27. 12. 2016.

Retrospektiva (2016)

Uprkos prvobitnom planu da ovogodišnje blogovanje završim almanahom za decu, ipak sam rešio da napravim mali osvrt na proteklih 12 meseci. Neću kao ranije suprotstavljati svoj pesimizam euforično-varvarskoj prednovogodišnjoj atmosferi, i kukumavčiti nad hroničnim enigmatskim neprilikama u neizlečivo gangrenoznom društvu, pa ću se zadržati samo na sopstvenom radu. Jer ove godine sam, mimo običaja, nešto i radio. I to ne bilo gde i bilo s kim, već u Feniksu, sa feniksovcima

U stvari, radio sam više nego ikad jer sam se našao u ulozi početnika. Početnika u križaljkaštvu. I mada sam to doživeo kao vrlo prijatan izazov, u startu je zaista bilo vrlo hrapavo i čupavo. Ne umem, tačnije ne volim da se bilo čime bavim ofrlje, pa pošto sam želeo da kampanjski (i dubinski) savladam parametre koji važe u hrvatskoj enigmatici, konkretno: u Feniksu, prvih nekoliko meseci sam konstantno bio u grču. Moje križanje je ponajviše ličilo na ukrštanje od pre 15 godina ili više godina, samo je bilo još naivnije usled vrlo svedenog rešavačkog iskustva (a pri tom, već sam u izvesnim godinama i korteks mi lagano otvrdnjava). I uz sve to, ekipi kojoj sam se priključio zacelo nije bilo potrebno levo smetalo, te se od mene prećutno očekivalo da transponujem svoje umeće iz domaćeg u susedni standard. A to je mnogo lakše zamisliti, reći ili napisati nego sprovesti u delo.

Ilustracije radi, pretprošle godine sam za vrlo kratko vreme i bez posebnog napora napravio više od 50 ukrštenica za jedan dnevni list. Neke od njih su objavljene, a onda je došlo do prekida saradnje (ovde ta priča nije u fokusu, ali podsećanja radi, reč je o konačnom, totalnom i ireverzibilnom posrnuću ESS - a u aferi "pljeskavice"). Kasnije sam na blog postavio nekoliko komada iz te serije (OVDE, OVDE i OVDE), i još uvek narcisoidno verujem da su ti radovi vrhunac mog ukrštanja u zanatskom i upotrebnom smislu (u kategoriji obične ukrštenice). Bolje od toga ne bih umeo ni kad bi mi platili suvim zlatom (a nisu mi platili nikako), jer je to moj sastavljački plafon na srpskom jeziku, za srpsko tržište. Razmišljao sam: ako posle toliko godina nisam sposoban da za jedno popodne sastavim (i opišem) 3 ukrštenice tog formata, a da mi mozak ne uzavri, da se ne uneredim od zapinjanja, da mi ostane dovoljno vremena i energije za sve tekuće obaveze, i da pride budem srednje do veoma zadovoljan urađenim - najbolje je da sve batalim. Takođe, ako tu ne postoji momenat igre, možda i uživanja, moj enigmatski rad nema nikakvog smisla, jer rad je nešto što je u prvom redu povezano s parama, a tu para nema ni u drugom redu, to je sasvim jasno (na drugoj strani, ako se sve svodi samo na igru tj. na sirovi hobi, ne znam šta bi autora moglo da vuče napred, da ga tera na usavršavanje?! Može lepo da ukršta za sebe i ukućane, i da ga ne boli glava). I taman sam stigao do faze u kojoj sam radeći za jeftine novine ukrštao kao za izložbu, bez obzira na sve otežavajuće okolnosti, sva zatvorena vrata, sve neisplaćene honorare - ispostavilo se da sam sasvim nepotreban srpskoj enigmatici (jer srpska enigmatika u nekom zdravom i normalnom smislu ne postoji; zapravo, postoji isto onako i onoliko kako i koliko postoji srpsko društvo).

