Zovem se Bond. Džejms ili Džems - izaberite sami.

Savremenom srpskom enigmati, kao što smo videli, nisu dovoljni leksikoni, enciklopedije, udžbenici, televizija, radio, štampa, Pravopis, a ni poznavanje stranih jezika da bi bio transkripciono pismen. Na sreću, u zemlji gde 40 % ljudi redovno gleda telenovele, ali ne stiže da pročita titl, a 50 % ne prepoznaje slova W ili Y,  možda nije ni neophodno držati do strogih pravila, te mučiti i sebe i rešavače insistiranjem na pravopisnim oblicima stranih imena, kad će, ionako, možda već dogodine pravila biti promenjena. U praksi, naravno, nema velikih nedoumica: kad se pojavi nova i interesantna ličnost neobičnog imena, najbrži transkriptor-amater ima najveće šanse da postane kum, jer ostali obično klimnu glavom i bespogovorno prihvate nadenuto ime. No, taman se naviknemo na novu kombinaciju slova i čvrsto je asociramo sa već poznatom facom - kad odnekud iskrsne neki jezički stručnjak, i drekne: "Ne valja vam to". Autoriteti su u današnje vreme Pravopis, Ivan Klajn i Tvrtko Prćić. Čini se da ih ima dovoljno da bi mogli rešiti svaki naš problem, a zapravo su međusobno vrlo često u sukobu, pa ako se, recimo, pri prenošenju engleskih imena držite Pravopisa, možete se ogrešitio o Klajna, a ako krenete za njim, imate šanse da se sukobite i sa Prćićem, i sa Pravopisom. Zato je verovatno najbolje koristiti poznate, ustaljene, rasprostanjene oblike, makar oni bili u očiglednom neskladu sa svim važećim normama.

Vilijam Džejms/Džems

U završnoj enigmatskoj propovedi želim da nabrojim neke učestale transkripcione greške, koje dosad nisu spomenute, ili nisu dovoljno obrađene. Eto, recimo, iako sam prvi post nazvao "My name is Bond. DŽEJMS Bond", želeći da skrenem pažnju na tendenciju izostavljanja slova J iz ovog imena, treba reći da Klajn ne odbacuje oblik DŽEMS, dopuštajući dalje korišćenje na bazi tradicije. Možda je najmudrije izabrati neku ličnost koja je bila poznata pre Drugog svetskog rata, i dosledno je spominjati pod tim imenom (jer je nekad svaki James bio DŽEMS). Na primer, čuveni američki filozof William James se i u novijoj literaturi spominje kao VILJEM DŽEMS, pa ne bi bio greh zadržati taj duplo proizvoljan oblik i u ukrštenim rečima.

Adel Adkins

Prezime slavnog ukrajinskog skakača s motkom, SERGEJA BUBKE, po Pravopisu je bolje preneti kao BUPKA. Međutim, pitanje je da li ima smisla primenjivati jednačenje po zvučnosti u ličnim imenima, jer to ponekad može ugroziti identitet osobe. Na primer, popularna engleska pevačica ADEL preziva se ADKINS, a ako bismo to transkribovali sa T, dobili bismo sasvim drugo prezime. Legendarni ruski guslar, junak opere Nikolaja Rimskog-Korsakova, zove se SADKO, slovenački glumac POLIČ je RADKO, i tu bi svaka intervencija bila suvišna.

Nev Kembel

U engleskom jeziku se sporadično sreću imena/prezimena koja valja transkribovati bez prisutnih a nečujnih suglasnika, iako su pogrešni oblici već odomaćeni. Tako čuvenu englesku manekenku NAOMI više ne možemo zvati KEMPBEL (Naomi Campbell), jer se njeno prezime u originalu izgovara bez P (’kæm.b^əl). Neki enigmati su to i ranije znali, i dobro se sećam skandinavke Jana Bažika od pre 15 ili više godina, u kojoj je upotrebljeno: KEMBEL. Naravno, pošto je to većini izgledalo pogrešno, nastavili smo da koristimo staru varijantu, te se i kanadska glumica Neve Campbell kod nas proslavila kao NIV KEMPBEL. Sada znamo kako se preziva, ali i dalje kuburimo sa imenom: zovemo je NIV. Netačno. Kembelova je NEV, ali to ne znači da treba obrisati NIV sa liste imena (ili zameniti opis nekom skraćenicom).

