13.03.2015.

Reškov almanah

Podstaknut Memomarima palanačkog enigmate u kojima je on najznačajnija figura, Rešad Besničanin je napravio izbor svojih najdražih sastava iz "Enigme", objavljenih u periodu 2002 - 2004. godine. Pošto je reč o ukrštenicama koje su doživele sudbinu tekućeg enigmatskog materijala, iliti bile aktuelne samo (po) dve nedelje, bilo je lako zaboraviti ih. To je, inače, sudbina svih enigmatskih radova koji bivaju publikovani u časopisima sa gustim režimom izlaženja, jer se u tim oklonostima staro olako zatrpava novim, čak i kada je na nivou senzacije. Uz to, kako je Rešad autor iz čije radionice, tačnije: ateljea retko izlaze proizvodi tj. dela za jednokratnu upotrebu, bila bi prava šteta ostaviti njegov minuli rad da mirno počiva u prošlosti, i ne dati priliku ljubiteljima enigmatike koji su iz ovog ili onog razloga to propustili, da uživaju u njegovim zaboravljenim tvorevinama.

Meni se, kao autoru bloga o ukrštenim rečima, dakle o nečemu što je toliko marginalno da je i logička opravdanost same aktivnosti  pod znakom pitanja, često upućuju pohvale ludosti, uz obavezne opaske da arčim svoje, jelte, dragoceno vreme na krštavanje jarića. Zapravo, to je najmanje što mogu da učinim za one koji su enigmatskom stvaranju decenijama pristupali kao pravi, pravcati umetnici, bez obzira na to što su oduvek znali da im to stvaranje nikada neće doneti ni slavu, ni bogatstvo, ni bilo kakvo društveno priznanje. Možete li vi uopšte da zamislite koliko je vremena i energije tokom života posvetio ukrštenim rečima, na primer, jedan Stanislav Železnik, ili Zvonimir Kurpes, ili Boško Petrović... ili bilo koji drugi autor koji je pola veka verno i strpljivo, sa mnogo ljubavi, znanja i talenta proizvodio nešto što je objektivno u rangu sa toalet-papirom, a čija je vrednost toliko subjektivna da se golim okom ne vidi u stvaralačkom svetu? Čak i trećerazredni novinari, pisci ili neki drugi poslenici koji dominantno barataju rečima imaju nekakve šanse da neko primeti njihov trud, da im uputi čestitke, da ih nagradi... dok su enigmati, makar bili vrhunski, čak i u odnosu na literarni šljam i odozgo, i odozdo neprimetni.

Ukršteničar je nekada, u doba autorske hiperprodukcije, mogao da zaradi pristojan honorar i bez stvaralačkog poleta (to je, zapravo, bila česta pojava), ali se taj vulgarni motiv mora isključiti kada govorimo o enigmatskim stvaraocima, odnosno o autorima koji su uvek hteli (i umeli) više. To je, prosto, funkcija ličnosti: neko je dvojkaš i srećan je u ulozi dvojkaša, a neko je odlikaš, i sve što radi je u znaku potrebe za postizanjem maksimuma. Dvojkaši obično završe u politici ili nekoj drugoj oblasti za prostake, a budući da čine gro opšte populacije, najbrojniji su i u enigmatici. Uvek ih je bilo više nego što bi toj oblasti moglo da služi na čast, i pošto su oni poslovično praktični (jer ih, dabome, ne sputava apstrakcija), vremenom su postali najviđeniji predstavnici enigmatskog esnafa. Nema tu ničega čudnog: dvojkaši su danas zvezde parlamenta, gradonačelnici, direktori, biznismeni, medijski heroji, pa zašto ne bi bili glavni i u enigmatici?! Ako, na primer, jedna lako mentalno zaostala prostitutka može da bude popularno TV lice, dakle osoba koja privlači pažnju i daleko je interesantnija od bilo kog umetnika, onda je potpuno logično što je i lako mentalno zaostali enigmata (čije su usluge u rangu sa onima koje pruža pomenuta popularna dama) superstar u odnosu na enigmatu-umetnika. Međutim, to ima svoju dobru stranu: utoliko su dostojniji poštovanja i divljenja oni primerci ljudskog roda koji nisu dvojkaši i prostitutke. Ovaj blog je posvećen enigmatama iz te kategorije.

Zato je Rešad Besničanin, dakle jedan enigmata-umetnik, toliko zastupljen na Enigmagici. U principu, svaki enigmata može da napravi dobru ili čak vrhunsku ukrštenicu jednom ili dvaput, možda deset puta u životu, ali je broj onih koji su samo jednom, dvaput ili svega deset puta potpisali nešto što nije za najvišu ocenu vrlo, vrlo mali. On je, bez ikakve sumnje, jedan od njih. 

Verujem da ćete u drugom broju almanaha pronaći nešto za svoju dušu. Rešad i ja smo udruženim snagama od zaborava spasili 16 njegovih ukrštenica starih više od deset godina, i nudimo vam ekskluzivnu priliku da na jednom mestu (a uz to i gratis) dobijete komplet dragocenih bisera "Enigme".

Pdf OVDE.


7 коментара:

Ilija Đurković је рекао...

Hvala obojici za ovaj izuzetni almanah!

Dragan Dragoljevic је рекао...

Ko ne uzme ovo da odštampa i rešava, lud je! :)

Goran је рекао...

Ma, odlično. Svaka čast i hvala.

Č. Jelić је рекао...

Moj malo zakašnjeli komentar sažet je u ove dvije riječi:
VELMOŠKA HRANA!

Dragan Dragoljevic је рекао...

Odštampao sam ovo i rešavao. Jako zanimljiv sadržaj, interesantna rešenja, neobični opisi, a rešivost 99,9%. Možda grešim, ali mislim da je Rešad veliki zaljubljenik u sport, jer ima dosta sportskih termina. A pošto sam i sam takav, to mi je samo olakšalo rešavanje i doprinelo sjjnom utisku. :)

Mel Mandraković је рекао...

Da, da. Baš je u to neko vreme, možda 2004, u Enigmi objavio neku ukrštenicu sa fudbalerima, pa je uzgred iskritikovao sportske komentatore koji neprecizno prenose imena. Ne sećam se baš svih detalja, on to verovatno ima i sačuvano, pa će nam reći šta je pisao.

resad besnicanin је рекао...

Drago mi je da moj trud oko prekucavanja starih radova nije bio uzaludan. Pretpostavljam da su pored Jelića i druge kolege iz Hrvatske i BiH ovo skinuli i rešavali. Možda bi izbor radova od 2005 do 2008 bio još bolji, ali će to popričekati.

Dragane, naravno da sam zaljubljenik u sport iako je na listi mojih prioriteta iza filma, muzike, umetnosti... Zapravo, tako je bilo kad sam bio u tvojim godinama - sad se intenzitet kudikamo smanjio. :)

Mladene, evo našao sam ukrštenicu koju pominješ. Objavljena je u Enigmi 2006 i ima naslov "Sportsko frljanje" a u mom uvodu stoji ovakav trkst:
- Naši vrli sportski komentatori često u neznanju pogrešno izgovaraju prezimena stranih fudbalera. Kada bi pratili satelitski program imali bi šta da nauče. Njihove kolege Nemci, na primer, rade svoj posao daleko profesionalnije. Evo kako se nama znani fudbaleri tačno zovu: Oliver Nevil, njegov imenjak Birhof, Patrik Klojfert, Nikola Anelka, Frenk Lempard.
Golgeteru sa slike Nemci su dali nadimak "Kenig" pa iako je Poljak, oni ga zovu onako kako ćete otkriti kada rešite ukrštenicu.

Naravno, fudbaler kojem sam posvetio ukrštenicu je Miroslav KLOZE. To je bio moj mali doprinos edukaciji čitaoca Enigme iako ih i dalje komentatori obmanjuju i govore da je Klose.