19.03.2017.

Sumrak ESS - a (12): Interesi

Nijedan puč se, zašto kriti, ne sprovodi zbog puka, zbog sirotinje i staraca ili iz bogzna kakvih uzvišenih i čovekoljubivih pobuda. Ne, puč je samo protivzakoniti, nasilni način za promenu vođe, a primarni cilj mu je ostvarenje osujećenih interesa samih pučista. 

Poluanonimni mediokritet Sindikalac je, kao što smo videli, smatrao sramotom što njegov klupčić "koji po aktivnostima prednjači u Srbiji" nema predstavnika u pročelju predsedništva. I sve što je (zlo)radio tokom mandata Milorada Živanića, vodilo je ka tome da dođe na njegovo mesto... ali, ne baš odmah i sa neskrivenim mediokritetskim oduševljenjem, valjda da ne bi izgledao kao drčni anonimus u očima enigmatske elite, već je u svom licemernom maniru, ah, nameravao da se "prihvati kormila" tek kad uspe da "obim obaveza" svede na meru koja će mu dozvoliti da svoj banditski angažman našminka proenigmatskim i prostatutarnim aktivizmom

U te svrhe, kao marioneta i prelazna figura, iskorišćen je silom predsednik Aleksandar Janković, jedini član crne ruke koji nije imao nikakav opipljiv interes da učestvuje u kriminalnim i nečasnim radnjama, ali je kao mlitav i povodljiv čovek, dotle bez putera na glavi, bio idealan za manipulaciju. Kao stvoren za zaodevanje kriminala i nemorala u zakonsko ruho po diktatu, a i za posredovanje između pozicije i opozicije.

U trenutku proglašenja silom predsednika, Zoran Radisavljević je vodio ljutu bitku za otimanje titule najuspešnijeg učesnika SES - a u Boru od Dinka Kneževića, te se moglo očekivati da će mu novo rukovodstvo ESS - a, kao istaknutom pučisti, pre ili kasnije ispuniti tu kverulantsku željicu.

Šta je htela Veprova Glava? Pa, ukratko: vlast, ali za razliku od Sindikalca koji u vlasti vidi moć i priliku da se zakrpi, dovrši, objedini, istakne i napokon sasvim izađe iz anonimnosti, njegov ortak iz Piramide je već bio poznat kao zla para, pa je od samog početka bio lukavo opredeljen za sivi ćošak vlasti. Kao vlasnik najprimitivnijeg mentalnog sklopa od svih pučista, on u ESS - u vidi samo kantu puna pomija kojom bi dopunio svoju prehranu, jer su sve vrednosti Veprove Glave, kao i svih drugih veprovih glava -  u koritu (napomena: vršio je dužnost predsednika ESS - a u periodu 2001 - 2004, a svima koji su nekim čudom preživeli te svinjske godine ostao je u najlepšem sećanju). 

Starac je, naravno, ludo želeo svoj harač. I mada je mršavi kozji krak koji je davno otfikario u međuvremenu oglodan, a kosti istrulele, odlučno je stezao svoju sataru, spreman da pre ili kasnije istranšira i drugi krak iste koze... Ali taj kračić je, avaj, nakon antiskupštine ostao u ruci Milorada Živanića. I opet smo bili na početku: dva para istih užagrenih očiju bilo je uprto u "Alo razbibrigu". A nije bilo fer da pučisti puste kolege da čeznu i pate... Uostalom, za šta se to Veprova Glava čitave dve godine borila kao divlja svinja, zbog čega je na antiskupštini donirala uglednoj instituciji veličanstvenih 45 evra i zašto je svojim pomijama nahranila 30 gladnih, kusih i repatih koji su se sjatili da prisustvuju aklamaciji - ako nije mogla zauzvrat da dobije ni tu bednu "Alo razbibrigu"?! I zbog čega je starac kasapio moralni lik predsednika ako opet ne bi bilo harača?!