Niv Kavana

Naime, pobednica Evrovizije '93 je Irkinja NIV KAVANA (Niamh Kavanagh). Ne pitajte zašto se ovo "mh" čita kao v (niːv kɑːvɑːnə), jer je u irskom jeziku valjda sve moguće, pa umesto "glumica Kempbel" slobodno koristite "irska pevačica Kavana". Treba spomenuti i jednog Kembela koji je kod nas dvostruko oštećen: stari engleski automobilista Malcolm Campbell nije MALKOLM, jer se ovo ime transkribuje isključivo kao MALKOM. Takođe, bivši australijski teniser John Newcombe nije NJUKOMB, jer se -mb ili - mbe na kraju reči izgovara okrnjeno tj. kao NJUKOM, što znači da ni engleski književnik Charles Lamb nije ni LAMB, ni LEMB, već prosto LAM. 

Grejem Grin

Iz doba transliteracije se održao oblik GRAHAM, kao prezime američkog lekara koji je izmislio dijetalni hleb bez kvasca (Sylvester Graham), i taj proizvod je danas poznat kao Grahamov hleb. Nekada smo i engleskog pisca Grina zvali Graham, a danas, prema Prćiću, treba koristiti jedino GREJAM (kako ne bismo brkali izgovor sa drugim imenom, Grejem ili Grejm/Graeme). Međutim, Klajn dopušta korišćenje tradicionalnog oblika Graham, a kao bolje oblike predlaže GREJEM i GREM. Kako ćemo ih, onda, zvati? Pa, s obzirom na praksu, najbolje je zadržati sintagmu Grahamov hleb, Grinu ništa ne bi falilo ako ostane GREJEM (taj oblik je u najširoj upotrebi), a potrudićemo se da svaki novi Graham bude transkribovan kao GREJAM. 

Američki državnik John Foster Dulles kod nas je čuven kao DALS, a spominje se i u starijim izdanjima Pravopisa u tom obliku. Međutim, Klajn primećuje (a Prćić potvrđuje) da je reč o propustu, jer se Ajzenhauerov sekretar, zapravo, prezivao DALES. Iz nekog razloga, Nelson je kod nas dugo bio MENDELA (Nelson Mandela), mada se u novije vreme koristi ispravan oblik MANDELA, dok se bivši kanadski premijer Pierre Trudeau još uvek ponegde spominje kao TRUDO, iako znamo da se U iz francuskog prenosi kao I (sem u izuzetnim slučajevima, kao što je Arthur Rimbaud), te da je jedina korektna transkripcija TRIDO.

Edgar Volas

Engleski pisac Edgar Wallace pre rata je kod nas bio poznat kao VALAS, VALES, VOLIS i još kojekako, a mnogi od tih oblika su se održali i u enigmatici. U stvari, koju god varijantu da upotrebite, lako možete pronaći izvor, jer je nedosledno potpisivan, pa mu je prezime dugo zavisilo od prevodioca. Ipak, jedino ispravno je EDGAR VOLAS. Indijski književnik RABINDRANAT kod nas je slavan kao TAGORE, što je zapravo predratna transliteracija iz engleskog, gde se njegovo prezime piše Tagore. Naravno, završno E se ne čita, ali tada to nismo znali, pa se u srpskoj literaturi ustalio pogrešan oblik (ispravna varijanta glasi TAGOR). Interesantno je da se problem može pojaviti i tamo gde ga niko ne očekuje, pa je slovenački pesnik FRANCE PREŠEREN kod nas poznat kao PREŠERN (do zabune je došlo zbog padežnih oblika: Prešerna, Prešernu itd).

