15.04.2014.

Slučaj Raikonen

Donedavno je Pravopis potpuno ignorisao transkripciju finskih imena, i decenijama smo bili prinuđeni da se snalazimo kako znamo i umemo. Naravno, transkribovali smo po sluhu i verovali na reč prevodiocima, novinarima i sportskim komentatorima, a onda se u Pravopisu iz 2010. godine, u poglavlju o transkripciji iz skandinavskih jezika,  pojavio sledeći odeljak:

263. Финска имена

Фински има строго фонемски правопис. Дужина фонема се обележава удвојеним словом. Удвостручени вокал и консонант се упрошћавају, и потребно је прилагођавање само следећа 3 вокалска знака:

1. y (Nykänen, Myyrä)                -         I      (Никенен, Мире),
2. ä (Sillanpää, Kaurismäki)   -         E     (Силанпе, Каурисмеки),
3. ö (Räikkönen, Yrjö, Väinö)   -         E     (Рејкенен, Ирје, Вејно)

Eto, to je sve. Deluje jednostavno i praktično, ali nam to uprošćavanje, u stvari, pravi vrlo složene probleme, pošto se navedena slova sreću u bar 50 % finskih imena i prezimena koja smo odavno, ili nešto skorije, spontano usvojili (i koja su, dabome, postala deo našeg enigmatskog resursa). Ukoliko želimo da budemo pravopismeni, trebalo bi da zaboravimo većinu uvreženih oblika i zamenimo ih fonetski manje tačnim, ali pravopisno ispravnim varijantama. 

Y smo oduvek prenosili kao I (mada ga Finci izgovaraju skoro kao U), te se kod nas ne zna za prezimena poput NUKENEN ili MURE. Znači, prvo pravilo nam odgovara. Međutim, ä zadaje glavobolju, budući da se taj umlautizovani vokal izgovara kao kombinacija a i e (æ), s tim što u nekim slučajevima više zvuči kao A, a u drugim kao E. Upravo se tu i krije odgovor na pitanje kako je moguće da smo prezime čuvenog skijaša Matija u startu dobro transkribovali, a skoro sva ostala prezimena promašili?! Evo originalnog izgovora: link. Kao što svako ko ne pati od oštećenja sluha može da primeti - prilagođavanje je minimalno tj. neko je prosto zapisao ono što se čuje, a mi smo prihvatili: NIKENEN. Zahvaljujući autoru novih transkripcionih pravila, koji je naredio da ä ne prenosimo kao A, iako smo u većini slučajeva tako radili, ispostavilo se da smo - ni krivi, ni dužni - bili u pravu. Naravno, nije dolazila u obzir odluka da zadržimo A barem u ustaljenim transkripcijama, jer bi to ugrozilo sistem i proširilo spisak pravila na čak 4 tačke! I, tako... Nikenen je sada bezbedan, ali su mnogi njegovi sunarodnici koji u imenu ili prezimenu imaju sporno slovo vrlo ugroženi.

Sepo Rati/Reti
Čuvenog bacača koplja, koji je pre ravno 20 godina otišao u legendu, pamtimo pod imenom SEPO RATI (Seppo Räty). Finci ga zovu ovako. Da li je neko čuo RETI? Ne, ä se u njegovom slučaju  izgovara kao A (a Y zvuči skoro kao U, ali to sada nije bitno). Šta ćemo sa njim? Da li treba, iz poštovanja prema Pravopisu, prekrstiti čoveka posle 20 godina? Teško je odgovoriti na to pitanje. Jedino je sigurno da od 2010. godine treba čitati i pisati SEPO RETI.

Tomi Makinen/Mekinen
Reli vozač TOMI, čije je prezime pre 25 godina kod nas transkribovano kao MAKINEN, sada postaje MEKINEN (Tommi Mäkinen). Ako poslušamo finski izgovor (link), shvatićemo da se od nas traži da zamenimo dobru varijantu lošom, jer ä i ovde zvuči kao vrlo čisto A. Ipak, kod njegovog slavnog kolege stvari stoje malo drugačije: Mika Häkkinen se, iako ga već više od 2 decenije zovemo HAKINEN, po izgovoru više uklapa u naš transkripcioni sistem (link). U njegovom slučaju, ä zvuči kao E, što znači: HEKINEN. Ne smatram da posle 20 godina bilo kome treba menjati ustaljeno ime, naročito ne ličnostima koje su enormno popularne, ali svako ko to želi, pa makar bio enigmata, neometano može koristiti pravopisnu varijantu. Što se tiče režisera Akija, čije smo prezime dosad tako lepo rimovali sa imenom (Aki Kaurismäki), čini se da njegovo ä zvuči neodređeno, kao æ (link), ali pravopisni oblik svakako glasi KAURISMEKI.

