04.07.2014.

Enigmatski darovi starih Grka (4): Tri generacije muza i jedna rođaka pride

Večno mlade i aktuelne cure iz helenske mitologije, zaštitnice književnosti, umetnosti i nauke, veoma su popularne i u našoj enigmatici. Dabome, reč je o MUZAMA, vodenim nimfama koje obitavaju na brdu u Beotiji - Helikonu (otuda: helikonide), bespogovorno slušaju Apolona i, kad su dobre volje, inspirišu stvaraoce. Otac im je veliki ZEVS, a majka Titanka MNEMOSINA, zaštitnica pamćenja.


Ubedljivo najveću enigmatsku slavu uživa ERATO (Ερατώ), uz telegrafski opis "muza ljubavne poezije". Njeno ime znači "dražesna", pored erotike štiti i himničku poeziju, a na slikama je od davnina prikazivana sa kitarom. Filolozi smatraju da pri adaptaciji dvosložnih i dužih imena sa završnim O iz klasičnih jezika prednost imaju prilagođene varijante sa završnim A, ali mi dublet ERATA opisujemo uz pomoć manje-više bespotrebnog pluralnog latinizma "štamparske greške" (jednina: ERATUM). TALIJA (Θάλεια), što znači "cvetna", takođe često navraća u naše enigmatske radove. Ona je zaštitnica komedije, a zamišljamo je sa komičnom maskom i bršljanovim vencem. Njena sestra KLIO (Κλειώ) ili KLIJA ("vesnica"), treća enigmatska zvezda, štiti istoriju, a trademark joj je svitak papirusa.

Nešto ređe, mada ne i retko, spominjemo zaštitnicu astronomije. Doduše, stari Grci su o astronomiji znali koliko i mi o letećim tanjirima, pa je URANIJA (Ουρανία) po svoj prilici bila patronesa astrologije, a po mitu je bila i preteča modernih proroka, jer je na osnovu pukog položaja zvezda nepogrešivo predskazivala zemaljsku budućnost. Njeno ime znači "nebeska", ogrnuta je plaštom, zagledana u zvezde i tek ponekad spušta pogled na svoj globus. "Miloglasna" KALIOPA (Καλλιόπη), pokroviteljka epske poezije i retorike, u kolektivnoj fantaziji predstavlja arhetip književnice, budući da se ne odvaja od svoje voštane pločice i plajvaza. Poznata je i kao majka nenadmašnog helenskog muzikanta, ORFEJA. Možebiti da je Orfej povukao na tetku, strastvenu sviračicu aulosa, zaštitnicu muzike i lirske poezije, čije ime znači "ona koja uveseljava" - EUTERPA (Ευτέρπη). S obzirom na nezgodnu strukturu, njeno ime se ne nalazi prečesto u ukrštenim rečima, mada je prisutnije od imena preostale tri muze.

Redovni rešavači, dakle, spontano mogu ovladati imenima spomenutih 6 muza, a da bi napravili komplet - potrebne su im još 3, koje se tek sporadično viđaju u enigmatskim sastavima. Njihova imena su duga i pomalo glomazna, te se ne nameću sastavljačima kao Erato ili Klio: MELPOMENA (Μελπομένη) vlada tragedijom, nosi tragičnu masku, ali peva neobično vesele pesme ("pevačica"); POLIHIMNIJA (Πολυύμνια) ili POLIMNIJA štiti himne i sve ostale uzvišene pesme, vrlo je ozbiljna, zaklonjena velom i ukrašena krunom (pošto daruje slavu velikim piscima); "razigrana" TERPSIHORA (Τερψιχόρη) drži resor plesa, svira harfu i okićena je vencima cveća. 

Tu se spisak "deklica sa Elikona" (kako ih Branko Radičević naziva u "Putu") završava. Odakle je, onda, izronila njihova deseta koleginica AEDA, koja je u našoj enigmatici zvezda prvog reda?! Prema antičkom književniku Pausaniji, postojale su dve generacije muza, te 9 helikonida možemo zvati "mlađe muze", a sve one koje su ranije vršile njihove dužnosti označavamo kao "starije". Jedna od njih je MNEMOSINA ili MNEMA (Mνημοσύνη, Μνήμη), majka drugog naraštaja. Pored nje, spominje se MELETA (Μελετη), zaštitnica nastojanja i vežbanja, a kao treća izvorna muza navedena je svima znana zaštitnica pevanja AEDA (Αοιδη), čije je ime u hrvatskoj literaturi AOJIDA ili AOIDA, dok se kod nas udvojeni samoglasnik OI poslovično čita kao E (npr. EDIP, ne Ojdip). Trojstvu izvornih muza je kasnije priključena i ARHA ili ARHE (Άρχή), čiji je resor upornost, srčanost i savladavanje prepreka, a po Hesiodu se umesto  Mneme, u 4 Prvakinje ubraja TELKSINOJA (Θελξινόη), gospodarica požude. 

Zapravo, po Hesiodu postoji 9 primordijalnih ("prastarih") muza: od "starijih" tu spada Telksinoja, a od "mlađih" Terpsihora i Euterpa. Preostalih 6 su: KALIHORA (Καλλιχόρη), ELIKA (Ἑλίκη), EUNIKA (Εὐνίκη), EUKELADA (Εὐκελάδη), DIJA (Δῖα) i ENOPA (Ἐνόπη). 

Ostalo je još samo da odgonetnemo poreklo jedne enigmatski slavne "muze", koja očigledno ne pripada nijednoj generaciji. Njeno ime je KAISA, i svima je poznata kao "muza šaha". Ne zna se tačno kada je šah pronađen, ali se zna da ga Heleni nisu igrali, što znači da nisu mogli ni da izmisle zaštitnicu. Elem, Kaisa je plod mašte renesansnog pesnika, čije je ime MARKO ĐIROLAMO VIDA, ili polatinjeno HIJERONIMUS VIDA (1490 - 1566). Engleski filolog i orijentalista VILIJAM DŽOUNS (1746 - 1794) je 1763. iskoristio i razradio taj motiv, te je u čast šaha na latinskom napisao pesmu "Kaisa". U toj pesmi, bog MARS je ludo zaljubljen u tračku drijadu tj. gorsku nimfu Kaisu, ali ona uporno odbija njegovo udvaranje. Ne bi li je osvojio, zamolio je (naknadno izmišljenog) boga sporta EUFRONA da osmisli igru kojom će moći da pridobije ledeno srce lepe nimfe. Tako je po Džounsu nastala sportska igra dovoljno moćna da zadivi Kaisu - šah. Sredinom XIX veka se u šahovskim krugovima čulo za ovu pesmu, te je Kaisa postala maskota šaha, muza, a ponekad se spominje i kao boginja.  

Нема коментара: