Tri pa jedan

Simetrična ukrštenica sa zvanično najvećom prosečnom dužinom reči (7, 18) objavljena je, kao što sam u prethodnom postu spomenuo, pre tačno 22 godine u "Huperu". Rekord, razume se, nije postignut slučajno, već su tri u proseku vrlo dobra autora (jedan odličan, jedan vrlo dobar i jedan dobar) odlučila da udruže snage i naprave enigmatsku senzaciju. Oni su: Tomislav Vukadinović, Veljko Dopuđa i Zoran Zeljković.

Teško je zamisliti ovaj lik sa manjim brojem crnih polja od postojećih 24: teoretski, možda bi dva ivična vodoravna pojma mogla da "uokvire" kombinaciju, ali je to u praksi gotovo neizvodljivo, pa iako ovaj format od tada neprekidno izlazi u "Huperu" tj. njegovom tužnom nasledniku, još uvek se nije rodio maestro koji bi mogao da nadmaši rekord slavnog terceta. Takođe, nikada nije objavljena ni replika, što znači da niko nije bio spreman ili dovoljno motivisan da se upusti u taj vratolomni poduhvat.

Sastav nije teško iskritikovati, a prvo što kritičaru može da zasmeta jeste raspored crnih polja. Naime, autori su podelili mrežu dijagonalnim lancima na tri dela, i postarali se da dodirivanje tih delova bude tek simbolično: u dva slova. Očigledno se ne radi o propustu, već o smišljenom nesavršenstvu koje je "sporednim" autorima  prilično olakšalo posao. Konstruktor centralne kombinacije je, u principu, mogao drugačije da pozicionira prvo i poslednje crno polje, ali bi to od sastavljača levog i desnog ćoška zahtevalo malo više truda, jer bi sloboda u izboru prvog i poslednjeg vodoravnog pojma u tom slučaju bila drastično umanjena, te bi obe subkombinacije bile opterećene dodatnim zahtevom. Apdejt: autor središnjeg dela je Vukadinović, levo je majstorisao Zeljković, a desno Dopuđa (podatak iz prve ruke, vidi komentare). 

Budući da ne raspolažem brojem "Hupera" u kome je rad objavljen, poslužio sam se citatom iz "Leksikona srpskih enigmata". To znači da nemam uvid u opise i da nisam u prilici da kao rešavač procenim stepen upotrebljivosti, ali kao autor nalazim da je ukrštenica skoro besprekorno rešiva. Međutim, sadržinski je daleko od besprekornosti, pa u svakoj trećini postoji poneki čudan pojam: levo nas na češanje po glavi tera NEPOTIJA (pretpostavljam da se radi o neproverljivoj varijanti pojma nepotizam), kao i KAVITITI (?), dok je glagol KIVITI zabeležen u rečnicima srpskog jezika, ali samo kao povratni; desno srećemo blesavu sintagmu MALA KIĆENICA, koja ozbiljno ugrožava postignutu "čistoću". Ćoškovi su, inače, potpuno monotoni, ali to se autorima ne može uzeti za zlo, jer su takvim pristupom poštedeli sebe (a najverovatnije i rešavače) bespotrebnih muka. 

