Alo, bre

Alo razbibriga 63

"Alo razbriga" se često spominje na enigmatskim blogovima, i stiče se utisak da privlači mnogo više pažnje od sličnih izdanja. Naime, to je astrološki privezak dnevnog lista ALO na 24 strane, koji čitaoci svake nedelje dobijaju na poklon, a 9 enigmatskih strana zapravo čine enigmatski dodatak dodatku. Međutim, tih 9 enigmatskih strana se tokom prethodnih meseci nametnulo kao 9 najpoželjnijih strana u istoriji srpske enigmatike, bez obzira na to što i u drugim dnevnim novinama postoje podlisci. Ignoriše se podatak da su u tim drugim novinama autori i urednici uglavnom enigmatske rugobe i štetočine (nema eklatantnijeg primera od "Politike"), pa dok gamad na miru i bez ičijeg komentara srozava ugled enigmatike pretvarajući je u sprdačinu za umno zaostale - svaki naš korak se budno prati i premerava.

Da, svi znamo da je "ALO razbibriga" postala slavna tek kad  su se stvari u Enigmatskom savezu Srbije dramatično zakomplikovale, kada je pokrenuta kampanja protiv urednika, i kada je postalo važnije čija je, nego kakva je... a bez obzira na to što danas svi znaju sve o saradnicima i honorarima, gotovo nikada se ne govori o samom sadržaju (ako izuzmemo neke zlonamerne komentatore koji  sporadično i fragmentarno citiraju uočene propuste). U stvari, o tome se i te kako ima šta reći, jer većina stalnih saradnika vrlo odgovorno shvata taj angažman, i tu se zaista često mogu pronaći izvanredni enigmatski radovi, iako ni urednik, ni same okolnosti ne postavljaju takav imperativ.

Više puta sam javno govorio o tome da je Milorad Živanić retko korektan urednik, što je za mene kao enigmatu koji ima vrlo neprijatna iskustva sa iskompleksiranim srednjoškolcima, ludim popovima i sličnom uredničkom žgadijom vrlo važno. Uz to, on je i dobar selektor, jer je odlično izabrao saradnike koji će iz broja u broj držati nivo, prilagođavati sadržaj ciljnoj grupi, a ipak neće odstupati od nekih svojih sastavljačkih ambicija i principa. Tih 9 strana se može popuniti na milion načina, autor može biti bilo ko, kvalitet može biti bilo kakav... a kola bi se i dalje kotrljala. Međutim, naša kola obično ne idu na ler.

Preskočiću kazivanje o sjajnim sitnim zagonetkama, jer one generalno nisu tema ovog bloga, ali ću se zadržati na ukrštenim rečima za koje su zaduženi Miodrag Tošić, Slavko Bovan, Rešad Besničanin, moja malenkost, Krsta Ivanov i još neki. Kada sam govorio o šablondžijama, mogao se steći utisak da sam ja protivnik svakog šablona i da stopostotno prezirem odsustvo varijacija u pristupu. To nije sasvim tečno, jer da jeste, ne bih smatrao Tošićev autorski rad  bogzna kako vrednim. On u formalnom smislu jeste šablondžija, ali tu, zapravo,  nije reč o jeftinom šablonu, već o skupom stilu! Da li uopšte postoji još neki autor koji je u životu objavio toliko ukrštenica sa centriranom belinom 7 x 7 (ili većom), a koji je istovremeno toliko nekonvencionalan i slobodan - da se može reći da je duhovit?! Nema takvih, Tošić je prosto unikat, pa je samim tim i njegovo šabloniziranje na neki način prednost, zaštitni znak i vizuelna garancija originalnosti. On možda nije dobar uzor (pre svega, u tehničkom smislu je teško dostižan, a i njegova ležernost se ne bi mogla oprostiti nikom drugom), ali je dobar autor i neko ko, kao saradnik, nikada ne ide ispod crte.

Slavko Bovan je profesionalac, i obično ne sastavlja da bi dodao neki poen svom imenu ili da bi napravio neku stilsku vratolomiju, već za narod; kod njega nema preterivanja, ali ni izmotavanja, pa kad napravi dobru ukrštenicu - to deluje spontano, kao da uopšte nije imao nameru da izgubi više vremena ili premaši prosek, već se to, eto, desilo kao rezultat njegovog akumuliranog potencijala. To, razume se, ne može svako, a naročito ne može svako da bude tako racionalan, umeren i pitak. O Rešadu je već sve rečeno, on je i tu uvek na visini zadatka, dosledan sebi i topao prema publici, Krsta Ivanov je stari vuk koji sastavlja kao što neko vezuje pertle... Ni ostali saradnici nisu baš slučajno tu, uostalom, Živanić nije od juče i zna kome šta najbolje pristaje, ali rekao bih nešto o svom radu - kad već niko nikada nije primetio da ja, zapravo, koristim taj prostor u novinama za unapređenje autorske kulture.

Elem, da moje govorancije o tezgaroškom pristupu ne bi bile sasvim jalove, i da ne bi  delovale kao kritike bez pokrića, reći ću vam da sam za 14 meseci "izvrteo" sve moguće modele i pristupe, i nikada nisam objavio dve po formi iste ili slične ukrštenice! Ostaviću po strani skandinavke sa dijagonalno ili uobičajeno učaurenim pojmovima (bilo ih je više), sa belinama kroz koje tematski pojmovi prolaze na nelogičan način (i takvih je bilo više), ili neke druge belinaške poduhvate, pa ću citirati 6 klasičnih ukrštenica (da se razumemo: ne veličam sebe, nego predstavljam podlistak o kojem je sto puta sve rečeno - osim da u njemu ima i nečega vrednog). Uzgred, ona koja je u jučerašnjem broju potpisana mojim imenom je Bovanova, ali pošto se je u broju 59 njegov potpis greškom našao iznad mog rada, na ovaj način smo se raskusurali.

Alo razbibriga br. 14, 18, 26, 31, 38, 62  - klasična ukrštenica  - Mladen Marković