Pre nego što opevam 51. godinu izlaženja "Enigme", koja je za mene kao čitaoca, ali i autora, bila vrlo značajna, još malo ću se zadržati na prilikama koje su prethodile mojoj konačnoj odluci da stoti rođendan ovog časopisa dočekam kao veran pratilac, saradnik, a možda i urednik, jer je malo verovatno da će za 35 godina postojati još neko ko ima sluha za enigmatiku, a nije izlapeo (ako me pre toga ne pokrije ilovača ili me ne zbriše demencija, 2051. ću imati svega 67 godina, i pričaću svima koji budu hteli da me slušaju, dakle svoj petorici, da sam odrastao i ostareo sa "Enigmom").
 |
| Kosta Divac |
Elem, poslednja godina prošlog veka je protekla prilično mirno, ako stvari posmatram iz ugla rešavača. Zapravo, tada sam već bio sastavljač, mlađahan i nesiguran, pa sam u tuđim radovima uporno tražio pouke i nova saznanja. Bilo je časopisa u kojima sam mogao da pronađem željene lekcije, ali "Enigma" nije baš bila adekvatno štivo za moje usavršavanje. Dugo mi nije bilo jasno zašto se autori trude da liče jedni na druge, zašto su opsednuti belinom 6 x 6, zašto ne mogu da razlikujem Žarka Pešića i Sašu Čolakovića, zašto su sve beline Milana Šabana monotone, zašto su ukrštenice Milenka Mijatovića tako glupe i prazne, da li Njegoš Pušica ne ume ili neće, rešava li iko bisere Milana Đidere itd. Imao sam utisak da od najzastupljenijih saradnika ne mogu više ništa da naučim, pa sam vremenom prestao da rešavam, ali sam i dalje bio vrlo redovan čitalac. Rešavao sam samo ono što je na prvi pogled delovalo interesantno, dakle radove koji su se suprotstavljali opštem trendu, i koji su makar vizuelno ukazivali na sklonost autora ka igri i kreaciji. Nije ih bilo mnogo, tek 2 ili 3 po broju, a kao najveće delikatese sam doživljavao glavolomke Koste Divca, prepune čudnih stranih reči.
Ta 2000. godina je značajna i zbog akcije "U susret jubileju", u okviru koje je Milan Šaban započeo objavljivanje skandinavke u nastavcima (broj 2086, 10. mart 2000). Dotle je na srednjim stranama izlazila nagradna skandinavka, čiji je autor u većini slučajeva bio on (ponekad Branko Polić), a kad je startovala mamutska ukrštenica pod parolom "U susret Ginisu" (koja je u kontinuitetu izlazila do februara 2015. i dogurala do 301. nastavka!), nagradna ukrštenica je premeštena na stranu 5. Jovan Vuković je objavio seriju sjajnih tekstova o istoriji "Enigme" i o enigmatici uopšte, slikama i biografijama su predstavljeni neki od najistaknutijih enigmatskih poslenika, a raspisan je i konkurs povodom 50. rođendana. Nisam sačuvao brojeve iz 2001. u kojima su objavljene nagrađene klasične ukrštenice, a po sećanju bih rekao da je pobednik bio jedan vrlo originalan autor: Miodrag Kijanović (siguran sam da je bio nagrađen, ali možebiti da nije osvojio zlato; nadam se da će me neko ispraviti ako grešim, i reći nam ko su ostala dvojica).