Minimalno se je mučio i Vukadinović (ako ostavimo po strani da je ređanje dvocifrenog broja desetki samo po sebi mučno), posluživši se odavno poznatim "trikom": korišćenjem glagola sa prefiksom PRE/PRI/PRO i grupom ST na 4. i 5. poziciji. Takvih glagola ima najmanje milijardu, pa ih je lako varirati, a čak i ukoliko neki nije zabeležen u rečniku, autor može sam da ga izvede ukoliko proceni da to ima smisla - pod uslovom da je osnovni glagol regularan (npr. spajati - prespajati, trubiti - pritrubiti, klimati - proklimati itd). Najviše strpljenja i veštine traže krajevi "stepenica", naročito kad treba voditi računa o povezanosti sa ostatkom ukrštenice, što je ovde, kao što sam rekao, uz pomoć rasporeda crnih polja dobrim delom izbegnuto (autor je samo morao da brine o tome da dva slova dole levo mogu biti završetak pojma od 14 slova - VISINSKI KOLAPS, odnosno da gore desno dobije dvoslov koji se može nastaviti - TITOVA KORENICA). Zaista bi bilo sumanuto smatrati manjkavošću broj glagola, s obzirom na okolnosti (mada  redundansa PROSLAVITI / PRESLAVITI nije za pohvalu), pa ni pridev PREŠTEPANI nije za osudu, ali postoji jedan pojam bez alibija: LINAREŽANI. Stanovnici Lanaresa su Linarešani, osim ako negde na svetu ne postoji i mesto sa završnim Z (slična greška se poslovično javlja i u slučaju TUNIŽANI; u Tunisu žive Tunišani, u Parizu Parižani). Od ostalih pojmova, pod znakom pitanja su PANER i RABICI, dok je glagol PROBLEJITI ispravno izveden na već opisan način.

Priča bi se ovde završila da se ipak nije pojavio neko ko je bio spreman na izazov, ko je čvrsto odlučio da napravi repliku ove ukrštenice i eventulano je unapredi. Taj neko sam, da izvinete, ja. Naime, ideja je stara, no realizaciji nisam mogao da pristupim sve dok nije prestala da me plaši ovolika količina belog prostora, i čim sam osetio da sam napokon dorastao tom zadatku - bila mi je potrebna samo hrpa karo-papira, nova olovka, Rečnik SANU (koji od 1. januara nećemo moći besplatno da koristimo na OVOM sajtu), Vujaklija, Klaić, drugi pdf ćitabi, malo interneta i mnogo strpljenja.

Nije bilo lako. Pošto sam sebi otežao zadatak željom da bolje povežem ćoškove sa sredinom, najviše sam propatio sastavljajući centralni deo. Koristio sam isti model kao Vukadinović, pa je moja stepenasta kombinacija slična njegovoj, ali se desilo i nešto neočekivano: njegov pojam PROBLEJITI se našao na potpuno istoj poziciji! Nisam varirao njegovu kombinaciju, niti sam započeo sastavljanje od tog pojma (prvi pojmovi koje sam planski upisao su PROSPERITET i OKRASTAVITI), ali, eto, u nekoj fazi se ispostavilo da tu ne može da ostane prvobitno rešenje PROPLEVITI ili PREPLEVITI, i mada sam se trudio da bar upotrebim književni oblik PROBLEJATI, na kraju sam kapitulirao i pristao na Vukadinovićevu varijantu (inače, ne verujem u telepatiju)! To je, na žalost skeptika, jedini paralelizam (doduše, postoji još jedan sličan glagol na drugoj poziciji PROSTARITI - PRESTARITI), pa iako ne mogu da kažem da sam prezadovoljan rezultatom, nalazim da nisam previše rđavo obavio taj deo zadatka. Ugaone delove sam takođe sastavio po modelu tj. monotono - i to ne samo iz razloga koje su imali Vukadinović i Zeljković, već i zato što sam se opteretio imperativom da prvi i poslednji vodoravni pojam povežem sa sredinom. Levi ćošak sam najlakše i najbrže završio (čim sam ukrstio gospođu Vilijams sa gospodinom Skotom, problem je bio rešen), dok sam se sa desnim rvao samo malo manje nego sa centralnim (ne pitajte kako sam našao MIJOL ćupriju), i mada na kraju nisam bio oduševljen, odustao sam od dalje borbe i rešio da predstavim svoje novo enigmatsko čedo takvo kakvo jeste. 

Dakle, narode, imate priliku da premijerno vidite repliku rekordne simetrične ukrštenice sa prosečnom dužinom reči 7, 18. Može to i bolje, jašta, no ne uzdržavajte se od kritika samo zato što je reč o teškom zadatku - svaki konstruktivan predlog može biti od koristi. Ako želite verziju u pdf, možete je preuzeti OVDE.