Nova nada iz Novoga Sada

Donedavno nisam baš bio siguran da li moje blogovanje ima smisla: posmatrano odozgo, smrtno ozbiljan Mandraković već dve godine pravi nauku od ukrštenih reči, analizira, sintetiše, dedukuje, apstrahuje... i podučava. Koga? Svakako ne one posetioce koji odavno znaju sve ono što ja imam da kažem tj. većinu, već zamišljene ljubitelje enigmatike koji bi eventualno voleli da saznaju nešto o procesu nastajanja ukrštenica, o autorima, njihovim osobenostima, mogućnostima i dometima, o aršinima za procenjivanje kvaliteta i principima pomoću kojih se taj kvalitet može postići. Da sam se rodio pod srećnom zvezdom, pa da sam tokom života razvio bar jedno komercijalno interesovanje, možda bih mesečno bio bogatiji za par hiljada evra, koliko zarađuju pojedini blogeri koji pišu o modi, hrani ili seksu. Nažalost (ili na sreću mojih zamišljenih čitalaca), prenatalno sam pelcovan od praktičnih i unosnih stvari, pa mi danas najbolje idu one oblasti koje ničemu ne služe, a uz to i ne rade, i u maniru pravog romanesknog zanesenjaka vrlo rado trošim to malo literarnog dara što imam na priče o našem siru i domaćoj vojnoj muzici. 

Dakle, kad pogledamo okrutnoj istini u oči i priznamo da nema mnogo čitalaca kojima je moje znanje – ako ne potrebno – onda bar korisno, čini se da moje enigmo-baljezgarije skoro nikome ne pomažu. Naravno, postoje ljudi koji iz drugih razloga čitaju ove napise: iz radoznalosti, iz navike, u sklopu dnevnog obilaska enigmatskih blogova, iz čiste ljubavi prema enigmatici, a neki verovatno i da bi se nasmejali mojim koještarijama. Verovali ili ne, identifikovan je i jedan posetilac bloga koji ovde dolazi da bi nešto naučio! Eto, iznenada se pojavio neko ko je poljuljao moju pesimističku teoriju o nepostojećim studentima enigmatike,  a kao što vidimo na svakom koraku, masovnost nije merilo kvaliteta, pa bismo svi mogli da budemo zadovoljni činjenicom da je ove godine bar jedno mlado čeljade pošlo stopama autora koji su zvezde ovog bloga. 

 

Dragan Dragoljević

To čeljade se zove Dragan Dragoljević. Ima 27 godina, živi u Novom Sadu i naglašava da je po rođenju Andrićev sugrađanin. Iz komentara nam je poznat kao Rooki3, a ko je ove godine bacao pare na Politikina enigmatska izdanja, mogao je da naiđe na nekoliko sastava  sa njegovim potpisom (i tako, jelte, ublaži utisak da je kupio smeće). Dragan voli da sastavlja ukrštene reči i zasad mu ne predstavlja problem status autora u našoj enigmatici; ne može da predvidi koliko će njegova strast trajati i ne pravi planove, ali je u ovom trenutku spreman na velike izazove; generalno voli reči i igre rečima, ima smisla za kombinovanje, i  – to je veoma važno – ima dobre uzore. Pošto je kao i svaki pravi kombinator  fasciniran belinama, uzori su mu upravo oni belinaši koji se često spominju na ovom blogu, i pored toga što je ovde saznao nešto o njima kao ličnostima (iako, kaže, kao rešavač nije obraćao pažnju na imena autora), u njihovim tj. našim radovima je video domaće zadatke.

Skandinavka koju je poslao ilustruje njegove nemale ambicije i zavidno početničko umeće, i iako sam mu u četiti oka ukazao na sve propuste koje sam zapazio, predstavljam integralnu verziju, jer je očigledno da se radi o vrlo talentovanom autoru koji zaslužuje podršku. Nadam se da će se još neko oglasiti i iskreno ga pohvaliti, jer je on, iako mlad, ipak odrastao i zreo čovek koji mora da računa s tim da je svaka pohvala u ovoj oblasti ravna pokudi smisla za realnost. Budući da nema osnova za kuđenje njegovog potencijala, drage kolege, izvolite, lepo dočekajte ovog šašavog momka, kad mu je već toliko stalo da postane jedan od nas.