17.04.2014.

Žanka Orleanka i ostali Srbi

Strana lična imena su pre samo 100 godina kod nas (a i u većini evropskih zemalja) tretirana kao i sve druge reči koje valja prevesti, odnosno prilagoditi podneblju, a tek je ekspanzija masovne kulture proizvela potrebu za transkribovanjem umesto prekrštavanja. U početku je, recimo, bilo teško prihvatiti da postoje ženska imena koja u originalu nemaju završno A, pa je ono do Drugog svetskog rata redovno dodavano francuskim i engleskim imenima (Marija, Ana, Luiza itd.), a i do danas nismo potpuno iskorenili tu naviku. Imena dinastija, vladara i važnih istorijskih ličnosti su pretrpela najveću "štetu", jer se i u savremenoj istorijskoj literaturi koriste isključivo adaptirani ili prevedeni oblici imena/prezimena/nadimaka mnogih velikana. 

Kleopatra
U enciklopedijskom leksikonu od 28 svezaka "Mozaik znanja", objavljenom 1970. godine (to su one knjužurine koje se mogu naći u skoro svakoj srpskoj kući, jer je nekad bilo in kupiti 7-8 tomova preko sindikata), egipatska dinastija helenskog porekla, čiji je poslednji predstavnik slavna Kleopatra VII, spominje se pod imenom PTOLEMEJEVIĆI. U novije vreme se koristi PTOLEMEJIDI, a interesantno je da smo grčko ime PTOLEMEOS dugo prenosili kao PTOLOMEJ (te se, dakle, koristilo i Ptolomejevići), iako varijanta sa O uopšte ne postoji, niti je ikada postojala na planeti Zemlji! Takođe, čuvena francuska dinastija Les Capétiens je dugo bila poznata pod imenom KAPETOVIĆI, a u posleratnom periodu smo lagano prešli na primereniju varijantu KAPETI (da su nekadašnji prevodioci znali da je ovo prezime zapravo nadimak koji znači "nošenje plašta", možda bismo sada govorili o Plaštićima).

Ričard Lavljeg Srca
Kada je reč o nadimcima koji su vladarima sa običnim imenima pomogli da postanu jedinstveni, čini se da je prevođenje bilo sasvim opravdano. Engleski kralj RIČARD (Richard I of England) prozvan je LAVLJE SRCE (Lionheart) zahvaljujući ratobornosti i neustrašivosti, a čak i sada, kada možemo da transkribujemo njegov nadimak, LAJNHART nema nikakvu informativnu vrednost, pa to ne dolazi u obzir. Koliko je meni poznato, njegovo ime je kod nas oduvek verno prenošeno (sa varijantom: RIKARD, koja se češće sreće u hrvatskoj literaturi), ali je ime njegovog brata i naslednika uredno prevedeno: JOVAN, u paketu sa nadimkom BEZ ZEMLJE.  Englezi su ovog ne mnogo uspešnog kralja, naravno, zvali DŽON/John, ali ga je majka Eleonora Akvitanska zvala JOHAN/Johan. U svakom slučaju, kod nas je za vjek i vjekova ostao JOVAN, a nadimak koji je dobio kao regent, a opravdao gubitkom teritorija u Francuskoj, na engleskom glasi LEKLAND (Lackland), a na anglo-normanskom otprilike SAN TER (Sanz Terre). Razume se, BEZ ZEMLJE je jedina varijanta koja nas može zanimati.
  
Karlo Veliki
I mnoge druge značajne vladare nepogrešivo prepoznajemo po jednostavnim, ponekad i slikovitim, epitetima: Veliki, Mali, Ćelavi, Debeli, Ćutljivi… To je vrlo praktično, jer bismo u suprotnom morali da lomimo jezik, a zapravo ništa ne bismo rekli. Na primer, nemamo pojma kako se kralj KARLO VELIKI zvao na izumrlom franačkom jeziku, ali smo u ponudi imali dve verzije - francusku: ŠARLEMANJ (Charlemagne) i nemačku: KARL DER GROSE (Karl der Große), a mogli smo koristiti i latinsko ime: KAROLUS MAGNUS (Carolus Magnus). Ipak, mi smo izabrali najracionalniju varijantu, a isto smo postupili i sa njegovim ocem PIPINOM MALIM, koji je u Francuskoj poznat kao PEPEN LE BREF (Pépin le Bref), a u Nemačkoj kao PIPIN DER JINGERE (Pippin der Jüngere).


Poput kralja bez zemlje, svaki Džon, Johan, Jan ili Huan kod nas je nekada postajao Jovan. Od toga nisu bili pošteđeni ni Francuzi, pa je bilo nedopustivo da se neko u ćiriličnom tekstu zove Žan. Tako je francuska nacionalna heroina, Jeanne d’Arc, dobila pravo srpsko ime JOVANKA (kod Hrvata: IVANA). I ostali narodi su je prekrstili, pa je kod Engleza, koji su je spalili na lomači, upamćena kao Džoan (ili, što bi Prćić rekao, Džoun), kod Nemaca je Johana,  kod Španaca Huana, kod Rumuna Joana itd. Nesrećna devojka se zvala ŽAN D’ARK, a Rusi njeno ime oduvek prenose kao ŽANA, što je verovatno i najadekvatnije. Apropo, njena savremena imenjakinja, glumica MORO, kod nas je pre pola veka dobila završno A, te se može reći da i mi transkribujemo Jeanne kao Žana. Međutim, slavna riterka je zadržala prevedeno ime (mada bi i fonetski, i metrički bolje zvučalo: Žanka Orleanka), a tek ponekad se spominje kao DEVICA ORLEANSKA, što je precizan prevod nadimka La Pucelle d'Orléans (ako bismo to shvatili kao lično ime, transkribovali bismo ga kao Pisel D’Orlean). 

Elizabeta I
Legendarna engleska kraljica ELIZABET(A) I, u našim starim istorijskim spisima nosi srpsko-rusko ime JELISAVETA. U stvari, nije baš najjasnije kako je Z pretvoreno u S, pošto u Rusiji možete naći samo oblik JELIZAVETA, ali se može pretpostaviti da je do toga došlo pod uticajem crkvenoslovenskog, koji je prepun grecizama (ime je nastalo od grčkog Elisávet). Svejedno, početno J je neoboriv dokaz da smo svoju verziju napravili po ugledu na Ruse. S tim u vezi, nije zgoreg skrenuti pažnju da slavna ruska carica, koja se u istorijskim i drugim izvorima naizmenično spominje kao KATARINA i JEKATERINA VELIKA ne može biti ni EKATERINA, ni EKATARINA. Prva varijanta postoji u drugim jezicima (npr. rumunska gimnastičarka Sabo), a druga je takoreći izmišljena (i jedino se sreće u nazivu grupe Milana Mladenovića). 

Sestra spomenute ćelave Elizabete, Mary I of England, kod nas je dugo bila poznata kao – kako drugačije?! - MARIJA (i u sintagmi Krvava Marija, umesto koje danas koristimo Krvava Meri). Ne treba posebno naglašavati da je i svaka druga Mary ili Marie imala sličnu sudbinu, a to je, uostalom, bilo uobičajeno i na dvorovima: kada se Bečlijka MARIJA ANTONIJA udala za Luja XVI, postala je MARI ANTOANET! 

Eugen Savojski
Katkad smo prevodili imena i na strane jezike (!), ukoliko nam se činilo da je, recimo, ruska verzija prikladnija od nemačke. Austrijski vojskovođa EUGEN (Eugen von Savoyen) je u mnogim našim tekstovima i dalje EVGENIJE SAVOJSKI. Mogli smo ga zvati i kao Francuzi: EŽEN (Eugène de Savoie), ali smo mu iz nepoznatih razloga nadenuli em rusko, em pogrešno transkribovano ime. U Rusiji ne postoji Evgenije, a oblik bez početnog J je ukorenjen zahvaljujući Puškinovom junaku, čije se ime ispravno prenosi kao JEVGENIJ(E). Takođe, dugo smo izjednačavali imena William, Willem i Wilhelm sa kroatizovanim VILIM, a i sa lošom fonetskom transkripcijom VILJEM (u već citiranoj enciklopediji “Mozaik znanja” svi se zovu tako!). Francuski ekvivalent ovog imena je Gijom (Guillaume), španski Giljermo (Guillermo), italijanski Guljelmo (Guglielmo), a pošto mi nismo imali pandan, morali smo da se dovijamo. U svakom slučaju, danas znamo da se William transkribuje kao VILIJAM i nikako drugačije. Pogrešan oblik opstaje u jednom neobičnom slučaju: švajcarskog nacionalnog junaka, koji je strelom pogodio jabuku na glavi svog sina, enigmate poslovično zovu VILJEM TEL. Zapravo, on ima 4 zvanična imena (jer Švajcarska ima 4 službena jezika), a nijedno od njih nije Viljem tj. Vilijam! Dakle, na nemačkom je Vilhelm, na francuskom Gijom, na italijanskom Guljelmo, a na retoromanskom Guglielm (to sami pročitajte)

Vizantijski carevi su – kad god je to bilo moguće – dobijali srbizovana imena: MIHAJLO (MIHAEL), JOVAN (JOANES) ili MANOJLO (MANUEL), a Louis, Ludwig i Ludovico su se slivali u srpskohrvatski oblik LJUDEVIT. U starijim istorijskim knjigama se može pročitati da je Velikom Britanijom vladao Đorđe I (George Louis), a onda i II, pa sve do petog. Nemci su ga zvali Georg Ludwig, a nama je bilo svejedno pod kojim je imenom poznat u Evropi, jer smo imali svog džokera, odnosno jotovanu varijantu grčkog imena GEORGIOS. Zanimljivo je da smo i grčkom kralju iz druge polovine XIX veka dali čisto srpsko-grčko ime, te se i danas isključivo spominje kao ĐORĐE I GRČKI. 

Ukratko, istorija je prepuna Srba, i prava je tragedija što su nam transkripciona pravila onemogućila da nastavimo sa prevođenjem, jer – kad stavimo ruku na patriotsko srce – Jovan zvuči mnogo bolje nego Džon, Stiven se ne može ni porediti sa Stefanom, a  ako negde u Nemačkoj postoji Jungen, mora se priznati da je to samo bleda kopija mog imena.

Нема коментара: