Od francuskog pape do američke pite

Možebiti da sam vidovit, a da toga nisam svestan, ali svi čitaoci bloga su svedoci da sam nedavno govorio o tobožnjem imenu 12 rimskih papa. To ime na latinskom glasi Pius, te ga možemo transkribovati kao PIJUS; kod Italijana je PIO, kod Rusa PIJ (...), a kod nas PIJE, i ne postoji opravdanje za povezivanje troslova PIE sa vrhovnim poglavarem Katoličke crkve, ukoliko ne pravimo ukrštenicu na francuskom, jer je Pije jedino kod Francuza Pie. Pišući o toj pojavi, nisam mogao ni da pretpostavim da će uskoro mečka zaigrati i pred mojom kućom, tj. da će se "slučaj PIE" povampiriti tamo gde ga niko ne očekuje. No, da krenem redom...

Pre više od godinu dana, napravio sam tematsku skandinavku sa Lesli Karon, shvativši da je u mjuziklu "Amerikanac u Parizu" upravo ona odigrala glavnu ulogu. S obzirom na to da naziv filma ima 17 slova i da je nezaobilazan u monotonim molerajima, rešio sam da poređam 4 sedamnaestice, a da jedan vodoravni pojam bude njeno ime i prezime. Zapravo, pošto sam sklon komplikovanju života, želeo sam negde da uguram i njenog partnera Džina Kelija, a ponajviše mi se dopadala ideja da ga postavim vodoravno, tako da se i on ukršta sa nivelisanim uspravnim pojmovima. Međutim, kada sam utvrdio da nisam supermen (a i uzeo u obzir to da ne pravim ukrštenicu za večnost, niti za intergalaktičko takmičenje), odustao sam od Kelija i zadovoljio se staramajkom Karon.

Uspeo sam nekako da izvučem željenu kombinaciju, čak sam pronašao i izvesnu prepotopsku švedsku balerinu (Sophie Karsten), koja je na prstima uskočila u prvi vodoravni red, i procenio da sam postigao cilj. Trebalo je samo završiti ćoškove, a to me je - gle ironije - malo više namučilo. HIPOKRAT mi je, sećam se, uporno kvario zabavu, jer nisam mogao da nađem domaći opis za prinudnu skraćenicu ONR, a ispostavilo se i da KIH faktički ne postoji. Ipak, iščačkao sam nekakvu kanadsku železnicu, a KIH vispreno opisao kao: "onomatopeja kijanja", i ostalo mi je samo da kompletiram donji deo. Tražio sam neku sedmoslovnu reč koja počinje sa ĆURA, i pošto mi se nije dopalo kako zvuči ćuranić (adekvatnije bi bilo čurančić), opredelio sam se za zastareli deminutiv, proverio da li zvanično postoji,  i upisao ĆURANČE. Rezultat je izgledao ovako:

Kao što vidimo, u donjem desnom uglu stoji PIE. Zašto sam stavio baš P? Pa, nisam mnogo razmišljao, jer sam tokom studiranja, nevesele stručne prakse, a onda i tokom tužnog stažiranja, mnogo puta koristio Plučikov PROFIL INDEKS EMOCIJA, koji se u mojoj tragičnoj profesiji označava sa PIE. Taj test je, inače, kod nas toliko popularan, da bukvalno ne postoji čovek koji je bar jednom išao na neki ozbiljan razgovor za posao, a koji nije testiran baš tim instrumentom. Ako nekoga zanima, psihikus izmeren PIE kantarom može izgledati ovako:

Elem, ukrštenica je napokon objavljena u "Enigmi". Dosad, valjda, nije stigla na red od nepregledne mase prvoklasnih sastava koji već godinama stižu sa svih strana, a - kao što pomislim svaki put kada se neki moj oskrnavljeni rad pojavi u tom ili nekom drugom listu - i danas sam gorko zažalio što sam ga uopšte poslao. Zapravo, danas sam zažalio više nego ikada, jer ono što sam pronašao u SVOM sastavu - prevazilazi sve idiotluke kojima sam se - što javno, što privatno -  krvnički rugao (ovo mi je, valjda, kazna).

Pojam PIE je opisan ovako: PITA (ENG.), a onda ide dodatak: (KAKO SE PIŠE).

Još nikada u životu ni u jednoj ukrštenici nisam video ništa skaradnije. Časna reč. Ne uspevam da shvatim kome je ovakva budalaština mogla da padne na pamet (verujem da nije Tošiću, jer iako i u njegovim radovima sporadično mogu da se sretnu nonsensi, siguran sam da nije sposoban da smisli nešto ovako nenormalno). Ne znam šta bih još mogao da kažem. Sramota me je u ime cele redakcije. I... da. Slobodno mi se smejte.