Amori Dival

Gilbert iz engleskog često prenosimo kao DŽILBERT, iako to ime uopšte ne postoji! U francuskom je ŽILBER, a u engleskom uvek GILBERT. Duvall iz engleskog ispravno transkribujemo kao DUVAL (npr. američki glumac ROBERT DUVAL/Robert Duvall), a svi Francuzi koji nose prezime Duval kod nas postaju DIVAL (npr. francuski slikar AMORI DIVAL/Amaury Duval). Ime Andrew iz engleskog transkribujemo kao ENDRU, a prezime Andrews kao ENDRUZ. Glumica Džuli (Julie Andrews) je kod nas godinama bila ENDRJUS, što je potpuno neispravno, s tim što Klajn ne škartira oblik ENDRUS. Kada se pre 35 godina čulo za Sigourney Weaver, u neznanju smo je neko vreme zvali SAJDŽURNI, a malo kasnije je neko otkrio paralelu između njenog imena i našeg prideva, pa je u doba najsigurnije slave kod nas bila SIGURNI. Međutim, ona se zove SIGORNI (sličan slučaj smo imali i krajem prošlog veka, kada je David Duchovny kod nas postao DEJVID DUHOVNI; posle smo ga zvali DJUKOVNI, a preporučena varijanta je DUKOVNI).

Miki Rork/Rurk

Grupa OU, koja se u francuskom čita kao U (ali ne i u engleskom), a koja se sreće u imenu glumice Viver, stavila nas je na muke i kada je reč o jednom američkom glumcu, čije smo prezime godinama prenosili kao RURK, RURKI, a i RURKE. Mickey Rourke se ispravno transkribuje kao MIKI RORK, mada možda ne bi trebalo proterati iz enigmatike ni varijantu RURK, s obzirom na ukorenjenost. Recimo, na bugarskoj Vikipediji stoji napomena: "Ispravno je Rork, ali ga mi oduvek zovemo Rurk", a budući da je da je onaj Miki iz osamdesetih i fizički bio sasvim drugačiji od ovog danas, eto razloga više da zadržimo obe transkripcije.

Selektor francuske fudbalske reprezentacije, Didier Deschamps, kod nas je čuven kao DIDIJE DEŠAMP. Neće biti, jer se, pored završnog S, ne čita ni P! Dakle, ispravno je DEŠAM, ali Klajn predlaže varijantu DEŠAN. Zašto? Zato što francusko nazalno M zvuči gotovo isto kao i nazalno N, pa je praktično uprostiti pravila i izjednačiti ta dva slova. Međutim, na taj način se ozbiljno udaljavamo od grafije, pa je ipak najbolje, a i najbezbolnije rešenje: DEŠAM. Isto važi i za francuskog dadaistu po imenu MARSEL DIŠAM/Marcel Duchamp, iako Klajn preporučuje oblik DIŠAN.

Ćo-Ćo San

Na kraju, osvrnuo bih se na jezike o kojima nije bilo reči, jer izlaze iz okvira mojih centralnih interesovanja, iako te dileme nisu ni blaže, ni manje značajne od onih kojima sam se podrobno bavio. Recimo, često se srećemo sa kineskim transkripcijama, i još uvek nas zbunjuje sastavljeno pisanje dvostrukih prezimena (Mao je nekada bio Ce Tung, a danas je CEDUNG). Prosto, odlučeno je da se ta dva sloga pišu sastavljeno, a došlo je i do fonetskih promena, te umesto bezvučnih sada koristimo zvučne suglasnike (i još koješta), ali je za nas najvažnije da ukorenjene oblike (Peking, Šangaj, Konfučije itd.) ne treba menjati. Takođe, ukoliko niste znali, Japanci uopšte ne mogu da izgovore Č, iako se to slovo vrlo često sreće u transkribovanim japanskim imenima. Oni CH izgovaraju kao Ć (a DŽ kao Đ), no pošto su pravila takva kakva jesu, nema opravdanja za korišćenje fonetski tačnijih oblika MAĆIKO ili IĆIKAVA. Ipak, možemo naći alibi za preživljavanje pojma ĆO-ĆO SAN, jer bi svaki Japanac ime čuvene gejše iz Pučinijeve opere izgovorio baš tako (u libretu koji potpisuje Amerikanac Džon Luter Long, njeno ime je Cho-Cho-San, a pošto Amerikanci imaju samo Č, kao i Italijani, prema normi je adekvatniji oblik ČO-ČO-SAN). 

Jiri Tarmak

U češkom jeziku se sreće neobično slovo Ř, koje u većini slučajeva prenosimo kao RŽ (Antonjin DVORŽAK/Antonín Dvořák), iza zvučnih suglasnika kao Ž (znači, nije BEDRŽIH, već BEDŽIH Smetana/Bedřich Smetana), a iza bezvučnih kao Š (PŠIBRAM/Příbram). U poljskom se, pak, RZ izgovara kao Ž (ne ANDRŽEJ, već ANDŽEJ VAJDA/Andrzej Wajda, ne GRŽEGOŽ ŠETINA, već GŽEGOŽ SHETINA/Grzegorz Schetyna itd.), a po zvučnosti se izjednačava sa Š kada se nađe iza bezvučnog suglasnika (KŠIŠTOF KJEŠLOVSKI/Krzysztof Kieślowski). Od naročite važnosti su nam 2 imena, budući da su nezaobilazna u ukrštenim rečima: češko Jiří i poljsko Jerzi. Prvo se transkribuje kao JIRŽI, a drugo kao JEŽI, ali mi neretko postupamo naopako (novinari još češće), pa JIRI opisujemo kao "češko muško ime", a satiričara Leca i mnoge druge zovemo JERŽI. JIRA može biti češko prezime (na primer, kompozitor MILAN JIRA), ali nije lako pronaći Čeha koji se zove JIRI (zapravo, jedini Jiri bez kvačice kome sam uspeo da uđem u trag je Amerikanac češkog porekla, paleontolog i entomolog Jiri Zidek, ali je neizvesno kako se njegovo ime transkribuje). Međutim, pošto se Ü iz estonskog prenosi kao I, JIRI/Jüri je estonsko muško ime, a pojam se može opisati kao "bivši atletičar/skakač uvis Tarmak" (Jüri Tarmak). Na drugoj strani, da bi se neko zvao JERŽI, morao bi biti Čeh čije se ime piše Jeří. Izgleda da takvih nema.

***

To bi bilo sve (bar što se ove serije tiče). Pošto su moja interesovanja pre humanistička nego prirodnjačka, uglavnom sam govorio o prenošenju stranih ličnih imena, ali se opšta mesta svakako odnose i na geografske, marketinške i druge nazive. Kao ljubitelju masovne kulture XX veka, meni su mnogo bliža imena glumaca, pevača, slikara, književnika ili sportista, od prevoja na Malaki i vrhova na Kavkazu, pa sam pokušao da sintetišem svoja stara i nova saznanja, da ih propustim kroz rešeta aktuelnih autoretita, i da ih, tako proceđena, podelim sa čitaocima bloga. Nema savršenih izvora, ali je činjenica da se više može verovati Prćiću ili Klajnu, nego kakvom priučenom novinaru, makar on pisao za ozbiljan list poput Politike, u čijem smo TV dodatku relativno skoro mogli da pročitamo intervju sa Gilijan Anderson. Nije na odmet poslužiti se ušima, koje nisu dovoljne, s obzirom na to da je fonetika jedna, a transkripcija sasvim peta stvar, ali su nezamenljive pri rešavanju jednostavnih dilema. Na primer, za razliku od citiranog novinara koji je možebiti gluv, svako ko solidno čuje bi ime glumice Anderson  fonetski transkribovao kao DŽILIJAN (ili bar Džilijen). To je poenta: enigmatika je vrlo daleko od Pravopisa, daleko je i od neznanja, ali je samo na korak od svakodnevnog života, te je razumnije, a i humanije, transkribovati u skladu sa tim.