DON ŽUAN MIRO

Rečeno je da nas španski jezik ne stavlja na velike transkripcione muke, ali postoji određeni broj ukorenjenih, istrajnih grešaka, koje nas često zbunjuju. Naročito je zbunjujuća upotreba katalonskih imena i prezimena, budući da važeći Pravopis ne razdvaja ovaj jezik od španskog, iako se i grafija, i fonetika drastično razlikuju.

Od pravila koja nam mogu biti od koristi,  iz Pravopisa izdvajam:

1)

a) C ispred E i I je S (SERVANTES/Cervantes, FRANSISKO/Francisco)

b) CH je Č (o tome je bilo reči u zasebnom postu),

c) u svim ostalim slučajevima C = K (KRUZ/Cruz, LORKA/Lorca).

2)

a) G ispred E i I čitamo H (HORHE/Jorge, SERHIO/Sergio),

b) u ostalim slučajevima G = G (DIJEGO/Diego, ORTEGA/Ortega)

c) GUA, GUO, GÜE, GÜI = GVA, GVO, GVE, GVI (GVADALAHARA/Guadalajara), a GUE i GUI (bez umlauta) = GE i GI (GEVARA/Guevara, RODRIGEZ/Rodriguez).

3) H se ne čita (izuzeci su: Havana, Honduras,  Alhambra), ali ako se nalazi između samoglasnika IU, grupa HU se transkribuje kao V (čivava/chihuahua).

4) I = I. I ne postaje J čak ni kada je nenaglašeno (Láinez neće biti Lajnez, već LAINEZ; DIJEGO/Diego, IGNASIO/Ignacio, a onda i SANTIJAGO/Santiago, zbog izbegavanja zbrke. Jedini dozvoljeni izuzetak je Buenos Ajres). Grupama IA, IE i IU dodajemo J. 

Kada Y stoji zasebno, čita se kao I, ali se u rečima uvek čita kao J (GOJA/Goya).

5) J čitamo kao H (HAVIJER/Javier, HUAN/Juan).

6) LL = LJ (KABALJE/Caballé).

7) Ñ =NJ (BUNJUEL/Buñuel, OKANJA/Ocaña, INJAKI/Iñaki).

Hoze/Hose Ferer

8) S = S. Ako je nečije originalno prezime GONZALES ili RAMIRES, tako ćemo ga i preneti. HOSE/José je jedina korektna transkripcija (ni HOSE FERER, čuveni filmski Sirano de Beržerak, nije HOZE, ali možemo ga zadržati, pošto nam je stigao preko Holivuda, i to još pre rata).

9) X se čita kao H, KS i S. Na primer, Oaxaca nije Oaksaka, već OAHAKA (nema univerzalnog pravila, potrebno je naučiti svaki pojedinačni primer). 

10) Z prenosimo kao Z, iako bi S više odgovaralo originalnom izgovoru! (Z jedino pretvaramo u S kada se nađe ispred bezvučnih suglasnika K, T, P,  pošto se grupe ZK, ZT, ZP ne mogu izgovoriti, ali nema poznatih reči tog tipa.) To znači da silna španska prezimena, iz koje god države da dolaze njihovi vlasnici, uvek treba transkribovati po pismu, a ne po izgovoru: VELASKEZ, ERNANDEZ, GONZALEZ, RAMIREZ i sl.

Ukratko, norma glasi: Z = Z (kao redak izuzetak je navedena Saragosa/Zaragoza). 

Dakle, videli smo gde najčešće grešimo: José je HOSE, Hernández - ERNANDEZ, Francisco - FRANSISKO, Ignacio - IGNASIO, Ocaña - OKANJA, Santiago - SANTIJAGO, Oaxaca - OAHAKA.

Međutim, postoji jedan krupan problem: sva ova pravila važe za transkripciju iz španskog jezika, a iz nužde ih koristimo i za katalonski, bez valjanog opravdanja. U Pravopisu ne postoji odeljak posvećen prenošenju reči iz ovog jezika, iako se ne radi o španskom dijalektu, već o samostalnom jeziku koji govori više od 11 000 000 ljudi! U novije vreme se radi na jačanju svesti o potrebi za formulisanjem pravila, a sve što smo dosad transkribovali je pod znakom pitanja (uzgred, kad god na Vikipediji pronađete nekog Katalonca sa čudnim imenom, možete biti sigurni da je transkriptor radio na svoju ruku, po sluhu, i uz pomoć štapa i kanapa).

KATALONCI

Žuan/Žoan Miro

Slavni nadrealista, slikar Joan Miró, kod nas već decenijama, ako ne i čitav vek, nosi pravo špansko ime: HUAN. Tako je upisan u sve udžbenike, enciklopedije, publikacije, a tako ga spominju i u našim medijima. Ako njegovo ime pokušamo da transkribujemo uz pomoć datih normi, dobijamo HOAN. O čemu se radi? Ne o previdu, već o prevodu: neko je nekada, videvši da je reč o Špancu, asimilirao oblik Joan sa poznatim HUAN (Juan), i pustio dezinformaciju u etar. Danas znamo da se on ne zove Huan, ali nismo baš sigurni kako se zove, jer - kao što rekoh - ne postoji standard za transkripciju. J u katalonskom jeziku zvuči kao glas između Đ i Ž, možda čak kao umekšano DŽ, a u novijoj praksi se naizmenično koristi ĐOAN i ŽOAN (na Vikipediji trenutno stoji ovo drugo, ali ako novi Pravopis predloži da J prenosimo kao Đ, postaće Đoan). Originalni izgovor glasi ŽUAN (izvolite čuti: link), jer, koliko sam mogao da primetim, Katalonci O na određenim pozicijama izgovaraju kao U. To nas može asocirati na čuvenog literarnog ljubavnika DON ŽUANA, koji se, zapravo, ne zove ŽUAN, već mnogo trivijalnije: HUAN (Don Juan). Da li je nekada davno (možebiti već u XVII veku) njegovo ime transkribovano pod uticajem katalonskog izgovora - nije poznato, ali možemo uočiti interesantnu permutaciju: on je dobio Miroovo, a Miro njegovo ime. 

Hose (Žuzep) Kareras

Sada znamo da se čuveni tenor Kareras ne zove Hoze. Međutim, da li ćete se iznenaditi ako vam kažem da nije ni HOSE? Hose je njegovo hispanizovano, može se reći: umetničko ime, ali on se zove ŽOZEP tj. ŽUZEP (Josep). Katalonci verovatno uzimaju uobičajena španska imena  iz praktičnih razloga: da bi se lakše proslavili u celoj domovini, a onda i u svetu. Tako se, recimo, čuveni violončelista koga znamo pod imenom PABLO KAZALS, u stvari zove PAU! Prezime mu, prema datim pravilima, treba preneti kao KASALS, iako u originalu zvuči baš onako kako je ustaljeno (pa, vi izvolite, gluvo poštujte Pravopis!). Na Vikipediji trenutno piše: PAU KASALS, a bukvalni vikipedijanac nije našao za shodno ni da stavi napomenu, i obavesti čitaoce da je dotični gospodin već cirka 80 godina kod nas poznat pod drugim imenom i prezimenom. Uzgred, Kazalsov imenjak, košarkaš GASOL, nije hispanizovao svoje ime, pa se proslavio kao PAU. 

Bivši teniser BRUGERA (Sergi Bruguera) je kod nas često spominjan kao SERHI. Neće biti. Ovde možete čuti originalan izgovor: link, i uveriti se da se on zove SERŽI (na Vikipediji stoji: SERĐI, što nije pogrešno, ali je ta varijanta proizvoljna koliko i ova sa Ž; ako bi od mene neko tražio da se opredelim, rekao bih da G više zvuči kao Ž, a J kao Đ). Na drugoj strani, Sergio Busquets, iako Katalonac, ima špansko ime (a španska imena se čitaju na španski način), pa je postojeća transkripcija bez greške: SERHIO BUSKETS. 

Ćavi/Čavi Ernandez

Nemamo dilemu u vezi sa glumcem Bardemom ili književnikom Marijasom, pošto se Javier dosledno transkribuje kao HAVIJER (i nije naročito važno što je istini bliži oblik HABIJER, jer po pravilu izjednačavamo V i B, te čitamo kako piše). Ali, ako je katalonski fudbaler Ernandez njihov imenjak, odakle mu nadimak ĆAVI/ČAVI? Ćavijevo ime je Xavier, a ako pokušamo da ga pročitamo uz pomoć normi za španski jezik, videćemo da može biti samo HAVIJER, KSAVIJER ili SAVIJER. No, nije ništa od toga! Evo kako njegovo ime zvuči u originalu: link. Šta čujete? ŠAVIJER! Da, Katalonci ovo X izgovaraju nalik našem Š, dok u ostatku Španije to više vuče na Ć/Č, te ovog fudbalera tamo zovu ĆAVIJER tj. ČAVIJER, a otud i ĆAVI/ČAVI.

Na kraju, podelio bih sa vama imena i prezimena nekih Katalonaca. Tokom istraživanja mi se učinilo da te reči mogu biti vrlo upotrebljive u enigmatici, tim pre što se ne radi o lokalnim zvezdama i polupoznatim ličnostima, već o značajnim imenima španske kulture.

Ljuis Ljak

ALEKS KOREĐA/ Àlex Corretja (1974–), bivši teniser

ANTONI GAUDI/ Antoni Gaudí (1852–1926), arhitekta

ANTONI TAPIJES/ Antoni Tàpies (1923–2012), slikar i vajar

ASUMPTA SERNA/ Assumpta Serna (1957–), glumica

ČARLI RIVEL/Charlie Rivel (1896–1983), internacionalno poznat klovn
ŽAUME (u literaturi: ĐAUME), Jaume I Rei d'Aragó, (1208–1276), kralj Aragonije

ESTANISLAO FIGERAS/ Estanislao Figueras (1819–1882), prvi predsednik Prve Španske Republike

FERAN SOR/ Ferran Sor (1778–1839), kompozitor

LJUIS DOMENEK I MUNTANER/ Lluís Domènech i Montaner (1850–1927), arhitekta,

LJUIS LJAK/ Lluís Llach (1948–), pevač i kompozitor

Oriol Elkačo

MANUEL ESTIJARTE/ Manuel Estiarte (1961–), bivši vaterpolista

MARIJA GAJ/ Maria Gay (1879–1943), operska pevačica

NARSIS ULJER/ Narcís Oller (1846–1930), pisac

ORIOL ELKAČO (šp. izgovor)/ Oriol Elcacho (1979), maneken

SALVADOR ESPRIJU/ Salvador Espriu (1913–1985), pisac

SAN EPIFANIO "EPI"/ San Epifanio "Epi" (1959-), bivši košarkaš

ŽERARD PIKE/ Gerard Piqué (1987–), fudbaler

ŽUZEP* GVARDIOLA/ Josep Guardiola (1971–), fudbalski trener
ŽUZEP LJUIS SERT/ Josep Lluís Sert (1902–1983), arhitekta

ŽUZEP PLA/ Josep Pla (1897–1981), pisac

ŽUZEP SAMITIJER/ Josep Samitier (1902–1972), bivši fudbaler

ŽOZEF OLER (fr. izgovor)/ Joseph Oller (1839–1922), osnivač kabarea Mulen Ruž

*NAPOMENE: Nije suvišno još jednom ponoviti da zasad ne postoji standardizovana transkripcija imena poput Josep i Joan. Npr. Gvardiola se kod nas spominje kao Žozep, Žuzep, Đozep i Đuzep, a sva četiri oblika su jednako ispravna tj. neispravna. Ja sam se ovde opredelio za ŽUZEP, jer smatram da je najjednostavnije izjednačiti katalonski izgovor G i J. Ipak, treba primetiti da, u odsustvu norme, ova imena prenosimo po izgovoru, a ne po pismu (kao što to činimo sa rečima iz španskog). Ukoliko se u skorije vreme postuliraju pravila, moguće je da ćemo ignorisati pretvaranje S u Z (kao Hose), a možda i O nećemo prenositi kao U (kao što to rade Rusi), što znači da preostaje samo opredeljenje između Ž i Đ. U tom slučaju bismo Josep transkribovali kao Žosep ili Đosep, a Joan kao Žoan ili Đoan.

Kralj Jaume je u istoriji poznat kao ĐAUME Osvajač, a pored nedoumice Ž/Đ, postoji još jedna: E se u ovom slučaju čita kao A, te originalni izgovor glasi: ĐAUMA/ŽAUMA (link). Nisam utvrdio pod kojim okolnostima je E = A, ali i to bi trebalo regulisati normom.

Takođe, maneken ORIOL ELKAČO je u Španiji poznat pod tim imenom, ali se po katalonskom izgovoru zove Uriol. CH se u španskom čita kao Č, no u katalonskom je K (Ljak, Domenek),  pa i prezime Elkačo izvorno verovatno zvuči drugačije. Međutim, našao sam potvrdu jedino za španski izgovor, pošto ga u medijima spominju na španski način. Što se tiče Ljaka (Ljach), tu nema dileme, pošto je u upotrebi samo originalni oblik: (Catalan pronunciation: [ˈʎak]).