Istina je da sam prethodnih godina često ismevao formalno obrazovanje tj. neobrazovanje pojedinih enigmatskih tj. antienigmatskih delatnika. Žao mi je ako sam svojim argumentom ili, bolje rečeno, stilskom figurom "fali vam treći razred gimnazije" nehotično uvredio ili povredio nekog časnog kolegu koji, eto, sticajem okolnosti ili po svojoj želji nije dugo gulio klupe. Ni gimnazija, ni fakultet, ni doktorat, ni bilo kakva škola nije garancija uma, znanja i časti, naravno. Štaviše, taj atest o kvalitetu je kod nas odavno prevaziđen, pa se sada akademske i sve druge titule prodaju na metar, a predsednici i ministri javno mašu kupljenim diplomama. Ali... nekada nije bilo tako. Srpsku enigmatiku su izgradili i odnegovali intelektualci. Starinski intelektualci koji su zaista bili obrazovani, koji su zaista nešto znali i zaista bili časni. Nažalost, uništili su je oni koji su se obrazovali uz porno časopise, koji ne vide dalje od korita, a čast im je nepoznat pojam.
Uz to, ja nisam čudovište koje uživa u vređanju starih i iznemoglih. O, ne... odrastao sam sa babom i dedom, i mnogim drugim starcima iz njihove socijalne mreže, te vrlo dobro znam sa kakvim se problemima suočavaju ljudi u trećem dobu. Ali, isto tako znam da su ti ljudi često kao deca, i da sa starenjem bivaju sve manji. U srpskom enigmatskom društvu su, usled potpune nebrige nadležnih o podmlatku, starci odavno postali dominantni, a samim tim je i ESS odavno počeo da liči na vrtić (napomena: ima i veterana koji nisu mentalno i moralno popustili, poput Radojice Jovičića i Zlatana Pupezina, i ponosan sam na njih). Ukratko, stekli su se uslovi da najgori među nama zagospodare srpskom enigmatskom scenom nehumano iskorišćavajući starce tj. malu decu. Prosta računica: malo dete se kupuje najobičnijom šarenom lizalicom (primena tog principa je još očiglednija u našoj političkoj praksi).
Kao što je već rečeno, oružje koje je banda crna ruka koristila za osvajanje institucionalnog enigmatskog prostora Srbije bilo je manipulisanje infantilnim, starim, ubogim i tupim osobama. Zapravo, u srpskom enigmatskom društvu osim tih kategorija postoje još samo dve: oni, gde spadaju svi enigmatski trgovci, počev od slavnog Mileta Budića, preko Jovana Pokrajca do glavešina bande crna ruka, i mi, koji smo ostali sa "lopovom i moralnom rugobom" Miloradom Živanićem nakon puča po statutu.
Miroslav Živković je 26. januara 2015. godine na blogu Slavka Bovana napisao: "Najčudnije mi je, ipak, kada neke kolege enigmate ne shvataju kakva je prethodnih godina bila situacija oko Alo razbibrige. Uzurpiranje se tretiralo kao sasvim normalna pojava! Sada, kada je sve to dovedeno u neke normalne tokove, opet se seju neke sumnje." Ako je ovo istina, onda smo mi koji smo nastavili da sarađujemo sa uzurpatorom valjda krenuli nenormalnim putem. Putem kojim idu lopovi i moralne rugobe (i to, ah, uprkos zabrani koju je po diktatu programera izrekao silom predsednik Aleksandar Janković, otvorivši novu sezonu bojkota svojim primerom).
Živković je sjajan enigmatski pisac, tu nema zbora. Ali... iako je obrazovan i plemenit čovek, bojim se da su godine uzele danak. Jer - ako čak i neko od koga bi se s pravom smelo očekivati da shvati konfuznu i dvosmislenu situaciju (ili bar da joj pristupi s filozofskim otklonom) javno i bez zagrada izvodi logički, pravno i moralno neispravne zaključke, zar bi njegov godinu dana mlađi kolega sa osmoletkom, izvesni Živojin Jovanović, mogao da misli drugačije?! Možda bi u priči o setvi, žetvi i grabuljama pobedio Živkovića, ali bez stabilne intelektualne baze, uz pomoć puke staračke logike, šanse da bolje shvati zavrzlamu crne ruke bile su gotovo nepostojeće. A u srpskom enigmatskom društvu ima mnogo jovanovića.
Elem, da vidimo listu pridruženih "lopova i moralnih rugoba" iliti neposlušnih podanika crne ruke (ne može se reći: predsednika ESS - a, jer do 6. aprila 2015. i konačnog upisivanja u APR, Aleksandar Janković nije ni bio predsednik, već pučista koji izigrava vladara dok njegova banda radi na krivotvorenju bliske istorije i na falsifikovanju zapisnika; jedini legitimno izabrani predsednik do uvaljivanja tog kriminalnog akta državi bio je Milorad Živanić, dakle, sve do aprila). Biće nabrojana većina saradnika anatemisanog urednika, tj. oni koji su u periodu januar - oktobar 2015. sa potpisom objavili više od 3 rada u Alo razbibrizi i dnevnom listu Alo; takođe, osvrnućemo se na jedan neobičan slučaj):
1. Slavko Bovan, diplomirani pravnik, enigmatski autor i enigmatska zvezda, 2. Rešad Besničanin, socijalni radnik, enigmatski autor i kralj ukrštenih reči, 3. Mladen Marković, diplomirani psiholog, enigmatski autor i bloger, 4. Krsta Ivanov, diplomirani inženjer rudarstva (u penziji) i enigmatski autor, 5. Zlatan Pupezin, diplomirani ekonomista (u penziji) i enigmatski autor, 6. Miodrag Ivanišević, grafički dizajner i enigmatski autor, 7. Mirka Šajić, profesorka matematike i enigmatska autorka, 8. Milosav Marjanović, diplomirani inženjer mašinstva i enigmatski autor, 9. Momir Paunović, diplomirani pravnik (u penziji) i enigmatski autor, 10. Dinko Knežević, doktor tehničkih nauka i enigmatski autor.
Na listi su i sledeći enigmatski autori (sa diplomama i bez njih): Dejan Minić, Sreten Perić, Branko Milovanović, Jovan Nedić, Verica Rajović, Raša Stanojević, Dragan Lojanica, Darko Mitrović, Milutin Tepšić (...), a ni u kom slučaju se ne sme izostaviti Vladimir Šarić. Ako smo mi numerisani bili proždrljivi, zavedeni i nemoralni, zašto se od "lopova i moralne rugobe" nije sasvim distancirao bar sekretar ESS - a, koji je bio upućen u sve detalje ove komedije apsurda, uključujući neizvršenu preregistraciju u APR - u, tj. jedini pravni "greh" zaklanog predsednika? Da nije i Šarić socijalni slučaj, pa nije odoleo honoraru od 200 dinara? Da ga Živanić nije drogirao, hipnotisao, naterao šmajserom na saradnju?
A, da... evo i neobičnog slučaja: jedan od glavnih saradnika bio je Miodrag Tošić, treće lice u onom ugovaranju, član Nove zagonetke, kum starog Miroslava Lazarevića, potpisnik fingirane peticije za smenu predsednika i dizač ruke na antiskupštini. Od januara do oktobra njegov mesečni honorar je iznosio 1200 dinara (ravno 10 evra). Da li je nastavio saradnju sa "lopovom i moralnom rugobom" zato što njegov obraz vredi još manje ili zato što uopšte nema obraza, teško je reći. Pa, zar tu njegovu stranu nije mogao da preuzme Živanić? Ili da je prepusti nekome od nas koji smo se, kako to vispreno reče Zoran Radisavljević, prodali za tepsiju ribe? Mogao je, jašta, ali nije imao srca da eliminiše sitnu dušu. A onda mu se ta sitna duša u gaćama zahvalila na televiziji B92, u prilogu o popularnoj prostitutki, izvrgavajući ruglu profesionalizam (svog) urednika (a i moj, što je ovde manje bitno).
Poređenja radi, hajde da vidimo i ko su pučisti: 1. Veprova Glava, električar (ili tako nešto) i enigmatski trgovac, 2. Poluanonimni mediokritet Sindikalac, medicinska sestra (ili tako nešto), enigmatski zonaš i trgovac, 3. Mlata Zamlata, šloser, metaloglodač, vodoinstalater (ili tako nešto) i enigmatski trgovac, 4. Zoran Radisavljević, gimnazijalac i enigmatski egomanijak, 5. Klenjski Netopir, gimnazijalac i enigmatski kvazi-urednik, 6. Ljubiša Banović, privatni špediter, kočijaš, šofer (ili tako nešto) i enigmatski amater, 7. Voja Dodevski, osoba nejasnog zanimanja i večni enigmatski početnik, 8. Branislav Nikić, informatičar i enigmatski trgovac (napomena: poslednja trojica imaju po dva razreda više od nabrojanih kolega iz bande), 9. Miroslav Lazarević, fizičar (u penziji) i enigmatski funkcioner, i 10. Aleksandar Janković, vojno lice (u penziji) i enigmatska marioneta. (Uzgredno zapažanje: ne računajući poslednju dvojicu iz poznatih razloga, a uslovno ubrajajući Zorana Radisavljevića, obrazovni prosek pučista je 4, 75 razreda, tj. skoro 5. Ali, o-ho-ho: tu je čak nekoliko gimnazija!)
Šta reći? Možda se u tom paralelnom univerzumu u kojem pozno doba provode Miroslav Živković i izvesni Živojin Jovanović lako spoznaje da smo mi sa prve liste oni, a da su oni zapravo mi, ali u ovoj realnosti, makar bila skaradna i bez ikakvog sistema vrednosti, i dalje nije jednostavno objasniti zašto je zvanično najobrazovaniji pripadnik srpskog enigmatskog društva, univerzitetski profesor Dinko Knežević, baš na prvoj listi (napomena: rođen 1955, što će reći: nije imao sreće da se rodi 50 godina kasnije, da lepo kupi sve te diplome koje je pešački i s mukom morao da stekne, pa da se tako nakićen uortači s Veprovom Glavom ili nekim sličnim zadriglim kapitalistom)?! Još je teže naći iole smislen odgovor na pitanje: zašto je jedan takav čovek istupio iz "časnog" ESS - a?! Mislite o tome.
Nastaviće se
Нема коментара:
Постави коментар