Raritetna ukrštenica (tačnije: križaljka) koju predstavljam, nastala je pre 59 godina, i objavljena u "Džepnoj križaljci", jednom od najpopularnijih i najboljih jugoslovenskih enigmatskih časopisa svih vremena. Prvi broj tog nedeljnika (budimo politički korektni: tjednika), izašao je 1952. godine, nepunih godinu dana posle prvog broja "Enigme". Mnogima je ostao u sećanju po negovanju visokog standarda i insistiranju na što većem kvalitetu, a nama, koji smo rođeni tek nakon poslednjeg broja (1977. godine), "Džepna križaljka" je poznata uglavnom iz lepih, možda pomalo idealizovanih priča, kao etalon vrhunskog enigmatskog časopisa.
U ovom listu su svoje klasične (simetrične i asimetrične) križaljke objavljivali neki od najboljih enigmatskih autora toga doba: Lipanović, Kurpes, Kušić i Železnik (čija je ukrštenica iz 1964. godine predstavljena OVDE), a s vremena na vreme su se pojavljivali i sasvim nepoznati ljudi, čiji su radovi pobuđivali pažnju, a koji su veoma brzo napuštali svet enigmatike. Jedan od njih je i Juraj Hraste (1928 - 2010), riječki erudita, doktor stomatologije, specijalista pedodoncije i socijalne medicine, u čijoj zvaničnoj biografiji čak ne piše da se je ikada bavio zagonetaštvom (navedeno je da ga je zanimala nauka, umetnost, istorija, da je pevao u horu itd).
Treba znati da je bilo veoma teško objaviti sastav u "Džepnoj križaljci". Međutim, Juraj očigledno nije bio suviše zainteresovan za zagonetke, i podaci iz njegove karijere upućuju na zaključak da se je kasnije posvetio nekim mnogo ozbiljnijim oblastima. Ipak, njegove kolege i savremenici ga nisu zaboravili ni 25 godina posle "izleta", te je njegov rad citiran u Vremeplovu "Vjesnikovog kviza", kao uzorna križaljka.
Videćete da kombinacija počiva na 6 izvedenih imenica (uz pomoć sufiksa -ost), što bi danas mnogi urednici smatrali nedostatkom, ali je Marijan Kancelarić valjda bio manje pametan ili obrazovan od naših duduka, pa je svojim saradnicima dozvoljavao i takve "budalaštine". Takođe, verovatno su i urednici "Vjesnikovog kviza" bili mnogo manje stručni od današnjih enigmo-električara i bogougodnih tirana, pa su taj isti rad reprizno objavili posle x godina. No, vremena se menjaju, dolaze sve gora i gora, a sa njima sve gori i gori urednici, i tu više nema pomoći... Šta se još može reći o Jurajevoj križaljci? Lepa je, opuštajuća, pismena, rešiva, na par mesta veoma interesantna (ako nekome smeta ovaj lanac od 9 crnih polja, možebiti da je pametniji od Juraja). Sasvim dovoljno za ono vreme, ali i za drugu reprizu.
2 коментара:
Daleko od toga da je ovo uzorna križaljka. Pada u oči skupina (očigledno nepotrebna) od devet crnih polja koja narušava sklad koji je autor postigao u centralnom delu križaljke.
Da je znao da umesto pojma ACOSTA ubaci LACOSTE (francuska kompanija osnovana 1933, razbio bi skupinu od 9 crnjaka - i problem bi bio rešen. A da je umesto radnici išao RADNIK, a okomito MARKO KOSTIĆ (knez šabačke posavine, zvan i "Cincar Marko" 1777-1822) dobio bi posve drugi rad - i onda bi se moglo pričati o "uzornoj" križaljki.
E, jesi šašav. :) Pa, valjda vidiš da sam pokušao da zaštitim pokojnika od kritika na temu "9 đavolskih crnih polja". :) Ti si, znači, taj koji je pametniji od Juraja? :)
Reško, u to vreme se uopšte nije vodilo računa o lancima. Ni u "Enigmi", ni kasnije u "Vjesnikovom kvizu", "Mozaiku"... Recimo, Železnik, Zeljković, Mlađenović(...) su i u poslednjim brojevima "Mozaika" imali lance od 12, 13 cp, a Boško Petrović u skandinavci sa Katrin Denev (koju si mi ti dao) ima skupinu od 11!
Zašto bismo, onda, očekivali od nekog početnika iz 1954. da bude bolji od njih?! :)
Постави коментар