Kimi Raikonen/Reikenen
Vozač Formule 1 Kimi Räikkönen zaslužuje posebnu pažnju, zato što u njegovom prezimenu srećemo sve tri tipične transkripcione nedoumice: ä, ö i neslogovno I (koje je često u finskim imenima/prezimenima, i koje bi se teoretski moglo prenositi kao J). Kod nas je poznat kao RAIKONEN, a Finci ga zovu ovako: link. Dakle, možete čuti 5 različitih ljudi iz Finske koji izgovaraju njegovo prezime, i niko od njih nije rekao REJKENEN, ali od nas se ište da po sili zakona baš tako transkribujemo! Ako prihvatimo ö kao E (mada je zaista diskutabilno koliko se podudara sa tim vokalom), reklo bi se da je RAIKENEN najbolja varijanta. No, nekome je palo na pamet da ode i korak dalje, te je neslogovno I pretvoreno u J (ne samo kod Kimija, već i u čestom finskom imenu VAINE/VEINE/Väinö), a takvim prenošenjem se identitetu vlasnika imena/prezimena nanosi dvostruka šteta: em se slog pomera udesno i deformiše fonetika, em se grafija bespotrebno udaljava od originala! Prema neubedljivom i bezmalo sumanutom obrazloženju, grupe AI, EI, OI i UI nisu u duhu našeg jezika, što valjda znači da jedva izgovaramo reči poput: kaiš, ateizam, heroina...

Eino Leino
Prema toj implicitno datoj normi o pretvaranju I u J (naime, to nije zvanično pravilo, već se izvodi iz navedenih primera), Jani SOININEN (Jani Soininen) postaje SOJNINEN, Jari PUIKONEN (Jari Puikkonen) - PUJKONEN, a VEIKO Huovinen (Veikko Huovinen) - VEJKO. Naravno, EINO LEINO (EinoLeino), književnik koji je odložio pero pre nekih 90 godina, sada napokon može postati EJNO LEJNO, iako ga Finci i dalje zovu kao ranije: link. U našoj praksi se sreću obe varijante, a verovatno će tako biti u ubuduće, s obzirom na indolenciju pravopisaca, pa stoga nema smisla oduzimati enigmatama višedecenijsko pravo da koriste fonetske, a pride i ustaljene oblike. Moglo bi se reći da isto važi i za primere iz prethodnih pasusa, ali ukoliko neko prihvati Pravopis kao enigmatsko Sveto pismo - svakako će mu biti oprošteno i bespogovorno poštovanje pravila. 

5 коментара:

Миле Јанковић је рекао...

Mandrak, ti si genijalac

Миле Јанковић је рекао...

Još si ti mlad Mandrak, PUIKONEN je u Srbiji (SFRJ) uvek bio PUJKONEN (ovo svi stariji enigmati znaju).

Mel Mandraković је рекао...

Slažem se sa prvim komentarom. :)

Lepo sam napisao: u našoj praksi se sreću obe varijante.

Миле Јанковић је рекао...

Ja sam govorio o enigmatskoj praksi, a to je da se u ukrštenicama uvek (barem do sada) koristilo PUJKONEN. Evo ti još dva imena pa ih rastumači (pročitaj): Cybill Shepherd, Hector Berlioz.

Mel Mandraković је рекао...

Ne znam da li se češće koristi oblik Pujkonen, ali vidim da sam u svoj enigmatski podsetnik nekada uneo oblik sa I (prepisao sam od nekoga u koga imam poverenja).

Cybill Shepherd je postala poznata pre 35 godina, i od tada je zovemo Sibil ŠEPARD. Sad je očigledno da je to pogrešno, ali je već ustaljeno. Kao i u ostalim sličnim slučajevima, ko hoće - može da koristi ŠEPERD.

Berlioz je kod nas oduvek bio HEKTOR (tako je upisan u sve ćirilične udžbenike i enciklopedije). Naravno, ispravno je EKTOR.