Oprosti mi, KETRIN

* Transkripcija francuskih imena

Francuski jezik nas zbunjuje mnogo više od engleskog, s obzirom na to koliko je pisanje udaljeno od fonetike, pa se mnogi odavno poznati Francuzi kod nas i danas  pominju pod čudnim, iščašenim imenima. Većina obrazovanih ljudi, pa i enigmata, zna da se imena poput Gérard, Godard, Bonnard čitaju bez završnog D, nešto manji broj je usvojio pravilo po kome se S gubi kada je na kraju (Nicolas, Paradis, François), a poneko zna da u francuskom jeziku ne postoje imena i prezimena koja počinju slovom H (Hugo, Henri, Henin). To su, zapravo, neka od elementarnih pravila, ali njihovo poznavanje ne može mnogo da pomogne, jer je spisak znatno duži (a problem mogu napraviti i izuzeci). Ja nemam nameru da ovu temu obradim iscrpno ili akademski, ali mogu da izložim podatke koje smatram značajnim za enigmate, a do kojih sam došao običnim amaterskim istraživanjem (pri tom, nisam krenuo od nule: 4 godine sam učio francuski u gimnaziji). 

PRAVILA

1. Glasovi koji se čitaju po Vuku (izuzev onih koji se uopšte ne čitaju, poput završnog S ili nenaglašenog završnog E) su:

A, B, D, E, F, G, I, L, M, N, O, P, R, S, T, V, Z

2. Udvojeni suglasnik se čita kao jedan (Meissonier - MESONIJE, Rolland - ROLAN, Phillippe - FILIP). ILL se obično prenosi kao J (u rečima koje su odavno usvojene, poput BATALJON, MEDALJON, BULJON koristimo LJ, ali treba znati da je to neispravno, jer u francuskom ne postoji to slovo!), a u pojedinim slučajevima ILL ostaje IL (u imenima, poput Phillipe, i geografskim nazivima koji sadrže ville).

3. A u kombinaciji sa suglasnikom ostaje A, ali u kombinaciji sa samoglasnicima, pravila su sledeća:

a) ai - E (Romain - ROMEN), 

b) au - O (Audrey - ODRE),

c) ay - E (Raymond - REMON), ali ay + samoglasnik = AJ (Lafayette - LAFAJET).

4. C ispred A, O, U i suglasnika čitamo kao K (Cannes - KAN), CH - Š (Charles - ŠARL), ali CH ispred suglasnika čitamo kao K (Christine - KRISTIN). CQ (i kada je na kraju reči) - K, CQU i QU takođe. C čitamo kao S ako se nađe ispred E, I i Y (Cécile - SESIL, Racine - RASIN, Cyrano - SIRANO). Ç, je u 100 % slučajeva S (François - FRANSOA). 

5. E, kao što smo videli pod 1, u većini slučajeva čitamo doslovno (takođe, grupe EI, EU i EY transkribujemo kao E), ali u nekim kombinacijama dolazi do odstupanja:

a) ean - AN (Jean - ŽAN)

b) eau - O (Rameau - RAMO)

c) em - AM (camembert - KAMAMBER)
d) en - AN (Henri - ANRI), ali en + samoglasnik = EN (René - RENE)

6. G takođe uglavnom čitamo kao G (uključujući GU + E ili I, gde dobijamo GE ili GI; Marguerite - MARGERIT), no ima i odstupanja:

a) ge - ŽE (Gerard - ŽERAR),
b) gi - ŽI (Givenchy - ŽIVANŠI),
c) gn - NJ (Signoret - SINJORE).

7. H se, kao što je spomenuto, ne čita (Hugo - IGO)

8. I postaje J u sledećim slučajevima:

a) samoglasnik + I (Louis - LUJ),
b) I + samoglasnik (Pierre - PJER, Thierry - TJERI)
c) ILL - objašnjeno pod 2.

I čitamo kao E u samo dve kombinacije:

a) im - EM (Rimbaud - REMBO),
b) in - EN (Augustin - OGISTEN), ali in + samoglasnik = IN (Catherine - KATRIN, Karina - KARINA) / uzgred, slovo K takoreći ne postoji u francuskom jeziku, a tamo gde se sreće, kao u prezimenu Karina, stranog je porekla/.

9. J je uvek Ž (Jacques - ŽAK).

10. O se ne čita samo u jednom slučaju: OU. Tada ostaje samo U (Rousseau - RUSO), ali u nekim kombinacijama utiče na izgovor narednog slova:

a) oi - OA (Antoine - ANTOAN),
b) oin + suglasnik - OEN (Poincaré - POENKARE),
c) oy - OA (Geffroy - ŽEFROA).

11. S između 2 (bilo koja) samoglasnika čitamo kao Z (Joseph - ŽOZEF, gde se, inače, vidi i da je PH uvek F).

12. X - KS (Maximilien - MAKSIMILIJAN)

13. U čitamo kao I (Hugo - IGO), ali UN kao EN (Le Brun - LE BREN). U se u međunarodnoj transkripciji obično označava sa Y, i izgovara se tako što se usne nameste za U, a izgovori se I.

14. Y ispred suglasnika čitamo kao I (Hippolyte - IPOLIT), ali ispred samoglasnika postaje J (Lafayette - LAFAJET).

DA SE UPOZNAMO...

Arthur Rimbaud (ARTUR REMBO)

Sporadično možemo čuti ili pročitati da je ime slavnog francuskog ukletog pesnika ARTIR. Ako poštujemo navedena pravila transkripcije, nema dileme - U treba pročitati kao I, a sve ostalo onako kako piše, uz izostavljanje slova H. Dakle, Remboovo transkribovano ime je ARTIR.

Međutim, malo morgen. Francuzi se trude da ovog pesnika zovu kao i sav normalan svet: ARTUR (izvolite proveriti: link; u ovom slučaju to više zvuči kao OU, jer se na taj način podražava originalni oblik imena). Mi, istina, jesmo mimo sveta, ali nismo ni gluvi, ni gluvonemi, pa ako smo već u stanju da čujemo kako treba i da to izgovorimo, bilo bi besmisleno insistirati na formalnim pravilima. 

 Guy de Maupassant (GI DE MOPASAN)

Nedavno smo na Vikipediji mogli da pročitamo da se ovaj književnik, zapravo, zove GIJ (sada je to ispravljeno). Istina, postoji mnogo ćiriličnih izdanja na kojima je baš tako potpisan, a ima i udžbenika gde se pominje pod tim imenom, mada je Klajn odavno u "Srpskom jezičkom priručniku" skrenuo pažnju na rđavu transkripciju. Ako bacimo pogled na pravila, videćemo da se GUY jedino može pročitati kao GI (sa dugim i), a i Francuzi izgovaraju slično (glas između u i i), što znači da nema odstupanja.

Marguerite Duras (MARGERIT DIRAS)

Kod prezimena ove književnice se sreće odstupanje od pravila, te se ono transkribuje isključivo sa završnim S. 

Ruku na srce, enigmati uglavnom znaju za to, ali prevodioci i izdavači nisu baš sigurni šta je ispravno. Autorku romana "Stvarni život", "Ljubavnik", "Pisati" itd. kod nas naizmenično spominju i potpisuju kao: Margaret Dira, Margaret Diras, Margerit Dira i MARGERIT DIRAS, što je jedino ispravno.

Raymond Kopa (REMON KOPA)

Slavnog francuskog fudbalera često srećemo u ukrštenim rečima (obično je potrebno upisati prezime), ali pod drugim imenom: REJMON, a ponekad, bogami, i REJMOND. Evo, sada znamo kako treba i možemo ga "rehabilitovati", tim pre što je korist višestuka: em za ubuduće znamo kako treba čitati AY, em vraćamo čoveku identitet, em dobijamo jednu vrlo zgodnu i upotrebljivu petoslovnu reč.

Catherine Deneuve (KATRIN DENEV)

Malo-malo, pa se u medijima ili ukrštenim rečima pojavi neko ko tvrdi da se slavna "Lepotica dana", zapravo, zove KETRIN. Ako se pozovemo na navedena pravila i našu praksu, reći ćemo da je njeno ime KATRIN, i da tu nema zbora... Međutim, izgleda da ta "stvar" nije baš crno-bela.

Lepa gospođa se, verovali ili ne, predstavlja kao KETRIN (link), a i moderni Francuzi je verovatno tako zovu. Pošto je reč o internacionalnoj zvezdi, možemo pretpostaviti da je u nekom trenutku odlučila da amerikanizuje svoje ime, ali pošto je kod nas odavno ukorenjen oblik sa A, nema ni smisla, ni razloga intervenisati.

Što se, pak, prezimena tiče - neki navijaju za DANEV. No, Klajn je u pomenutom priručniku istakao da je reč o zabludi, a dr Vladimir Osipov je svojevremeno u NIN - u objasnio da se EN ispred samoglasnika uvek čita EN; npr. prezime teniserke Žistin/Justine čitamo ENEN/Henin). Uostalom, ako poslušamo kako sama izgovara svoje prezime, čućemo vrlo čisto E, ali ako nekome baš zatreba varijanta sa A - nema problema: to prezime je nosio stari bugarski državnik Stojan.

Christopher/Christoph Lambert  
(KRISTOFER/KRISTOF LAMBER)

Čuveni "Gorštak" je rođen u Americi, ali je Francuz od glave do pete. Njegovo prezime, kao što većina zna, treba čitati bez završnog T (ali, ukoliko isto prezime nosi neki Englez ili Amerikanac, čitamo sve; npr. engleski fudbaler Rickie Lambert je LAMBERT). 

Nedoumica postoji u vezi sa njegovim imenom: KRISTOFER ili KRISTOF? U stvari, to je jedini meni poznat slučaj gde bukvalno možete izabrati varijantu koja vam se više dopada, jer ste svakako u pravu. Naime, njegovo ime jeste KRISTOF (i koristi ga francusko govorno područje), ali je u Americi, a samim tim i u većem delu sveta, poznat kao KRISTOFER.

Vincent Cassel (VENSAN KASEL)

Slavni suprug Monike Beluči se u svojoj domovini, naravno, zove VENSAN. Međutim, i on je internacionalna zvezda, te u Americi koristi internacionalnu varijantu svog imena, i rado se odaziva na VINSENT.

Zasad ga u ukrštenim rečima možemo pominjati  kao Francuza, ali ne bi trebalo da nas začudi ako se i on, poput svoje koleginice Denev, jednoga dana predstavi na čistom francuskom kao Van-Gogov imenjak.

Audrey Tautou (ODRE/ODRI TOTU)

Filmska Amelija Pulen je dobila ime po slavnoj američkoj glumici ODRI HEPBERN. Francuzi su malo pre njenog rođenja prestali da koriste transkripciju, što znači da su odlučili da pri prenošenju imena sa drugih meridijana pišu originalno, a čitaju po svojim pravilima. Tako je ODRI u Francuskoj postala ODRE. No, danas je ona planetarni superstar, i u Americi je, razume se, zovu ODRI. U principu, možemo je zvati i ovako, i onako (prva varijanta je bliža njenom podneblju, druga ostatku sveta), ali je jedno sigurno: nije TATU, što se veoma često sreće u našim medijima. Njeno prezime je TOTU.

A KAKO ONI ZOVU NAS?

Na kraju, citiraću Mirka Radojičića sa Univerziteta Nansi, koji je u tekstu "Zvati se Vik Karadžik", između ostalog, prikazao i kako Francuzi tretiraju naša imena.

"Kao jedan od važnih koraka vraćanja ćirilici mesta koje je imala i treba i danas da ima u srpskome jeziku, kulturi i društvu, iako on izgleda marginalan, smatram usvajanje jasnih pravila transkripcije srpskih imena, prezimena, geografskih naziva na strane jezike, kao što je to i rađeno do uvođenja latinice u naš jezik. O tome bi trebalo da se pozabavi najpre Odbor za standardizaciju, da odredi ta pravila i unese ih u budući Pravopis, a da ih se odgovarajuće službe koje izdaju isprave i dokumenta za inostranstvo pridržavaju. MUP i Ministarstvo inostranih poslova, na primer, kao i prevodioci srpskih tekstova na strane jezike. Između više mogućih transkripcija, možda je danas najadekvatnije izabrati onu na engleski, ili eventualno na francuski (koja je nešto složenija). Uostalom, ako se srpski jezik piše samo svojim pismom, prevodioci će naša vlastita imena i nazive na svoje jezike transkribovati po pravilima svojih jezika, kao što to čine sa ruskim, bugarskim, hebrejskim, ukrajinskim, japanskim, kineskim... U francuskom jeziku su se, na primer, do sredine 70-ih godina naša imena i nazivi pisali transkribovano, kako bi se i izgovarali pravilno. Ivo Andritch, Vouk Karadjitch, Djovan Tsvidjitch, Tsetigne, Sopotchani, a otada se pišu hrvatskom latinicom (ili s dijakritičkim znakovima) Ivo Andric, Vuk Karadzic, Jovan Cvijic, Cetinje, Sopocani te ih više niko (osim studenata srpskog ili hrvatskog jezika) ne može korektno izgovarati, nego Иво Андрик, Вик Караџик, Жован Квижик, Сетенџ, Сопокани! Pored rezultata Novosadskog dogovora, tome je verovatno doprinela i veoma dobro uređivana (pod znalačkom rukom Ota Bihalji-Merina), ilustrovana i opremana revija JUGOSLAVIJA koja je izlazila tokom 50-ih godina na francuskom, u kojoj naša imena, sem izuzetnih slučajeva, nisu transkribovana. A u velikoj meri svakako i praksa izdavanja pasoša našim građanima hrvatskom latinicom. Na primer, ja sam za Francuze Радожисик i tako je, nemarnošću naših službi, moj identitet ovde promenjen. Pisanje naših imena u pasošima i drugim ispravama i dokumentima ćirilicom i latinicom u transkribovanom obliku, kao što je to slučaj sa ruskim, grčkim, japanskim, bugarskim pasošima, otklonilo bi mnoge nesporazume, a u toj oblasti našoj administraciji vratilo tradiciju koju je imala do 1945. g. Osim toga, time bi se u pasošima i drugim ispravama za inostranstvo doslednije pisala imena pripadnika manjina čiji se jezici pišu latinicom. Tu praksu transkribovanja, uz prevode potrebnih reči na engleski, treba primeniti i na pisanje informacija za strance i turiste na panoima imena mesta, reka, planina, manastira, naziva ulica, objekata, stanica; i tu se treba ugledati na Grčku, Bugarsku, Rusiju, Izrael, Japan..."