31.03.2015.

Njanje, dade i aje (1)

Neka imena, pogotovoto ženska, se neobično često pojavljuju u ukrštenim rečima. Toj grupi svakako ne pripadaju Iboljka, Điljola ili Džordža, već - razume se - imena sastavljena od nafrekventnijih slova, odnosno najbanalniji nizovi koji sastavljačima bukvalno iskrsavaju. Na primer, iako ne postoji nijedno iole poznato živo biće ženskog pola koje se zove ANERA, popularnost tog petoslova ne jenjava već decenijama, a ni opis se ne menja: ličko žensko ime (ređe: drama Ive Brešana). Slični petoslovni pojmovi Aneta, Anita, Anika, Anica, Alina, Alisa, Amina (...) se mogu opisati sasvim konkretno, neretko alternativno i čak aktuelno, a lepim sticajem okolnosti, i jedna neobična Ruskinja nosi takvo ime. Ona se nije istakla u nekoj javnoj profesiji, nije bila popularna, bogata, moćna, niti je likom poznata svetu, a ipak zaslužuje spominjanje - ARINA je svim rešavačima poznata kao Puškinova dadilja, i pored toga što je taj opis neuporedivo sadržajniji i kvalitetniji od praznog i nedoređenog "rusko žensko ime", iza njega se zaista krije jedna bitna kulturno-istorijska figura. 

Dadilja je, u najopštijem smislu, žena koja se profesionalno stara o tuđoj deci u kućnim uslovima. Onomad smo tu domaću tj. glupu i nazadnu reč zamenili jednom prekrasnom, naprednom i nadasve potrebnom anglosaksonskom kovanicom, pa nam decu, da ne kažem čildren, danas čuvaju be(j)bisiterke. Galomanske guvernante su izašle iz mode još kad je princ Pavle proteran u Afriku, a inače, pojam guvernanta, za razliku od pojma dadilja, ne podrazumeva nežnost i majčinsku brigu, već se dominantno odnosi na podučavanje i vaspitavanje. Dojilja takođe ima užu konotaciju od dadilje, jer žena koja doji tuđe dete ne mora biti njegova negovateljica, mada je nekad teško napraviti razliku. U svakom slučaju, ovaj post je, kao i naredni, posvećen poznatim dadiljama i dojiljama, i to pre svega onima koje su se već izborile za svoja mesta u ukrštenima rečima, ali i nekima koje su nepravedno zapostavljene, iako svoj posao nisu obavljale ništa manje odgovorno i efikasno od njanje Aleksandra Puškina.

Arina Rodionovna
ARINA Rodionovna Jakovljeva je bila  izuzetno važna osoba u životu najvećeg ruskog romantičara, jer mu je u detinjstvu usadila ljubav prema nečemu što je od presudne važnosti za svakog pesnika - prema jeziku. Zapravo, ona mu je folklornim pesmama i skaskama pokazala put do jezičkog blaga, i smatra se da on ne bi ni upoznao, a kamoli zavoleo, narodni jezik da nije bilo nje. Kao i svaki slovenski aristokrata tog doba, vaspitavan je u francuskom duhu, sa guvernantama je razgovarao na francuskom, sa roditeljima na salonskom ruskom... a jedino je Arina u njegovom okruženju predstavljala narod. Veruje se da je lik Tatjanine njanje u "Evgeniju Onjeginom" Arinina slika i prilika.

Uzgred, jedna rusko-australijska teniserka se zove skoro identično: ARINA RODIONOVA

Međutim, Puškin nije jedini slavni Rus koji je imao dobru i plemenitu dadilju. O nesrećnom Fjodoru Dostojevskom je brinula ALJONA Frolovna, i valjda zato što je atmosfera u njegovom domu oduvek bila na granici horora, čitavog života se rado sećao njene vedrine i veselosti, opisujući je kao "skromnu i priprostu žena iz naroda koja je oduševljavala decu izmišljenim pričama". Lav Tolstoj, pak, svoje bezbrižno rano detinjstvo (koje se brzo završilo serijom smrtnih slučajeva) nije pamtio po raskoši i balovima, već po harmoniji koja je vladala na imanju u Jasnoj Poljani. Posebna fioka je u njegovim sećanjima zauvek bila rezervisana za ostarelu, sprčenu i preplanulu dadilju sa samo jednim zubom "na sredini usta", koja se zvala ANUŠKA.

Gospođa Aja
U jednom od prethodnih postova je spomenut troslov AJA, za koji ponekad koristimo opis dadilja (nem.), a neretko i nadimak Geteove majke. Po svoj prilici, prvi opis je proistekao iz istog izvora kao i drugi, jer je majka slavnog nemačkog književnika, KATARINA ELIZABET GETE tu etiketu dobila od porodičnog prijatelja, grofa Štolberga, koji ju je duhovito uporedio sa majkom Ajom iz srednjovekovne priče o 4 Emonova sina. Nije poznato da li se hispanizam aya (dadilja) i ranije koristio u nemačkom jeziku, ali je grof očigledno imao na umu oba značenja: Katarina je, dakle, imala četvoro dece (Johan je bio prvenac), a pošto im je bila toliko posvećena da u domu Geteovih nikada nije bilo posla za dadilju, savršeno joj je pristajao nadimak Mutter Aja ili Frau Aja ili samo Aja. Takođe, zvali su je Frau Rat, što se može prevesti kao Gospođa Saveta

Нема коментара: