30.10.2013.

Ukrštenica starog Stanislava

Možda autor ove ukrštenice ne bi bio prezadovoljan mojim izborom, s obzirom na to da je tokom svoje višedecenijske enigmatske karijere objavio bezbroj vrhunskih sastava, ali pošto nisam u mogućnosti da od zaborava otrgnem ono što niti sam video, niti mogu da vidim - odlučio sam da predstavim jedan od njegovih običnih, prosečnih, komercijalnih radova, sa kojima sam se upoznao zahvaljujući neočekivanom poklonu u vidu četrdesetak brojeva časopisa "Vjesnikov kviz", iz perioda 1972 - 1980. godine. 

Hajrudin Hodžić, enigmata koji dobro pamti Stanislava Železnika i njegov rad, opisuje svog starijeg kolegu kao autora koji je uspevao da postigne takav sklad - da mu se činilo kako su upotrebljeni pojmovi izmišljeni baš zbog njegovih ukrštenica! Pri tom, fascinantan je podatak da Železnik uopšte nije bunario po rečnicima i enciklopedijama, tražeći građu za svoje kombinacije ili pokušavajući da ih spasi - već je čitavog života koristio džepno izdanje Klaića, i to je bila sva njegova literatura. To, pretpostavljam, nije bilo uobičajeno (a nije ni danas), ali je stari enigmatski maestro očigledno bio vlasnik vrlo preciznog i praktičnog matematičkog uma, pa je većinu sastava koje sam ja video podređivao imaginarnom rešavaču, koji ne zna mnogo - a može mnogo da nauči.  

Pred vama je baš takva ukrštenica: primerena svakome. Možda nije za reprezentaciju, možda nije ni po ukusu sitničara, možda čak ni objektivno ne predstavlja Železnika u pravom svetlu, ali to ne znači da ne pripada grupi "magičnih radova". U njoj, recimo, vrlo jasno možete da vidite odlike kasnog stila autora: spontane, dijagonalne beline, ležernost, neopterećenost formom, neopterećenost stečenim ugledom. Zapravo, gospoda iz "Vjesnikovog kviza" je bila toliko nonšalantna u svom odnosu prema formi, da u svakom broju možete pronaći pregršt ukrštenica sa 10, 13, 15 vezanih crnih polja, i bez obzira na to što ti lanci često izoluju sporedne delove likova ili sasvim razdvajaju uspešne od manje uspešnih kombinacija - vrlo retko možete videti ukrštenicu koju ne vredi rešavati. Bilo je i ambicioznih radova, pa u nekim brojevima možete zapaziti rubne "moleraje", velike četvrtaste beline, maksimalno redukovan broj crnih polja itd. - ali, mom ukusu zaista više odgovaraju majstori koji na nešto diskretniji način demonstiraju svoje majstorstvo. Zato će ovde do kraja decembra sigurno opet biti mesta za Železnika. 

Objavljeno u "Vjesnikovom kvizu" br. 104 (11. II 1976. godine).


Pdf OVDE.

2 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Više puta sam govorio, a i sada ponavljam - Za mene je Stanislav Železnik "Numero Uno svih vremena".
(Znam, o ukusima ne vrijedi raspravljati, ali eto, ja ponovih!)

Анониман је рекао...

Sve se mijenja (sem kamenja, naravno) pa i nasha enigmatika. Je li mijenjanje uvijek i napredak, zanimljivo je pitanje za sve nas.

Radove u dva posljednja posta (Hraste i Zeleznik) treba gledati u kontekstu onog vremena, prepoznati vrline (sto Mladen izuzetno lijepo radi), o manama govoriti nema smisla jer ne bi bilo fer primjenjivati neke od danashnjih kriterija (i tu postoje bitne razlike medju autorima i urednicima) na radove objavljene prije mnogo godina. Ono sto bih ja smatrao napretkom je priblizno isti nivo rjeshivosti kombiniran sa raznovrsnijom strukturom i izborom rijechi i ljepshim rasporedom crnih polja (prozetost, odustvo slijepih polja i dvoslova…). Kad je o uzorima rijech davno sam napisao kako su mi to bili Kurpes i Zeleznik, evo ovdje bih dodao malu igru rijchi, a i izuzetno postovanje za perfekcionizam Zeljka Kushica (KUrpes + ZEleznik = KU-ZE, jedan od Zeljkovih pseudonima).

Mladenov pionirski rad na predstavljanju autora ima veliku vrijednost kao probijanje leda no izgleda da nam treba vishe da se otkravimo i javljamo komentarima. Jasno je i da predstavljanje nechijeg opusa trazi vishe uvida u ukupnost rada i uticaja, vishe izvora i suradnika. U svakom slucaju nadam se da je ovo pochetak onog o cemu sam poodavno pisao – potrebe za enigmatskom kritikom (i arhivom u kojoj bi se moglo naci sve sto je bitno). Znam da zvuchi malko utopisticki, no eto nam prilike da pokazemo da mozemo vishe i bolje od samohvale i prepucavanja (po onoj krasnoj premetaljci - TMINA EGA).

Jucer sam chitao neki aktuelni tekst i naidjoh na rijech koja tako dobro opisuje mnogo toga u nashoj stvarnosti. Ispremetah (ako moze Mladen mogu i ja) i dobih: JESMO STADA! CURIK!

Hajro