATI SE - bludničiti; gl. im. flandranje;
FLANDROVATI - bazati, skitati se; gl. im. flandrovanje;
FLIĆKA - žena lakog morala, drolja;
FLISNUTI - vidi: fljisnuti;
FLUNDRA - vidi: flandra;
FLUNDRATI SE - vidi: flandrati se; gl. im. flundranje;
FLjAS - onom. zvuk pri padu u vodu s visine;
FLjASNUTI - pasti u vodu, pljasnuti;
FLjIS - onom. zvuk pri  udaranju rukom po licu ili telu;
FLjISNUTI - naglo lupnuti, pljesnuti;
FLjUS - onom. zvuk pri udarcu u nešto tečno ili meko;
FLjUSNUTI - udariti u nešto tečno ili meko;
FOČAK - čovek iz Foče, Fočanin;
FRAKATI SE - preterano se šminkati; gl. im. frakanje;
FRŽ - kvrga, čvor u drvetu, vrž (koristio Andrić);
FRŽNAT - v. fržnovit;
FRŽNOVIT - koji ima frževe, kvrgav, čvornat;
FRK - onom. zvuk pri naglom pokretu ili poletanju; rečca za isticanje brzine ili naglosti radnje;
FRKA - snažno i glasno duvanje kroz nos, frkanje;
FRKATI - snažno i glasno duvati kroz nos; gl. im. frkanje;
FRKAFULJA - kaputaš, varošlija (pogrdan izraz za građanina nasuprot seljaku, po Vuku);
FRKNUTI - naglo poleteti ili skočiti;
FRKTATI - vidi: frkati; gl. im. frktanje;
FRLJAV - razrok, vrljav;
FRNDATI - onom. zujati, krčati; presti; gl. im. frndanje;
FRS - onom. uzvik za podražavanje frskanja puške;
FRSKAV - koji frska; vidi: frskati;
FRSKALO - onaj koji frska, vrskavac, vrskalo;
FRSKATI - ne izgovarati čisto zubne suglasnike, vrskati; ispuštati piskave i šuškave glasove; gl. im. frskanje;
FRSNUTI - ne opaliti, slagati (o pušci);
FRUŠT - vrsta trešnje, vruskavac, vruštavac; po svoj prilici nije reč o germanizmu, jer se lako dovodi u vezu sa glagolom vruskati - hrskati, škripati;
FRFLJATI - brbljati, trtljati; gl. im. frfljanje;
FRCATI -. naglo izbijati, vrcati; gl. im. frcanje;
FRCNUTI - pasti, tresnuti; sevnuti, zasjati; naglo odbaciti;
FRČ - nagon za parenjem (kod mačaka);
FRČATI - izražavati nezadovoljstvo, ljutiti se, duriti se; gl. im. frčanje;
FRČITI - vidi: frčati; gl. im. frčenje;
FRČKA - štap za mućenje masla u stapu, stapajica;
FRŠAV - koji pršti, koji se rasprskava kad gori;
FRŠKATI - proizvoditi reske, škripave zvukove; gl. im. frškanje;
FRŠTATI - proizvoditi šuštave, prštave zvukove; gl. im. frštanje;
FUK - onom. zvuk naglog strujanja, fijukanja vazduha;
FUKA - fijukanje, fuka, zvižduk;
FUKNUTI - brzo, naglo udariti;
FUKTATI - proizvoditi oštre šumove, fijukati; gl. im. fuktanje;
FUKTETI - vidi: fuktati;
FURITI - pariti, šuriti; gl. im. furenje;
FUSKA - onom. udarac po zadnjici;
FUĆKALICA - zviždaljka;
FUĆKATI - zviždati, zviždukati; gl. im. fućkanje;
FUĆNUTI - vidi: fućkati; značenje "propasti" se dovodi u vezu sa onomatopejom pozajmljenom iz nemačkog: fuć ili fuč!
FUCATI SE - linjati se, habati se (vulg.); gl. im. fucanje.

3 коментара:

Радоја Рацановић је рекао...

Мало је познато да се прва Вукова азбука састојала од 28 слова, тј. недостајала су слова ф и х која Вук у почетку није употребљавао, али их је касније додао. Као најбитније године у остварењу Вукове реформе српског језика и правописа сматрају се 1818, 1836, 1839, 1847. и 1850 година. 1836. година се посебно издваја због увођења слова Х и уобличавања гласовног и азбучног система српског језика који имамо и данас.

У „Српској граматици“ из 1818. г. Вук је категорично тврдио да „у Србском језику нема ни једне ријечи, ђе би се х изговарало“, и да слово ф служи “само за туђе ријечи”. Он пише да га прости Срби изговарају као в (Стеван, Вилип) или као п (Стјепан, Трипко) и додаје да се у турским ријечима ф изговара увијек (ђерђеф, седеф), изговара се и у грчким и латинским ријечима, које понекад се мора узимати. “Зато ћемо и ми узети ф међу наша слова”, закључује на крају.

Mel Mandraković је рекао...

Hvala, Radoja.

Još manje je poznato da je Sava Mrkalj 8 godina pre Vuka napravio azbuku od 26 slova (1810), a principi koje je postulirao u saradnji sa Lukom Milovanovim se danas uglavnom pripisuju Vuku.
Prva verzija Vukove azbuke je zaista imala 28 grafema, ali treba znati da njegovo znanje tj. obrazovanje u ranom periodu nije bilo veliko. Dobro je poznavao govor svoga kraja, no čini se da je brzopleto generalizovao. Kako god, istorija glasova H i F u srpskom jeziku nije počela tek kad je Vuk dodao ta slova azbuci. Pitanje je samo koliko su, gde i kako korišćena u srednjem veku među srpskim življem.

Andrey Fisunenko је рекао...

The word "FISNUTI" was used in Ukrainian in the same meaning 'strike' as it is mentioned in the list above (FISNUTI - ošinuti, zviznuri; ujesti).
Probably it could be from the same roots in the past.

Nevertherless, the entry in Fasmer's dictionary http://rupedia.org/fasmer/page/hvistat.17375 points on Serbo-Croatian origination.

Now it is not encountered in normative Ukrainian anymore (rare use in some novels from 19..20th century). However, derivative family names like "Fisun" (a person who can fisnuti or who regularly does this action), "Fisunenko" (a son of person with family name Fisun).
It is also used now in In Western Ukrainian dialect (jargon) in the meaning close to "snorted/sniffed/exhale (intensively)" (Eng.).

It is worth mentioning that in Ukrainian there are variants in pronunciations between ХВ (hv) and Ф (f) for the same words.

Probably this is common for Slavic languages that the most of words starting from Ф (f) are borrowed.