Jankovićeva klasična ukrštenica

Enigmatski autor kome je današnji post posvećen nije hiperproduktivan, ne obara rekorde i ne saleće rešavače sa svih strana, a ipak nije nevidljiv u enigmatskom svetu.

Aleksandar Aco Janković je prisutan na enigmatskoj sceni tačno 35 godina. Iako ukrštenice nisu njegova glavna sfera interesovanja, tokom prethodnih godina je bilo nemoguće ne primetiti zanatsku izbrušenost, koja  odlikuje retke, ali veoma upečatljive kombinacije sa njegovim potpisom. On, doduše, nije preambiciozan, te nije ni sklon enigmatskim paradama, ali zato sve ono što izađe iz njegove radionice, nosi oznaku: „veoma kvalitetno“.

Ne mogu da se setim baš svih detalja, ali imam kristalno jasan utisak o njegovim ukrštenicama: one liče na križaljke starih majstora iz „Vjesnikovog kviza“, i uvek ih vredi rešavati. Kada Aco poređa 3 četrnaestice, možete biti sigurni da to nisu baš bilo kakvi (ne daj bože – monotoni)  pojmovi, a kada uspe da iz molerske izvuče još jednu belinu (obično 6 x 6), pa još i da je centrira – onda definitivno ne smete propustiti rešavanje. Bar ja nisam propuštao, a verujte mi da sam skoro uvek bio vrlo zadovoljan. Možda sam ponekad imao primedbe na trapavo završene ćoškove, ali kao što rekoh – Aco nije suviše ambiciozan autor i nema smisla brojati mu crna polja.

Klasična ukrštenica koju predstavljam je njegov tipičan sastav, s tim što je - posmatrano kroz prizmu čiste kombinatorike - možda za pola stepena iznad njegovog osnovnog tona. Dakle, tu srećemo vertikalnu molersku belinu (sastavljenu od lepih, prelomljenih, poznatih pojmova), i još jednu, 6 x 7, koja izranja iz prve (doduše, ona nije naročito maštovita – ali je u svakom slučaju korektna, čista, rešiva). Moje zapažanje o neambiciozno završenoj kombinaciji možete proveriti ako proanalizirate desni deo lika, jer je očigledno da je autor tu mogao da unese još jednu četrnaesticu. Međutim, umesto toga – on je odlučio da zadrži ređe korišćenu reč „zatišje“, koja se pride ukršta sa „Ajvanho“. Odlično opravdanje i školski primer dovitljivosti, kojom neko ko je lenj i u cajtnotu - može da uštedi dosta energije i vremena. Uz to, važno je reći da Janković svojim radovima štedi i nerve rešavačima (pošto nije mazohista – nije ni sadista), pa se može smatrati jednim od najvrednijih aktuelnih saradnika „Enigme“.

Objavljeno u „Enigmi“ br. 2289, 28. decembra 2007. godine.

Pdf OVDE.