A Živanić? Pa, eto, u januaru 2015. godine se napokon dogodilo ono za šta je tiho optuživan još pre izborne skupštine, glasno napadan nakon preuzimanja dužnosti, čerečen tokom mandata i naposletku obezglavljen motornom testerom. Iz impresuma je, jašta, izbačen troslov ESS, što će reći: prinudno je privatizovao "Alo razbibrigu". Ekipu, doduše, nije menjao (ako izuzmemo silom predsednika Aleksandra Jankovića koji je trampio časnu tezgu za nečasnu titulu), te su i narednih meseci sa njim sarađivali isključivo članovi saveza. Za ogromne pare, to se mora reći: nas trojica koji smo bili glavni saradnici (Slavko Bovan, Rešad Besničanin i ja) mesečno smo zarađivali i do 30 evra! Ha, pa ko bi odoleo tom bogovskom honoraru?!

No, nismo mogli da budemo sasvim sigurni da li smo ili nismo članovi ESS - a, jer je novom rukovodstvu trebalo dosta vremena da osmisli kriterijume. Tako je Branislav Nikić, pučista iz senke, navodno ozbiljan i natprosečno obrazovan čovek, 1. maja 2015. na blogu Slavka Bovana bez blama napisao sledeću besmislicu: "Samo da obavestim javnost da smo Dušan Mirosavljević i ja platili članarinu za 2014. i 2015. godinu odjednom. Sve ove godine unazad članovima su se smatrali i oni koji su platili članarinu, i oni koji nisu, pa to ne može biti razlog za bilo kakvu kritiku. Srećom, pa je izabrano novo rukovodstvo na dobrobit enigmatike i enigmata, i počelo je da se ispravlja ono što je bilo loše."

Dakle, saznali smo da članarina može da se plati i unazad! Istina, rukovodstvo nas nije obavestilo koliko ko treba da se vrati u prošlost (godinu, dve, pet?), ali iz Nikićevog iskaza se moglo zaključiti da su svi oni konobari, lovci, ribolovci i bivše žene sa antiskupštine retroaktivno mogli da se učlane u ESS! Za pohvalu, tako se popularizuje enigmatika, nego šta! A zašto stati samo na tome, ako se sve svodilo na obično "smatranje"? Zar retroaktivno nisu mogli da plate članarinu i enigmati koji nisu ni prisustvovali skupu u "Mažestiku", a da u zapisnik uđe da jesu? Retroaktivno. Pih, pa valjalo je skupiti samo 45 imena za kvorum, što mu dođe: svega 13 novih, a za tu sitnu formalnost je samo bilo potrebno utvrditi da su 24. januara bili u životu (i da nisu napustili državu, promenili ime, pol i sl). Dabome, i odsutnih 45, tačnije 34 (jer 11 od 15 legitimnih članova nije bilo prisutno) moglo je da se učlani unazad, s tim što je bilo potrebno manje mastila za falsifikovanje, budući da retroaktivno nisu morali čak ni da "dođu" u "Mažestik" (napomena: možda je ipak "utvrđeno" da je broj članova manji od 90, te je bilo dovoljno da se u zapisnik retroaktivno unese samo nekoliko novih imena... ili čak nijedno, ako su namontirali spisak od 64 člana ili manje). Sve su to, kako bi Branislav Nikić rekao, samo formalnosti. I nije bilo razloga za kritiku, naravno. Nije. To je bila stvar za sud. 

Ali... nismo ih tužili, nismo mi tužibabe. Mi smo imali svojih masnih 30 evra mesečno (a urednik, bogme, možda i 50!) i mogli smo da nakrivimo kape! Pride smo drsko nastavili da se osećamo kao enigmatski autori, zadovoljni što prokleta "Alo razbibriga" ipak nije pripala antienigmatskim delatnicima i trgovcima (u svoje ime nabrajam trojicu: Mlata Zamlata, Jeremija i Veprova Glava). Privatizovana jeste - to je bio logičan sled nelogičnih događaja - ali ako je višegodišnji urednik i neko ko je ugovorio saradnju (op. cit. starac) najuren iz ESS - a na najnečasniji način: uz svinjsko groktanje, sindikalno zviždanje i brndžanje testere, bilo bi sumanuto da je istom tom ESS - u zaveštao svoju jedinu tekovinu! Ako je bilo za utehu, zadržao je nas koji smo po Nikićevom kriterijumu bez sumnje bili članovi ESS - a... ili bar onog ESS - a kojim su nekad predsedavali Branko Polić i Jovan Vuković. Jedino smo se od onih drugih članova razlikovali po časti. I po proenigmatskim interesima.

Nastaviće se

1 коментар:

Анониман је рекао...

"Час анатомије"!
Чиста десетка!