03.07.2014.

Enigmatski darovi starih Grka (3): Mida, Ida i Erida


Imena starogrčkih mitskih junaka koja se završavaju sufiksom - ας u našu enigmatiku su očigledno dospevala iz različitih izvora, pa danas koristimo varijante koje su adaptirane na različite načine, a ponekad i originalne transkripcije. Recimo, gramzivi frigijski kralj koji je pre Trojana imao kozje uši i koji je sve što dotakne pretvarao u zlato, kod nas se poslovično spominje kao MIDA. Međutim, u srpskoj literaturi se često sreće i neokrnjeni oblik MIDAS (Μίδας), što znači da neometano možemo koristiti obe varijante. Isti je slučaj i sa Heraklovim pratiocem, kraljem Larise, koji je stradao od estrusnog žara vodenih nimfi, a čije je ime HILA ili HILAS (Ύλας) . Takođe, hrabri mesenski princ, najjači Argonaut, AFAREJEV sin i LINKEJEV brat, zove se IDA ili IDAS (`Ιδας). U Grevsovim "Grčkim mitovima" nalazimo oblik Idaj, ali se to može pripisati pesničkoj slobodi neobaveštenog prevodioca, jer se ta varijanta ne sreće u drugim značajnim izvorima, niti se može izvesti na osnovu uobičajenih, viševekovnih pravila adaptacije. 

Iz navedenih enigmatski popularnih primera se može primetiti da adaptacija ovakvih imena podrazumeva oduzimanje završnog S. Međutim, nije uvek tako. Jedan od najviđenijih trojanskih junaka, TELAMONOV sin i AHILOV parnjak po snazi i lepoti, zove se Αας.  Pored originalne varijante AJAS, u upotrebi su još dve: AJANT i AJAKS (lat. Aiax), ali se ne koristi Aja, što bi teoretski bilo moguće. Otkud Ajant? Neka starogrčka imena koja se završavaju spomenutom grupom - ας, koriste se u prilagođenom genitivnom obliku, te je, na primer, nekoliko trojanskih junaka poznato pod imenom AKAMANT (κάμαντος), iako nominativ glasi κάμας tj. AKAMAS. Jovan Deretić u knjizi "Antička Srbija" koristi varijantu AKAMA (što je u skladu sa pravilima iz prethodnog pasusa), a ponegde se sreće i AKAM. Takođe, tesalski princ, EOLOV i ENARETIN sin, koji se u našim ukrštenim rečima spominje tek nešto ređe od kozačkog starešine, ima dvojako ime: ATAMANT i ATAMAS (Αθάμας), u nekim slovenačkim spisima je ATAMA, a interesantno je da je, po mitu, osnovao grad u Tesaliji, poznat kao ATAMANTIJA. 

Kada je reč o imenima sa završnim - ις, adaptacija podrazumeva zamenu slova S dvoslovom DA kod ženskih imena ili slovom D kod muških. Za IRIS najčešće koristimo medicinski opis "dužica u oku" ili botanički "vrsta cveta, perunika", a to je, zapravo, originalna, a samim tim i ravnopravna varijanta imena krilate glasnice bogova i boginje duge IRIDE (čija je rođena sestra glasnica titana ARKA ili ARKE). ERIS je izvorno ime boginje razdora, besa i svađe ERIDE, boginja lova i Apolonova bliznakinja ARTEMIDA se izvorno zove ARTEMIS, a dobrodušna morska nimfa, NEREJEVA ćerka i AHILOVA majka, dobro nam je poznata kao TETIS ili TETIDA. U istom maniru i trojanski princ PARIS (Πάρις) katkad postaje PARID, nezaobilazni Faunov sin i miljenik nimfe Galateje je AKIS (Άκις) ili AKID, peloponeski vladar i INAHOV unuk je APIS ( πις) ili APID, ADONIS može da prođe i kao ADONID, dok je ujalovljeni frigijski bog vegetacije, pratilac posesivne KIBELE, iz nepoznatog razloga isključivo ATIS ( ττις).

2 коментара:

Анониман је рекао...


Ovako izvanrednim tekstovima
nema potrebe dodavati bilo kakav
komentar.Triput bravo Mandrakoviću!
Uvek sam govorio da nekim
tekstopiscima treba ZABRANITI DA
NE PIŠU.
Nastavi sa novim zanimljivim
temama.To mora da se jednom stavi između korica neke buduće knjige.

Slovarim

Ilija Đurković је рекао...

Potpuno podržavam Miroslava i čestitam Mladenu na posvećenosti i volji za pisanje ovakvih tekstova!