Stara rana

Malo je verovatno da postoji ijedan sastavljač ukrštenih reči i križaljki koji u svojoj enigmatskoj karijeri bar nekoliko puta nije upotrebio sintagmu STARA RANA. Naravno, najčešće se sreće u belinama, i to na petoj, šestoj ili sedmoj poziciji, a razlog je vrlo jednostavan: ovaj niz slova se pojavljuje kao nusprodukt pri kombinovanju, budući da je sačinjen od najfrekventnijeg samoglasnika (A) i najfrekventnijih suglasnika (S, T, R i N). 

Strukturno, enigmatska vrednost pojma je 0 (nula): to je, dakle, najobičniji monotoni lanac ultrafrekventnih slova, kao stanar, tarana, narata, nanara itd. Takođe, opravdanost upotrebe je pod znakom pitanja, jer bez obzira na učestalu primenu u svakodnevnom govoru, sintagma nije zabeležena u autoritativnim rečnicima. Po značenju je bliska pojmu RAK-RANA, koji obično opisujemo kao težak ili nerešev problem (fig.), s tim što stara rana ima malo intimniji kontekst, te je i korišćenje rezervisano za izražavanje emocija. Zato se najčešće opisuje kao bolna uspomena (fig.)

Pre nekoliko godina, jedan kolega (ZR) je u javnoj kritici rada drugog kolege (SB), kao primer manjkavosti naveo i ovaj pojam, nazvavši ga sintagmom koja ne postoji u rečnicima, niti je naziv nekog poznatog dela. Može se diskutovati o tome da li je zaista reč o mani ili nije, ali je izvesno da čak ni neumereno, gotovo neukusno pominjanje stare rane u novokomponovanoj poeziji još uvek nije iznedrilo ni jedan jedini iole značajan naslov (takođe, svi pokušaji da se pronađe bilo kakvo književno delo nekog koliko-toliko poznatog autora su uzaludni). 

Urednici generalno ne vole ovaj otrcani devetoslov. Kao što je Pero Galogaža nedavno objasnio - pustiti pojam jednom znači podići rampu, a pošto su gotovo svi autori manje ili više slabi na ovaj niz, lako bi se moglo desiti da stara rana i u križaljkama postane zastupljena kao u narodnjačkim naricaljkama. To, budimo realni, ne bi baš služilo na čast enigmatici.

No, u nekim izuzetnim situacijama sa debelim opravdanjem, tj. onda kada neku kombinaciju nema smisla odbaciti samo zbog stare rane, bilo bi zgodno upotrebiti neki atraktivniji opis. Takav opis bi, na primer, bio: pesma Željka Joksimovića ili Nine Badrić ili Tonija Cetinskog ili bilo kog popularnog izvođača koji je likom i delima poznat svakom prosečnom rešavaču. No, nijedna muzička zvezda našeg regiona nema takav naslov u diskografiji. Doduše, Hanka Paldum nam je jednom umalo rešila problem, ali je usled nebrige o prioritetnim enigmatskim potrebama pretumbala reči, te se njena pesma zove RANA STARA (1995).

Što se tiče množine, enigmatici se do trepavica približio Dino Merlin, a onda je ipak odustao na našu, a i na svoju štetu: iako je 1989. godine pevao o starim ranama, pesmu je zvanično krstio glomazno i rogobatno "Zar je to sve što imam od tebe", i tako sebi uskratio dugoročnu i potpuno besplatnu enigmatsku reklamu. Na sreću, nisu nas baš svi izdali: drama "Flesh and Bone" Stiva Klovza (eng. Steve Kloves) iz 1993. godine sa Denisom Kvejdom (eng. Denis Quaid) i Meg Rajan (eng. Meg Ryan), kod nas je distribuirana (i na našim televizijama više puta prikazana) pod imenom STARE RANE.

Stare rane se, inače, skrivaju i u naslovu nekadašnjeg hita Zlatka Pejakovića NE DIRAJ U STARE RANE (1996), kao i u pesmi Mila Vasića alijas Jasmina Stavrosa sa Hrvatskog Radijskog Festivala Tri: RANE STARE, RANE NOVE (na kompilaciji iz 2004. objavljena pod tim imenom, a na solo albumu kao RANE STARE). Bosanski folk pevač Halid Muslimović i izvesna Ella B imaju duet BOLE STARE RANE (2002), a ako krenete u potragu za nekim sličnim zemljoradničkim hitom u kome je bol folk individue strogo lokalizovan u jednoj tački, gugl će vas bez sumnje odvesti do Nade Obrić i njene pesme JOŠ ME BOLI JEDNA STARA RANA (1988).

Uzgred, možda bi priča Nedjeljka Nedića mogla da pomogne u pribavljanju kvalitetnog alibija za staru ranu: jedan naš stari kolega je nekom zgodom sastavio magični kvadrat 8 x 8 sa pojmom stenozin. Da mu trud ne bi bio uzaludan, iskoristio je svoj uticaj u nekim ozbiljnim novinama, te se pre objavljivanja enigmatskog rada tamo pojavio (njegov) tekst sa potpisom Stenozin. Naravno, pojam je kasnije opisao kao "pseudonim našeg novinara ***". Dakle, ne bi bilo loše preduzeti nešto slično i sa STAROM RANOM: krajnje je vreme da predložimo nekom renomiranom muzičaru (književniku, novinaru...) da što pre iskoristi tu sintagmu i obezbedi sebi regionalnu (a možda i večnu) enigmatsku slavu. Dotle, razume se, slobodno možete koristiti opis: Mandrakov post na blogu Enigmagika. :D