Onda sam se obreo u Feniksu. I osećao sam se kao najgori amater: niti sam mogao da napravim 3 križaljke za jedno popodne (o opisivanju da ne govorim), niti je ta jedna koju bih na jedvite jade i uz neobične energetske rashode uspeo da sklepam bila bogzna kakva. Nisam mogao ni da se igram, ni da se razmahnem, ni da izvodim kerefeke, a kamoli da uživam, te se moje križanje tokom prvih meseci svodilo na običan, moglo bi se reći i mukotrpan rad. Istina, taj rad je poduprt izvesnom nadoknadom, ali imao sam utisak da se krećem ka drugoj krajnosti: uz natprosečne napore sam postizao ispodprosečne rezultate (prema svojim kriterijumima). Zato je što pre trebalo sinhronizovati elemente radnog procesa i dospeti u fazu: postizanje najmanje prosečnog rezultata uz najviše prosečan napor.

I mic po mic... prilično sam odmakao od početka. Ako ostavimo po strani klasične križaljke sa četvrtastim belinama, najviše sam se baktao tematskim skandi-parovima, trudeći se da iznađem što atraktivnije teme. Na primer, mislim da nema još mnogo slavnih književnih ili istorijskih junaka koji su (makar) po 4 puta oživljeni u iole poznatim filmskim ili TV produkcijama, a koje još uvek nisam opevao. Za mene je ta forma, u principu, predstavljala (i još uvek predstavlja) najveći izazov - tu najčešće presecam dva (ređe tri) fiksna, često inkompatibilna pojma (tj. tražim najekonomičniji i najefektniji način za povezivanje tematskih pojmova, što se može izraziti opštim zahtevom: ukrstiti bilo šta sa bilo čim, a izvući nešto dobro). I eto, križao sam mesecima bez predaha, sve se nadajući da ću ostvariti onu sinhronizaciju... a i dalje se nadam. I skoro jednako se trudim, samo katkad pravim pauze da mi se sve to ne bi smučilo. U svakom slučaju, verujem da je lakoća sa kojom najbolji hrvatski autori sastavljaju za Feniks vrlo slična onoj sa kojom ja sastavljam na srpskom, ali kad sam na njihovom terenu, daleko sam od te lakoće. I ne bih smeo da se trkam s njima. A i generalno mi nije do trke.

Objektivno, nisam dao naročit doprinos hrvatskoj enigmatici za ovo vreme. Još nisam sposoban za antologijske kreacije i nisam spreman da sebi dodatno komplikujem posao svim onim zabranama i zahtevima, pa se držim srednjeg kursa. Ne znam koliko su urednici zadovoljni mojim radom (a ima ih dosta, nerealno je očekivati da baš svi budu oduševljeni), ali uglavnom objave ono što pošaljem. I skoro ništa ne menjanju, ne majstorišu, ne rearanžiraju. Tako valjda rade svi urednici na svetu koji pripadaju ljudskoj rasi, a budući da sam ranije uglavnom sarađivao sa netopirima, veprovima, kinkadžuima, magarcima, bonobo majmunima,  i drugim skotovima iz srpske menažerije, za mene je taj ljudski urednički pristup bio gotovo nestvaran. Bilo je meseci kada sam imao iznenađujuće veliki broj strana, i mada taj broj ima opadajući trend, verujem da sastavljam bolje nego ranije (čistije, profesionalnije). Uz to, u poslednje vreme retko pravim propuste, što valjda znači da sam se oslobodio grča (jer kad se iz petnih žila trudim da nešto uradim iznad svojih trenutnih mogućnosti, obavezno za*erem). 

Tokom prethodnih 12 meseci u Feniksovim izdanjima je objavljeno preko 160 mojih križaljki (računajući poslednje mesece pretprošle godine, oko 200). Studirajući ih sa izvesne distance, izabrao sam deset skandinavki koje smatram prilično uspešnim, s obzirom na sva svoja ograničenja i prepreke (uzgred, zahvaljujem kolegi od kog sam uvek uredno dobijao skenirane stranice pre nego što stignu štampana izdanja iz redakcije, kojoj takođe najlepše zahvaljujem). Verovatno je bilo i ozbiljnijih, možda boljih, ali rekao bih da su te kombinacije u stvaralačkom i vizuelnom smislu najupečatljivije. 

Dakle, poštovani posetioci (i ostali), za kraj priređujem retrospektivnu izložbu svojih skandinavki iz 2016. godine, kao novogodišnji poklon svima vama koji niste mogli ili stigli da ispratite Feniksova izdanja u realnom vremenu (a, jašta, ovo je i EPP za Feniks :D).











8 коментара:

Анониман је рекао...

160 objavljenih krizaljki, nije ni cudo sto se bune hrvatski enigmaticari.

Mandrak је рекао...

Eh, ne znam šta da radim s tim komentarom.
Tako kaže moja evidencija, a da li je čudo ili nije čudo što se neko buni, to ne mogu tj. ne umem da procenim. Feniksovci su za 12 meseci pripremili... pa, ne znam... jedno 6 000 enigmatskih strana, a to znači da moje učešće procentualno nije veliko, čisto da neko ne misli da sam zabadao nos u sve moguće forme i da sam se trudio da budem dominantan u bilo kom smislu. Uglavnom sam slao skandinavke, i kao što sam objasnio u postu, ulagao sam dosta napora, pa je taj vidiljivi napor možda nekima smetao - jer se i od njih automatski očekivalo više, odnosno kriterijumi su postali malo viši. To je, inače funkcija "nove krvi" u svakoj ekipi, i ukoliko je moje prisustvo (i ne samo moje) podiglo stepen aspiracije bar nekim starim saradnicima, list je svakako na dobitku.

U svakom slučaju, ni sa kim se nisam takmičio, a uradio sam šta sam mogao, savladao gradivo koliko sam bio sposoban, organizovao još jedan BZK ove godine, bio sma na Sozah - u itd. i mada nisam ni tražio (ni očekivao) da budem redovni saradnik, otkad sam to formalno postao, sve me više preskaču. :) Dakle, ako je za utehu tim saradnicima koji se bune, evo ohrabrujuće vesti: poslednjih meseci imam trostruko manji broj strana nego na početku godine, pa ako nastave vatreno da agituju, uskoro će me sasvim eliminisati. :)

Marko Mihaljević је рекао...

Pozdrav Mladene!

Želim ti sve najbolje u nadolazećoj godini i još mnogo uspjelih radova.

S moje strane ćeš uvijek imati punu podršku, a provokatora ćeš se najlakše otarasiti ako ih ignoriraš -:)

Mandrak је рекао...

Hvala, Marcus. I ja tebi želim da u narednoj godini budeš jednako dobar kao u odlazećoj i svim prethodnim. To će biti sasvim dovoljno da i dalje budeš najbolji. :)

Željko Jozić је рекао...

Mladene,
nisam ti to mislio reći ali sada hoću.
Bilo je to prije nekoliko mjeseci, urednik "Feniksa"
mi je javio da je došao "netko" (X), vjerojatno ti, pa da se
potrudim da ga kao stalni suradnik nadmašim...
Što da ti kažem Mladene, jest da sam Hrvat, jest da sam
stalni suradnik u Feniksovim izdanjima, ali bih bio
ponosan da sam te nadmašio.
Jel' ti trebam još nešto reći?

Moja podrška! :)

P.S. Sam Bog zna koliko si se morao pomučiti
da savladaš hrvatski jezični standard.
Nema šanse da bih ja takve križaljke
uspio sastaviti na srpskom.

Mandrak је рекао...

Možda je osoba X ipak Nebojša. :) On je objektivno bio spremniji, ijekavac je, geografija mu je dopuštala da i ranije prati enigmatiku sa ex yu prostora itd. A ja sam Feniks prvi put u životu video na SES - u u Vranju 2013.

Hvala na podršci, lepo je biti prihvaćen od najboljih. I uz to, na klizavoj međunarodnoj podlozi. Obrni-okreni, ja sam tamo stranac, pa još iz Srbije, i stoga sam očekivao određeni otpor (kao: šta će nam sad i on, kao da mi sami ne umemo da pravimo križaljke?!) Ali, ionako sam navikao da se bar 3 puta više trudim od onih koji imaju više sreće. :)

Željko Jozić је рекао...

Konkurencija je korisna onome koji dolazi,
no isto tako i onome koji misli da je etabliran.
Tvoj dolazak u područje ijekavice i etimologije
dugoročno je koristan svima, posebno uredništvu.
Kad promislim, treba znatiželje a još više
hrabrosti otisnuti se u te vode.
Rekao bih da se vrlo dobro snalaziš Mladene. :)

Nedjeljko Nedić је рекао...

Čestitam ti Mladene. Taj X naravno nisam ja. Vidim da si koristio preslike koje ti šaljem. Na većini njih su neki crni križići (mrlje) s mojega skenera koje sam uspio pronaći tek neki dan. Meni se najviše sviđaju skandinavke čiji tematski pojam prelazi iz jedne u drugu križaljku. Sretno ti bilo u 2017.