14.10.2016.

Borba za ludaju


Na konkursu Enigmatski Dani ludaje, i ove godine je najveći broj bodova sakupila skandinavka iz moje radionice (o tome je bilo reči na blogu TIO, no ovo je prilika da zaokružim tekuće komentare celovitim prikazom). Istina je da sam u ne tako dalekoj prošlosti učestvovao na nekim takmičenjima sa ciljem da impresioniram žiri tj. rešen da pobedim, ali jedino što sam ovoga puta hteo je da dam podršku organizatoru Slavku Bovanu, a da pri tom ne skliznem ispod nivoa na koji me obavezuje određeni autorski profesionalizam. Nije me zanimalo ni ko će učestvovati, ni ko će žirirati, niti sam pokušavao da predvidim kako će se moji radovi plasirati. Naravno, samo sam se nadao da neću poneti fenjer (ne toliko zbog sebe, jer mi je potpuno svejedno da li sam 3. ili 33. kada nisam prvi, već ponajviše zbog obožavalaca kojima bi, jelte, moj fijasko godio kao tabla belgijske čokolade).

Međutim, neočekivanom i - zašto kriti - prijatnom igrom slučaja, organizator je ovoga puta sastavio žiri baš po mom ukusu (Rešad Besničanin, Žarko Đokić, Pero Galogaža, Hajrudin Hodžić, Radojica JovičićBranislav NikićAladin Mahmutović i Ejub Semić). "Po mom ukusu" znači: većinu članova visoko cenim kao enigmate (i kao ljude, ali to je ovde manje važno), tj. skoro svi oni su na listi mojih favorita među autorima mrežastih zagonetaka. Pošto se pomalo razumem u psihologiju, slučajno znam da je naklonost koja se zasniva na sličnom ukusu obično uzajamna (razume se, snažnija je kada je uočeno preklapanje veće), pa izgleda da nisam mogao da izbegnem dobar plasman čak i sa ne naročito ambicioznim radovima. 

EDL 2016 - Glasanje (II krug)
Kada smo se organizator i ja sreli u Međugorju, glasanje je već bilo završeno, samo je još trebalo prekonstrolisati zbirove. U poverenju mi je rečeno da je moja skandinavka verovatno pobedila, i umesto da se radujem - u prvi mah mi je bilo izuzetno neprijatno. Prosto, činilo mi se da repriza nema mnogo smisla jer sam već osvojio tu titulu, i stoga sam zamolio da se to - ako je moguće - promeni i da se šansa da bude u centru pažnje pruži kolegi koji je sastavio drugoplasiranu skandinavku, i koji do sada nije nosio zlato na prsima, a po mom uverenju zaslužuje. Međutim, ispostavilo se da to ne može (u žiri je, teoretski, mogao biti uveden deveti član, ali ne bi mogao unazad da učestvuje u prvoj fazi žiriranja, a to bi ozbiljno ugrozilo propozicije i bacilo senku na regularnost čitavog konkursa). 

Elem, bez obzira na informaciju koju sam nekoliko dana ranije primio, rezultati su me veoma iznenadili! Prvo, bio sam šokiran saznanjem da je svaka od tri moje skandinavke u drugoj fazi žiriranja dobila bar jednu najvišu ocenu, odnosno da je 6 od 8 članova svoje desetke dalo baš meni (treba imati u vidu da su radovi bili nepotpisani). Da budem iskren, to je najugodnije i najlaskavije priznanje koje sam dobio otkad se bavim enigmatikom (tačno pola života!), tim pre što se sve dogodilo bez moje namere da očaram bilo koga. Eto, ispostavilo se da su i moji svakodnevni, obični, čak nervozni radovi dovoljno efektni da mogu biti primećeni i favorizovani u kamari od 72 uratka značajnih i oprobano kvalitetnih autora našeg regiona. Drugo, do objave sam pretpostavljao da je zlatom zakićena skandinavka sa Anom Ivanović (br. 15, u konačnom plasmanu šesta), eventualno ona sa Marko Bošnjakom (br. 13, osmo mesto), pa iako sam bio svestan da nijedna od njih nije baš po JUS - u, najmanje sam očekivao da na vrhu bude rad sa Anom Nikolić (br. 17), budući da je reč o kombinaciji sa sasvim naivnom, moglo bi se reći i početničkom strukturom. 

No, pobednički rad, osim te naivne strukture, ima i neka ozbiljna obeležja: belina očigledno nije tek otaljana, osim o sadržinskoj jednostavnosti vodio sam računa i o vizuelnom efektu, glavna kombinacija je pažljivo dovršena, te opšti utisak govori da je proliveno dosta zanatskog znoja pri njenom stvaranju. To su, dakle, stvari koje su bile očigledne onima koji se u kombinatoriku neosporno razumeju, odnosno prešli su većinu nivoa koje sam ja savladao igrajući ovu igru, te prilično precizno mogu da procene šta koliko objektivno vredi. Koliko se skandinavka dopada nekom drugom takmičaru, ili članu žirija koji ne ljubi taj vid ukrštanja, ili Žiki i Miki iz publike, posle svega, kao ni pre svega, nije naročito bitno. Uostalom, čak se i meni kao ocu koji bi mogao biti skoro jednako ponosan na troje uspešne dece ipak najviše sviđa rad br. 15. No, ako metnem ruku na srce, moram da priznam da sam na pobedničku skandinavku izarčio najviše vremena, te da je kao celina čistija i pitkija od ostale dve (ovde neću porediti svoje sa radovima drugih učesnika, ali ne sporim da među njima ima izvanrednih; takođe, ako postoji neko ko ostrašćeno veruje da je žiri loše glasao ili da je njegova skandinavka bila bez premca - šaljem tople pozdrave uz nadu da lečenje i oporavak neće predugo trajati). 
EDL 2016 - 1. mesto (118 p)
EDL 2016 - 6. mesto (97 p)
EDL 2016 - 8. mesto (86 p)

Нема коментара: