Enigma u Enigmi

Ako ste nabavili poslednji broj "Enigme" (2390), možebiti da vas je iznenadila koncentracija ambicioznih sastava. Retko se dešavalo tokom prethodnih godina, ili čak decenija, da odjednom dobijemo toliko majstorija, ali pošto je urednik Miodrag Tošić poznati poštovalac belina i belinaštva, sasvim su razumljive promene u konceptu. U celini gledano, reč je o vrlo pozitivnim promenama, ne baš radikalnim, ali sasvim dovoljnim za utisak da "Enigma" ide napred. Nožice su joj još uvek slabe, koraci sitni, tu je i štap, i kanap... ali ipak se (o)kreće.

Te promene su najočiglednije nama, koji se enigmatikom bavimo s ove strane. Rešavači garant neće padati u nesvest od oduševljenja pri susretu sa belim kombinacijama i drugim paraderskim specijalitetima, ali će - ako su dugogodišnji čitaoci ovog časopisa - zasigurno primetiti da je paleta bogatija nego pre. Mnogo puta smo diskutovali o tome da li su beline same po sebi dovoljne za kvalitet, i čini se da konačan odgovor bez zagrada ne postoji. Najkraće rečeno, ukrštenice sa belinama mogu biti i vrhunske, i dobre, i loše, i užasne, baš kao i one druge, a kakve će biti - najviše zavisi od majstora. Na sreću, "Enigma" ima prijatelje među velikim majstorima (a pošto su onomad opet uvedeni honorari, valjda će ih biti i više), pa su se Novo Zekić, Rešad Besničanin i Miroslav Lazarević postarali za delikatese. Miroslav je potpisao jedan redak magični kvadrat (9 x 9), Novo je čak i belji nego obično, Rešad je, između ostalog, ponudio ekskluzivni moleraj 27 x 4, a pojavio se i novi kandidat za majstorsku titulu. Ne, to nisam ja, jer je moja ljubav prema belinama već počela da bledi, pa sam se posvetio nekim drugim aspektima ukrštanja, i moje učešće u ovom broju je tek simbolično. Generalno sam opredeljen za umerenost, to je moj dugoročni izbor, a ako sam tokom prethodnih godina nekome stvorio iluziju da ću neprestano i zauvek obarati rekorde i dokazivati da mogu ono što niko drugi ne može, izvinjavam se zbog nesporazuma.

Elem, novi majstorski kandidat je enigmata sa stažem od 4 decenije, Miroljub Janković. Svi smo do 1. marta verovali da je on prosečan autor, i mislili da će takav biti i narednih 40 godina. No, desilo se čudo: njegov potpis se našao u levom gornjem uglu skandinavke sa ogromnom ST belinom (9 x 7), koja je potpuno netipična za njega. Uz dužno poštovanje, morali smo da se pitamo: ko je ovo sastavio? Ja bih od oka rekao da je Zekić, ali nema razloga za isključivost: možda je Jami doživeo nekakav preobražaj, prosvetljenje, stvaralački preporod... možda je naprasno otkrio da ima više umeća od onog koje je svih ovih godina koristio, možda nas je svesno šokirao, možda mu se i omaklo... a možda su samo nesrećni prekucavači potpisali pogrešnu osobu. 

Ako uporedimo ostale radove Miroljuba Jankovića iz ovog broja sa spornom ukrštenicom, primetićemo da su listom obični i neambiciozni. On je, inače, glavna "Enigmina" zvezda poslednjih meseci i njegove sastave redovno preskačem - jer mi izgledaju preskromno. Naravno, to ne treba shvatiti kao uvredu, jer ono što je za mene preskromno, za nekog normalnog rešavača može biti savršeno, i u tome je verovatno i tajna njegove zastupljenosti. Mislio sam da je on tipski sličan pokojnom Dušanu Nikiću ili Nikoli Kljajiću, a pošto sam njihove radove prerastao pre 20 godina, naslepo sam ga strpao u njihovu kategoriju. Međutim, nedoumica me je nagnala da mu se malo posvetim, i na kraju sam morao da ga izbacim iz grupe "u proseku - blizu proseka". Naime, iako ne poznajem njegov opus dovoljno da bih mogao da zaključim kako redovno objavljuje ispodprosečne sastave, u poslednjem broju "Enigme" ima barem 3 takva. Pored toga što su ofrlje sastavljeni, zbrda-zdola opisani i mestimično besmisleni (evo jednog niza: turski glumac, Duzgin - AJAHAN, pesnikinja, Ljiljana - DAŠIĆ, mesto u Rusiji - ULAGIR, Ninoslav odmila - NINI, mesto u Ugandi - ATIJAK!), na jednom mestu se pojavljuje i neologizam KARKATERI, sa opisom "moralne osobine". Neću ulaziti u detalje, jer ti radovi zaista ne zaslužuju analizu, samo ću okrutno priznati da ja takve ne bih poslao ni potpisane imenom nekog ljutog neprijatelja.

Da se razumemo: na 80 martovskih strana ima sasvim dovoljno vrhunskih sastava da se "šteta" koju je Miroljub napravio lako može amortizovati. Kvalitet broja je, dakle, neupitan, a ovaj ekspoze je bio inspirisan čudom koje se ukazalo na strani 60. U stvari, izgleda da čuda nema, jer rezultati istraživanja ipak idu u prilog pretpostavci da je autor  ove - ne baš vrhunske, ali svakako impresivne - beline neko drugi. Uostalom, pogrešan potpis je kao "dobar dan" u redakciji "Enigme", pa ako se setimo da je ne tako davno Dragan Lojanica ni kriv, ni dužan bio "optužen" za jednu moju prilično nesvakidašnju kombinaciju, može se reći da smo rešili enigmu.