Akt sa grlicom i džep pun nade

Na nedavno održanom SOZAH - u, jedan od najkomentarisanijih zadataka za rešavanje bila je klasična križaljka (ime autora poznato redakciji). Za razliku od križaljki koje su teške samo u sadržinskom pogledu, dok su deskriptivno obrađene uz manju ili veću brigu o rešavaču, tj. uz sugestivne, olakšavajuće opise - u ovom radu su upotrebljena sva tri teorijski moguća kriterijuma težine, te smo pred sobom imali križaljku sa 1) dvocifrenim brojem teških pojmova, 2) vrlo nehumano opisanu i 3) lišenu grafičkih elemenata koje obično nazivamo prelomima, što znači da su rešavači sami morali da otkriju sintagme.

Ako stvari posmatramo nezavisno od konteksta (a zaključak ni zavisno nije mnogo drugačiji), ovo je metodološki neispravna križaljka: ostavimo li po strani 5 dvoslova i pregršt troslovnih kratica (mnogi i to smatraju metodološkim falinkama) i fokusiramo se na sadržaj, primećujemo da je na više mesta ukrižano potpuno nepoznato sa potpuno nepoznatim, te su neki delovi toliko nerešivi da ih ni opisi ne bi mogli spasiti (a pri tom, autor se nije ni trudio da bude spasitelj). Najslikovitiji detalj je besmisleni niz slova EIL ("krater na Marsu") ukrižan sa jednako smislenim četvoroslovom ALI G ("lik Sache Barona Cohena"). 

Onaj ko je uspeo da se izbori sa prvim vertikalnim pojmom DRAMA U KAMBODŽI nije imao mnogo razloga za radost, jer je ta sintagma - ma koliko bila teško odgonetljiva - zapravo najrešivija! Sa njom se križaju jedan AKT i jedan DŽEP, no malo ko od nas je čuo za tu Pikasovu sliku i taj roman Agate Kristi. To znači da je većina bila prinuđena da rekonstruiše te pojmove - ali, kako ih rekonstruisati kad se ovaj prvi preseca sa francuskim gradićem (TOUL), besmislenim petoslovom MORRO ("rt u Čileu"), malo kom fudbaleru, a kamoli rešavaču poznatim pojmom ELVER (jedanaesterac) i šestoslovom OMARIK, koji je opisan uz pomoć Google map - a, te je neodgonetljiv (čovek može da otkrije 2 od 6 slova, ostala mora da nagađa dok ne dobije bilo šta što liči na reč).

U drugoj sintagmi je valjalo otkriti čega je to džep pun (pod uslovom da rešavač nije odustao kada je naišao na dva p bez preloma), a za to otkriće je bilo potrebno imati u malom prstu mikrotoponime Koruške (TRBIŽ), sve uloge Saše Barona Koena (pomenuti ALI G), dakako i filmografiju čuvenog Zrinka Ogreste (TU), te kompletnu ornitologiju sa sh prevodima (MODRAŠ; opis "plava čaplja" sugeriše samo prva 4 slova, jer se reč hipotetički može završavati bilo kako: modrak, modrik, modrek, modran, modrač, modreč, modrič, modraš, modreš, modrić, modralj itd).

Tako smo mi prosečni rešavači (da ne kažem paceri) došli u situaciju da izmišljamo rešenja, tačnije: da pravimo nove križaljke po datim motivima. Eto, taj Pikasov AKT S OGRLICOM je u mojoj režiji postao AKT SA GRLICOM (mada sam razmišljao i o gu*ici, jer ako bi u susednom, nikome poznatom pojmu, _ _ CE NA NASIPU, prva reč bila SRCE, LICE, MACE ili, da prostite, PICE - onda bi glasoviti rt u Čileu postao Morrs, Morrl, Morrm ili Morrp, a to baš ne može, pa mi je i slovno, a i vizuelno uz akt najbolje išla jedna gu*ica). Uz to, nije mi baš (bilo) jasno zašto je autor odlučio da niz ELV ne završi sa IS, kad su već ta dva slova bila slobodna (valjda se plašio da će s Elvisom još neko osim Pere, Valtera, Darka i Ilije uspeti da reši križaljku).

Ima tu još pojmova sa kojima se nije bilo lako izboriti (recimo, kad rešavač na jedvite jade shvati da se u međumurskoj narodnoj pesmi nešto dešava ćuku, sedmo slovo mora da lupi jer je mrtvo; može biti i "sedi" i "sede" i "seda"... a može se i zvati Sedo, zašto ne, pesma je to). Ima, bogme, i neispravnih: reč KARMAR ne postoji, a kiridžijski starešina se zove KRAMAR (pri tom, to se ukršta sa meni nepoznatim fudbalskim stručnjakom, te mi je R bilo nedokučivo; takođe O sa umlautom je opisano kao "strano slovo", što znači da je na tom mestu teoretski moglo da stoji bar 20 tuđih grafema), a nije baš izvesno gde i kada je igrao taj rumunski glumac Constantin SINCO kad ga nema čak ni na IMDb - u. I, naravno, umesto rumene jagode na šlagu, ovde se pojavio nekakav žuti cvet ... PETOPRST, ali već obrađen apsurdni pasaž (sa žitom) je pridev GUŠČJI učinio nerešivim (u mojoj verziji: mačiji). 

Na kraju, ipak bih u duhu parole "neka cveta svaki cvet" predložio da se ubuduće - iz obzira prema našoj enigmatskoj tradiciji, a i prema ljubiteljima enigmatike koji su solidni u rešavanju i voleli bi da okušaju sreću na nekom narednom SOZAH - u, SES - u ili bilo gde - slične glavolomke ne nude na takmičenjima za obične smrtnike (idealnu primenu bi imale na turniru za urednike). Postoji sijaset efikasnijih načina da se napravi takmičarska križaljka koja je istovremeno metodološki ispravna, kvalitetna i diskriminativna. Ova nije ništa od toga, i njen jedini domet je oštra podela rešavačkog tela na superrešavače i pacere. To je isto kao kad bi na takmičenju Snađite se u šumi učestvovalo njih troje koji svakog dana prolaze kroz tu šumu i znaju svaki njen žbun, i 20 onih koji su mahovinu videli samo na slici. Nelogično.

U svakom slučaju, čestitke svima koji su stopostotno uspeli da rekonstruišu ovu čudnu kreaciju (i pozdrav za autora koji je u biti solidan križaljkaš, no ovde je verovatno namerno i namenski preterao, pa se u tom preterivanju malo pogubio; kako god, nisam želeo da ga pominjem po imenu jer ovo nije bilo ništa lično, već sasvim dobronameran osvrt na ne baš pozitivnu enigmatsku pojavu).