Kad rešava Klajn

U listu "Enigma", najstarijem enigmatskom časopisu na Balkanu (koji nije dizajniran po ukusu kojekakvih esteta u opancima, ali ima tradiciju i višedecenijsku podršku intelektualaca), tokom 2000. godine je, povodom jubileja, objavljena serija tekstova o enigmatici, a u broju 2101 (12. 10. 2000.), mogli smo da pročitamo interesantan mini-intervju sa Ivanom Klajnom.  Klajn je na ovom blogu nekoliko puta citiran u priči o transkripciji, a nedavno je gostovao i kod Zorana Radisavljevića, te je ovo prilika da proverimo šta neko ko je enigmatama dobro poznat (a i potreban) misli o ukrštenim rečima.

NAGRADE I NAGRDE

Pišemo o najznačajnijim stvaraocima, najboljim delima, nezaobilaznim knjigama, datumima-međašima u našoj enigmatici, a posebno onima koji su u vezi sa pedesetogodišnjicom "Enigme". Osim jubilarnih, objavljujemo i analitičke, istorijski i kritički intonirane napise. Tako je naš jezikoslovac dr Ivan Klajn proanalizirao reči, definicije i rešenja u ukrštenim rečima. Duhovite opaske govore više nego jasno o "dometima", razlici između kvaliteta i kvantiteta, olakom sastavljanju i teškom rešavanju. Ležeći u bolnici, Klajn je bio prinuđen da rešava ovu "razonodu očajnika", pa je uočio da su se enigmatske publikacije "namnožile kao pečurke posle kiše" i da se proizvode serijski, u tolikom broju da se "kiosci ugibaju pod njima." 

Konstatuje da su definicije stroge, čak "smrtno ozbiljne." Da li su bar tačne? "Ne uvek", kaže Klajn. "Desi se da u bočnom kvadratiću stoji "maslac", a rešenje je "margarin". Istina je da maslac, iliti buter, kakav nam u poslednje vreme nude naše trgovine po neukusnosti mnogo podseća na margarin, ali bar po načinu proizvodnje, maslac - mlečni proizvod, i margarin - vrsta imalina za mazanje na hleb, nikako ne mogu biti sinonimi. Baraka se opisuje kao koliba. Ona može biti i tesna, i bedna, i prljava, ali sigurno nije privremena kućica od kolja, trske ili pletera, i pokrivena granjem, šibljem... Nazeb ili kijavica nikako nije isto što i KATAR, niti je kajati se METANISATI, a ni LSD nije jak otrov. Da je LSD štetan - štetan je, ali dozvolite: droga je droga, a jaki otrovi su arsenik, strihnin, cijankalijum i njima slični... 

"Skandinavisti" kubure sa definisanjem reči, ali im je još veća muka da uopšte nađu pogodnu reč za ukrštanje. Kada je ne nađu - oni je izmisle! Tako imate: ARENANT* (kobajagi "borac u areni"), IDOLIZAM** ("idolopoklonstvo"), TROPIKA ("tropska oblast"), SAGLAS ("saglasnost"), REPRESIRATI*** ("vršiti represiju"), ISKROĆATI**** ("iseći, raskomadati" - možda u nekom dijalektu, ali ne i u književnom jeziku). Neki autori traže spas u stranim rečima... Ali, kakvim? Za "bioskop" dobijemo rešenje SINEMA, a četvoroslovna reč opisana kao "dadilja (str.)" glasi NERS! Niko nema ništa protiv tuđica koje se zaista upotrebljavaju u srpskom jeziku, ali da li ste ikada čuli i najvećeg snoba da kaže: "Moja ners me je često vodila u sinema?!"

Klajn je tada odlučio da zuri u plafon, umesto da rešava takve skandinavke. Zato, dragi čitaoci-rešavači, tražite greške, nonsense i sve ono što ukrštenice čini težima. Izabraćemo najgoreg sastavljača i najgore delo, i tako se boriti za kvalitet u enigmatici, za lepotu našeg jezika i veći užitak u "Enigmi". Vas ćemo nagraditi lepim i korisnim nagradama. 

D.U.

* Reč ARENANT je zabeležena u "Rječniku stranih riječi" Anića, Nikole Klaića i Domovića. U leksikonu Milana Vujaklije ne postoji, kao ni u rečniku Bratoljuba Klaića.

** IDOLIZAM je pojam koji se sreće u psihologiji ličnosti, precizno: u Eriksonovoj teoriji (to je jedan od 2 osnovna rituala u prvoj fazi razvoja; obično se označava kao "obožavanje heroja", a kada se prepeva, "idolatrija" je sasvim adekvatan telegrafski opis).

*** REPRESIRATI postoji  u Prometejevom rečniku.

**** ISKROĆATI, kao svršeni vid glagola KROĆATI, nalazimo u Rečniku SANU.