5 u 1

Možebiti da sam ja pionir kada je reč o standardnim četvrtastim belinama sa šest i više tematskih pojmova, ali  treba znati da nisam jedini ljubitelj tematskih ukrštenica tog tipa, i da je autora sa sličnim tendencijama bilo i ranije. Činjenica je da su tematski radovi utoliko manje prijemčivi rešavačima što je broj izukrštanih tematskih pojmova veći, no ipak nije nemoguće uhvatiti krivinu.

Ne postoji neko racionalno opravdanje za samozlostavljanje u vidu pokušaja da se 5, 6 ili 7 vreća krompira ugura u isti špajz: u tom špajzu treba da ostane mesta i za drugo povrće, za brašno, šećer, ulje, tegle, konzerve i sl., pa sve to treba lepo i pametno poređati, a valja ostaviti i dovoljno prostora za prolaz, jer je ostava uzalud puna ako se čovek u njoj ne može snaći ili uopšte ne može ući. Matematika je, zapravo, u svakodnevnom životu mnogo prisutnija  nego što mislimo, a da bismo neke naizgled obične stvari uradili istinski dobro, pored smisla za račun nije loše imati i malo smisla za umetnost. Dobro je, kaže klasična filozofija, samo ono što je istovremeno korisno i lepo, a da bismo banalnu, prizemnu stvar popeli na nivo uzvišenosti, potrebno je i malo više od sklada funkcionalnosti i lepote. Primenjeno na ukrštene reči, čini se da jedan autor može stvoriti nešto uzvišeno samo ako je istovremeno iracionalan i racionalan, a pošto ostvarenje cilja ne povlači neke posebne gratifikacije, njegovo delo je utoliko uzvišenije. Obratite pažnju: jedan ambiciozan enigmatski autor je i naučnik i umetnik, a šta god stvorio - to neće imati ni naučnu, ni umetničku vrednost.

U jednom starom broju "Hupera" (najlepše se zahvaljujem Miroslavu Živkoviću na ustupljenim primercima), dakle u listu koji je bio namenjen najširoj publici i koji je dosledno negovao pitku enigmatiku, Jan Bažik (1957 - 2007) je potpisao sjajnu skandinavku, koja se u svojoj jednostavnosti penje do uzvišenosti. 6. juna 1991. godine, u broju 32, objavljena je neobična tematska ukrštenica sa 5 odlično ukomponovanih tematskih pojmova. Istina, reč je o 5 sintagmi sa istim pridevom, što znači da je posao bio nešto lakši nego u hipotetičkoj situaciji sa nekomplementarnim pojmovima, ali samim tim što je autor obradio zahvalnu temu na nezahvalan način, uspeo da zadovolji kriterijume lista i ostvari svoj cilj, zaslužio je poseban osvrt.

Jan Bažik, Huper 32

Bažik, razume se, uopšte nije morao da obradi izabranu temu baš ovako: mogao je da raštrka tematske pojmove, da na uobičajen način dovrši ukrštenicu i da zacelo uspešno obavi zadatak. Zadatak, u principu, glasi: "napraviti maksimalno upotrebljiv proizvod", ali ako tako bukvalno shvatimo smisao enigmatike, onda dovodimo u pitanje neke njene vrlo značajne karakteristike, negiramo potrebu za istraživanjem mogućnosti, za ispitivanjem granica i za igrom. Ne radi se tu o rekorderstvu, paraderstvu, samodokazivanju, dokazivanju... Postoje neke prilike kada autor svojim radom želi da skrene pažnju na sebe, da se takmiči, da se busa u prsa, ali zašto bi jedan Bažik u maksimalno tiražnom listu objavio "uzvišeni" sastav? Da se istakne, da impresionira kolege, možda rešavače? Ne verujem. Ako pođem od sebe, rekao bih da su ovakve vratolomije ponajviše funkcija nekakvog stvaralačkog zanosa i želje za prevazilaženjem (enigmatske) kolotečine, u koju svako upadne pre ili kasnije ... Uostalom, malo ko skače paraglajderom da bi dobio aplauz ili da bi pokazao drugima koliko je hrabar. Ljudi to najčešće rade iz privatnih, krajnje sebičnih razloga, i svako svesno igranje sa svojim mogućnostima je, zapravo, potraga za adrenalinom.

Dakle, vidite i sami: belina je izvanredna. Ako izuzmemo 5 tematskih pojmova (koji su - što je vrlo važno - opštepoznati), od preostalih 7 - bar 5, a verovatno i 6 je savršeno rešivo. Čak mislim da je kombinacija i suviše rešiva, ali Bažikov pristup je generalno bio takav, i svi njegovi radovi su bili namenjeni naprednim početnicima. Zamišljeni napredni početnik koji je ovo rešavao pre 23 godine verovatno nije shvatio da ispred sebe ima nešto izuzetno, ali je na kraju garant bio zadovoljan - autor mu je na vrlo prijateljski način pomogao da postane ponosan na sebe (ne znam kako danas stoje stvari, ali nekada je ukrštenica za većinu ljudi predstavljala susret sa sopstvenim znanjem). 

Strukturalno - takođe bez greške: dva uspravna tematska pojma su zahtevala od autora da napravi strategiju, a rezultat je verovatno premašio i njegova početna očekivanja, pa smo dobili dva lepa proširenja. U gornjem delu je iskrsnuo glagol svariti, a dole levo Kardif, očajanost (neuobičajen, ali ravnopravan književni oblik) i aspirant, dok se uspravno pojavila i jedna strukturalno veoma vredna reč: zvrčina. Mala zamerka koju imam se odnosi na crno polje ispod NT, koje je moglo biti izbegnuto da je umesto aspiranta tu smešten neki pojam sa samoglasnikom na kraju, npr. so na ranu; umesto zvrčine bismo imali zvrčanje, umesto AOP - Aonija,  i tako bismo se oslobodili još jednog crnog polja (kuk + Nin - Kalinjin). No, to su već nijanse...

Uz ovu besedu prilažem i stranu iz prvog broja novosadske enigmatske revije "Maksi rebus" (1996). Nije mi poznato da li je ovaj prilično dobro koncipiran i dobrim radovima podržan A4 list i kasnije izlazio, a u jedinom broju koji imam je pokrenuta rubrika "Rebus klub" enigmatičara i prvi predstavljeni enigmata je Jan Bažik. Inače, pored njega, na listi saradnika su: Tošić, Perić, Đokić, Bizumić, Mile Janković, Pučijašević, Lukić, Skoko, Čolaković i drugi.