29.03.2015.

Čaura

Na ovom blogu dosad nije bilo govora o jednoj vrlo popularnoj podvrsti ukrštenih reči, koja se tokom osamdesetih godina uselila u gotovo sva enigmatska izdanja. Radi se o ukrštenici sa učaurenim pojmom (ili pojmovima), koja je bila poznata i sedamdesetih, možda i ranije, ali je broj takvih radova u domaćoj štampi bio zanemarljivo mali - dok se nije ispostavilo da su i autori, i rešavači na gubitku. 

Bilo koji tip ukrštenice sa konačnim rešenjem na neki način uzdiže samu ideju ukrštanja, a konzumentima se tako nudi mogućnost da više nego obično uživaju u magiji slova, i da se na kraju osećaju kao da su i sami učestvovali u magijskom ritualu. Zapravo, pri rešavanju obične ukrštenice, najveći uspeh koji čovek može da postigne je stopostotna rešenost, ali čak i kada je siguran da su sva slova na svom mestu, ne mora imati utisak da je pobedio. Kao što znamo, postoje ukrštenice za rešavanje, i konstrukcije koje se plasiraju pod istim imenom, ali se popunjavaju. Te druge služe za ubijanje vremena i moždanih ćelija, dok one prve daju ljudima priliku da im pola sata protekne u istinskoj zabavi, a da pride aktiviraju koji neuron. Učaureni pojam je dobar most između popunjavanja i rešavanja: ako je taj pojam težak, reči koje ga skrivaju su opštepoznate, pa rešavač može da trijumfuje zahvaljujući pukom popunjavanju, a ako je konačno rešenje suviše lako (najčešće ime i prezime popularne ličnosti sa slike), onda kombinacija može da sadrži i - uslovno rečeno - teže pojmove, jer se rešavač, naravno, potpomaže čaurom.

Reč ili sintagmu koju želimo da učaurimo najčešće razbijamo na kraće nizove slova, postavljamo ih jedan ispod drugog i trudimo se da ih nivelišemo (koliko slučaj dozvoljava). U narednoj fazi pokušavamo da formiranu višedelnu čauru smestimo u centar bele kombinacije (koja ne mora da bude četvrtasta, mada najčešće koristimo model 6 x 6). Eksploatisanje belina je tu savršeno opravdano, i čak je poželjno da kombinacija bude što belja - jer samo uz maksimalnu upotrebu kombinatorike možemo da ostvarimo cilj u potpunosti: da dobro sakrijemo rešenje i proizvedemo lep vizuelni utisak. Kako ćemo podeliti pojam zavisi od naše spretnosti ili spremnosti da se uhvatimo u koštac sa pregibima, a u većini slučajeva biramo liniju manjeg otpora, pa se reči sa suglasničkim grupama dele prema zakonitostima koje važe za monotone kombinacije. Na primer, ŠINA ISTON se može učauriti na barem 3 načina; prvi, najlakši je: ŠINA + IS + TON (nivelisano: ŠIT), drugi način je nešto teži: ŠINA + ISTON (nivelisano: ŠI, što znači da dobijamo grupe NT i AO sa kojima valja izaći na kraj), a treći je vratolom: ŠIN + AIS + TON  ili ŠIN +AIST + ON ili ŠI + NAIS + TON itd. (nivelisanje se u konkretnom slučaju ne može izvršiti  zbog grupe IIO, ali jasno je da odlomke treba pozicionirati što "čupavije").

