Borba za kvalitet

Predstavljam jedan izuzetan sastav mladog, talentovanog, perspektivnog i ambicioznog autora, koji još uvek nije svestan svojih kvaliteta, te, recimo, još uvek učestvuje na sumnjivim konkursima koje organizijuju urednici bez atesta i DJ Enigmate. On dozvoljava šarlatanima da mu žiriraju, da mu dodeljuju sitne poene, da ga tumače na svoj način, da mu nalaze mane... Ne buni se ni kada mu tamo neki, koji ni uz pomoć hoklice ne mogu da dohvate ono što on u prolazu zakači malim prstom na nozi, rearanžiraju, rediguju, koriguju sastave, sve iz želje da pokažu koliko su moćni i pametni. Ne smeta mu ni što od svog vrhunskog intelektualnog rada ne može da kupi cigarete, dok neki drugi, koji su stvaralački u rangu sa gospodinom Budićem, prave nacionalne enigmatske fešte, pa još i nagrađuju nesrećne entuzijaste.

Momak čiju klasičnu ukrštenicu danas predstavljam prihvata sve navedeno (i više od toga) bez buke, pomirljivo, plemenito - kao da zaista nije svestan svojih kvaliteta. Molim posetioce bloga za jedan mali aplauz u sebi: mladi i neafirmisani autor o kome govorim se zove Rešad Besničanin.

On ne pobeđuje kad ocenjuju sitni i nebitni. Njega nagrađuju samo veliki i značajni, kojima veličina dozvoljava da (još) nekome kažu da je veliki. Od sitnih se to i ne očekuje - oni vek provode u tužnoj želji da porastu i grabe svaku priliku da zajašu nekoga ko im beži za tri glave. Nažalost, pošto su došla vremena u kojima je pametan zaćutao, budala progovorila, a fukara se obogatila - i u enigmatici su danas važni samo oni koji su beznadežno, oduvek i zauvek, sitni. Besničanin, nažalost, nije važan, a očigledno nije ni budala - pa sam ja odlučio da se usprotivim primeni Andrićevog recepta, i da bar nešto kažem - kad već ništa ne mogu da promenim.

I, evo: rekao sam. 

O ukrštenici nema potrebe govoriti. Sve sami možete da vidite - ako ste dovoljno veliki.
(Ipak, očekujem da Rešad u komentarima iznese detalje o radu).

 Pdf OVDE.