Miodrag Kijanović je u tom periodu bio moj favorit u "Enigmi". Ignorisao je šablon 6 x 6, a opisivanju je pristupao kao pravi naučnik ili istraživač: bio je iznenađujuće minuciozan, precizan i iscrpan. U njegovim sastavima sam redovno nailazio na izvanredno upotrebljive, a retko rabljene pojmove, i smatrao sam ga za autora koji vrlo, vrlo ozbiljno shvata ukrštanje i sve što uz to ide. Ruku na srce, samo ukrštanje tj. kombinovanje mu nije najveći adut, ali je zaista pravio kvalitetne sastave... dok ih je pravio. Njegov stil podrazumeva ređanje tri ili četiri dugačke, nejednake reči (za razliku od "molovanja"), uz levu ivicu ili u sredini. Reči koje je koristio su u prvo vreme često sadržale suglasničke i samoglasničke pregibe, a onda je, valjda usled hiperprodukcije, počeo da eksploatiše takoreći isključivo monotone pojmove. Vizuelno je zadržao stari stil, te je ostao lako prepoznatljiv, opisi su mu i dalje bili encklopedijski, ali je sadržinski pao na nivo Milana Žujovića. Njegovi poslednji radovi iz tog doba kojih se sećam su u znaku elektrodinamike (i raznih elektro-pojava), materijalizma, Ilije Garašanina, Emilijana Zapate, Amerikanca u Parizu i svih ostalih dozlaboga otrcanih, monotonih enigmatizama. Ukrštenice koje prilažem su iz njegove dobre faze, i čini se da na pravi način ilustruju ono o čemu sam govorio.
 |
| Miodrag Kijanović |
Ukratko, u jubilarnoj 50. godini izlaženja, "Enigma" je bila časopis sa najnižim minimumom enigmatskog kvaliteta. Malo je verovatno da se u 26 brojeva iz 2001. godine može pronaći više od nekoliko natprosečnih sastava, a ako ih ima, oni su zasigurno Kijanovićeva dela. Izvesni Sreten Perić je objavljivao natprosečno ambiciozne radove, ali dežurni za enigmatske senzacije, kao što su Goloigra, Zekić ili Tošić, su spavali čvrstim snom. Morao sam da sačekam još godinu dana da bi se stvari konačno pomerile sa mrtve tačke, a da sam u međuvremenu odustao, verovatno bih propustio renesansu koja je uskoro stigla iz Nemačke. No, ta lepa sećanja ću ostaviti za sledeći put.
19 коментара:
Ti urednik?? Dobar vic.
Eto, i majmun ponekad ubode poentu. :)
Naravno da je vic. I to crni.
Ko se krije iza pseudonima Evropa, Jupiter, ili Kalisto? :)d
Pokojni Šaban. Takođe: Ganimed i Io.
Kako ti se dopadaju ti radovi?
Mladene,pošto imam par stotina
primeraka ENIGME različitih godišta,
mogao bih da ti šaljem ono što te
najviše zanima. Naravno, ukoliko je
to sadržano u mojoj kolekciji.
Miroslav Živković
Nemam formirano nekakvo posebno mišljenje o tim radovima, nego me kopkalo ko se krije iza potpisa. Nisam još uvek toliko "mator" da mogu prepoznati bilo čiji stil bez potpisa. Mogu da kažem da mi je Rebes najpitkiji (voleo bih da šalje više skandinavki),a tebe takođe volim da rešavam jer paziš na rešavača. Toške mi je pretežak (britanski parapsiholog se traži u jednoj njegovoj kreaciji), a od čika Novinih belina uglavnom odustanem na pola kad se pojave reči kao što su lakopisac i davijica. :)
Još me zanima, da li u Novom Sadu može da se kupi ta Alo Razbibriga, pošto je ja ne videh ni na jednom kiosku? Čak i kad sam probao u BG - ćorak...
Miroslave, ne znam šta da kažem. Već mi je dovoljno neprijatno (za neupućene, gospodin Živković mi je prošle godine poslao 40 brojeva "Hupera"). Ako vam je nešto iz osamdesetih i devedesetih u višku, i baš ste rešili da se otarasite, pristajem da skućim te neželjene primerke. :)
Mali hohštapleru Dragane, Alo Razbibriga nije časopis, već podlistak dnevnih novina Alo. Izlazi nedeljom.
Mladen urednik enigmatskog casopisa? Ne znam je li to spada u humor, crni ili neki drugi. Vjerujem da bi to bilo dobro i za izdavacha, izdanje, autore, rjeshavache, enigmatiku...
Ma, poenta je u sledećem: ako "Enigma" i opstane narednih 35 godina, 100. rođendan će dočekati bez aplauza svojih višedecenijskih saradnika i urednika - jer će većina biti večnaja pamjat, a oni koji prežive će hodati na tri noge i nositi Pampers. Dakle, hteo sam da kažem da ću ja tada, ako stvari budu išle prirodnim tokom, biti jedan od retkih enigmata koji je mlađi od "Enigme". Ako bude postojala, neko će morati i da je uređuje, a pošto slutim da niko neće biti zainteresovan za to, zamislio sam sebe kao poslednjeg Mohikanca. :)
Uzgred, da li će mi neko reći kakav je bio poredak na konkursu "Pola veka Enigme"?
Možda zna Topličević, možda je i učestvovao?
Evo, sad sam upravo razgovarao s Tošićem, urednikom "Enigme". Mladene, tvoji radovi su stigli a bogami i Dragoljevićevi i biće objavljeni (tih pet radova koje je poslao!).
Ne, ne... Nisam učestvovao na tom konkursu. U to vreme sam bio u fazi u kojoj je mladi Dragoljević sada :).
I mene zanima kako je prošao taj konkurs.
Naišao sam na neke tvoje radove listajući sačuvane brojeve, Gorane, pa sam pomislio da si učestvovao u tom istorijskom takmičenju. Recimo, imaš dve skandinavke u broju 2126 (naslovnu stranu možeš da vidiš u poslednjem postu). Solidne su, šta znam, ne izgledaju kao radovi početnika, čak su profesionalniji nego npr. Apostolovićevi.
U tom broju sam nabasao na nešto što konačno može da rasvetli aktuelnu misteriju. Miroljub Janković ima jednu interesantnu ukrštenicu sa ugaonom belinom 7 x 7 dole desno, i planiram da tom otkriću posvetim zaseban post. Osećam se kao da smo se ogrešili o čoveka, jer on očigledno može da bude jako dobar kad hoće.
Uzgred, tu se pojavljuje i neki Dragić Stojković, a u starijim brojevima i meni potpuno nepoznati Vojislav Živanović. Ni jedan, ni drugi nisu neki majstori, samo sam, eto, primetio "nova" imena, pa reko' da ih spasim od zaborava. :)
U to vreme sam slao Jankoviću i Deliću (koji je uređivao Rubikonova izdanja) i njihovi standardi su meni bili "sve i svja". Tu je odlazilo 70% mojih radova. Tek ponešto sam spremao za Rebus, malo i za Marbo. Bilo je posla čak i za početnike. To lako stvori onaj entuzijazam kad ti se kao amateru otvaraju vrata. Jedva čekaš da se dočepaš olovke i papira i radiš ono što voliš. Posebno su me iznenadili pozivi od Šabana i Zeljkovića da ponešto pošaljem i njima. Otud se u Enigmi i Huperu može naći i pokoji moj rad. I to će trajati do kraja 2003. kada sam se, razočaran sa više strana, ostavio enigmatike. Eto... :)
Možeš i ti da napišeš memoare. :)
Ta dvojica koju si pomenuo su, mislim, najviše krivi za popularizaciju modela 6 x 6. Ako su insistirali na striktnoj belini, a slučajno znam da jesu, verovatno su hteli da odvoje žito od kukolja (smisao zahteva je da oni koji nisu sposobni da naprave takav kvadrat nisu poželjni). Međutim, napravili su ovce od autora. Svi su vizuelno ličili jedni na druge, što i ne bi bilo tako strašno - da se i sadržinski nisu izjednačili. I to na najgori mogući način, jer su svi razvili naviku da klepaju te glupe beline, kako-tako, samo da ispune normu, a pošto je to jedan od najbržih načina da rutiniran čovek sastavi ukrštenicu, svi su se tih mučnih godina okrenuli zanatstvu.
U "Rubikonu" je samo Racanović imao netipične radove, i pretpostavljam da je to bio drugarski ustupak. Zapravo, za rešavače kao što sam ja, jedino su njegovi radovi bili vredni u tim novinama, a kod ovog drugog sam, čini mi se, viđao Gložanskog, a možda i Tošića. Oni su pravili malo veće beline, pa je sve to delovalo skuplje, ali i to se u suštini svodilo na zanat. Duše ni u tragovima.
Zato sam ja pokušao da preusmerim mini hohštaplera Dragoljevića sa belina na autentične kreacije... i odlično se snašao u tom žanru! Te ukrštenice koje je poslao "Enigmi" su najpre prošle kroz moje ruke, i moram da vam kažem da potpuno spontano počinje da se kreće u Racanovićevom pravcu. :) Najviše me podseća na njega, možda i na Hodžića, a baš nam treba jedan takav.
Sreća za svakog enigmatu početnika je mentorstvo starijeg kolege. Ne sumnjam da će Dragan znati to da iskoristi. Rešio sam skoro neku njegovu ukrštenicu i vidim da tu i te kako ima štofa. Korak po korak, bez trčanja i naglih skokova :)), upašće Dragan u reprezentaciju.
A za šabloniziranje beline 6x6 si apsolutno u pravu. To su bila vrata za ulazak u tor. Ne bunim se jer to ne bi bilo fer, ali je činjenica da je u tim novinama sve ličilo jedno na drugo. Šablon guši slobodu, a bez slobode nema umetnosti. Ja sam to video tek u nekoj drugoj fazi svog rada.
I da, rano je još za memoare. :)
Lele, sad shvatam otkud ovaj snažan nalet štucavice. Nemaš ti pojma, Mladene, šta sam ja poslao Tošiću. Tebi sam pokazao neke minorne radove, a njemu poslao sve same beline 8x8. Ima da se iznenadite sve u 16.
Šalim se, naravno. Mladen me previše hvali, ja uglavnom nisam zadovoljan sobom. Za jedinu ukrštenicu sa kojom sam bio 100% zadovoljan, Toške je rekao da ima jednu manjkavost: 4 ličnosti sam ubacio, ne računajući tematsku, a to je malko previše (nekad nije smela ni jedna, naglašava Toške, ali smo se mi enigmate izborile za kakav-takav kompromis). Ja to stvarno nisam znao. Kako se probijam kroz ovaj enigmatski svet, nailazim stalno na nova, zanimljiva ograničenja. Valjda ću uskoro sve da pohvatam. :)
Goran je verovatno nabasao na moje radove iz Enigmatike, na koje i nisam nešto ponosan. To su bili baš, ali baš, radovi totalnog početnika bez ikakvog predusmerenja. Ipak, bio sam srećan jer se moje ime pojavilo u nekim novinama. Hvala Gorane na lepim željama, zadovoljan sam svojim mestom na klupi za rezerve. Za sada.
A sada sam takođe srećan jer će moj rad izaći u kultnom časopisu - Enigmi. Sa malko više znanja i iskustva pristupam ukrštanju, ali uvek uz isti princip: ne smem biti kao ostali. Hvala Mladenu na korisnim savetima, a posebno na njegovoj ličnoj enigmatskoj enciklopediji koju mi je ustupio. Mnogo posvećenosti treba da bi se napravila takva jedna zbirka, a ja sam je dobio na izvol'te. Cenim to.
Stvarno ti je Tošić rekao to za ličnosti?! Je l' to neka šala, je l' ima nastavak? :/ Strava, nikad nisam čuo za to "pravilo". Kad je to bilo na snazi, pre rata?
Ok, sad su kod njega i nož i pogača, može da odlučuje, postavlja zahteve, proglašava svoje stavove za pravila... Mada, mislim da se zezao s tobom, ili je samo hteo da ti nešto kobajagi zameri. Nije Toške stroži od mene, pa ako sam ja to odobrio, budi siguran da valja. :)
Ako se nije zezao, ne znam kako to da shvatim. Zbunjen sam.
Meni u prvom trenutku nije bilo jasno na šta misli, mislio sam da je loše ako imam mnogo prezimena. Tek kada sam spustio slušalicu shvatio sam da je mislio na puna imena i prezimena, jer ja u ukrštenici sa Đuzepe Meacom imam i pojmove: Idi Amin, Li Peng, Viktor Nađ i Jan Torp. Rekao je da su ukrštenice dobre, ali da izbegavam takvo gomilanje ličnosti. Sad, da li se šalio, ne znam, ali ja više ne gomilam. Urednik je urednik. :)
Постави коментар