Postoje (ili su nekada postojali) autori koji su rado učaurivali pojmove, mada nisu bili kadri ni za mnogo jednostavnije stvari. Ne mogu da ne spomenem slavnog Branka Nikolića koji je napravio (i objavio) toliko bisera da je o istom trošku uspeo da obesmisli bukvalno sve tipove ukrštenih reči, pa i ovaj. On je, znate, patentirao jedan specifičan model učaurivanja, te je nizove ređao bez nivelisanja tj. kako mu je zgodno (uvek monotono, razume se), a beline nije ni pokušavao da sklepa, pa su te njegove (bele) ukrštenice bile još gluplje od običnih (a jedino je sam sebe mogao da nadmaši). Na drugoj strani, postojimo i mi  koji u tom žanru vidimo izazov, pa učaurivanju katkad podvrgavamo pojmove od kojih se diže kosa na glavi (na primer,  MARINKO MADŽGALJ ili DŽORDŽ KLUNI), ili ih smeštamo u neobično velike beline. Najteži način je dijagonalno pozicioniranje, još teže od toga je dijagonala + tematski pojam u belini (videti naslovnu stranu Almanaha br. 1 OVDE), a - ne znam kako ovo da kažem, a da ostanem komunistički skroman - osim mene, to malo ko može da izvede. Eto, rekao sam (uostalom, ja prezirem komunizam). 

Ono što sada i ovde želim da predstavim nije standardni rad tog tipa, ni, daleko bilo, neka majstorija gospodina Nikolića, a ni moja ego-prezentacija (mada se nadam da je bar neko registrovao belu ukrštenicu sa MERI DŽEJ BLAJDŽ, ili bilo koji od brojnih radova sa dijagonalama), već dve ukrštenice sa zastarelim čaurama. Naime, u brojevima "Enigme" iz 1982. godine koje mi je poklonio Miroslav Živković (a koje sam OVDE već opevao), naiđoh na ukrštenice sa zmijoliko učaurenim pojmovima! Ne sećam se da sam ranije video nešto slično, pa  možebiti da su takvi radovi bili aktuelni samo u kratkom periodu, pre nego što su autori kolektivno prešli na današnji pristup, a nije nemoguće ni da su se učaurene zmije pojavljivale samo u "Enigmi". U 5 brojeva koje posedujem, kao autori se pojavljuju: Mihailo Reljić (jednom sjajan, jednom solidan), Tomislav Vukadinović (izvanredan), Zvonimir Turek (đene-đene) i Dušan Kos (tako je mali Đokica zamišljao učaurivanje). U tehničkom smislu, najbolji je Vukadinovićev sastav koji prilažem sa rešenjima (NEDA UKRADEN), ali je generalno najimpresivnija Reljićeva SILVA KOŠĆINA, i zato sam posetiocima bloga ostavio mogućnost da se nađu u ulozi rešavača.



4 коментара:

Dragan Dragoljevic је рекао...

Uspeo sam da rešim. Sviđa mi se što ima puno geografskih pojmova koji nisu toliko poznati, ali su rešivi. Na primer, prvi put čujem za grad Ogasta i malo sam iznenađen što je transkribovan kako treba (s obzirom na vreme u kom je nastala, vreme "Ide" Lupino). Možda je mala greščica kod pojma Džozef Lozi (logičnije Louzi), i ne sviđa mi se opis "Marka švajcarskih satova (mn.)".

Ipak, rad mi se generalno sviđa i dajem mu prelaznu ocenu. :)

Mel Mandraković је рекао...

Ispravna zapažanja. :)
Prćić kaže da je ukorenjeno Louzi, originalan izgovor je Luzi, a kod nas se odavno ustalilo Lozi.
Ne znam šta tu valja činiti.

Анониман је рекао...

Verovatno ti je sada bolje nego u komunizmu.

Mel Mandraković је рекао...

Ne mogu da uporedim, kasno sam rođen, ali to što prezirem komunizam ne znači da podržavam totalitarizam. Na nesreću, imam iskustva samo sa lošim i sve gorim sistemima, a kapiram da su svi postjugoslovenski režimi duhovi i vampiri komunizma.
I da budem jasan (da me anonimusi ne tumače na svoj način): kad kažem komunizam, mislim: raj za debile, a kad kažem komunjara, to znači primitivni vepar u lister odelu (zakićen nekom političkom funkcijom). Meni ništa ne znači to što je svaki moron po definiciji mogao lepo da živi od svog nerada i nesposobnosti u titoizmu, a ako nekoga ko je tada bio srećan vređaju moji stavovi, molio bih ga da ne čita moje tekstove (i da ne komentariše bez potpisa).