Enigma 774, 1971. |
Govoreći o zlosrećnoj "Enigmi" s početka sedamdesetih, rehoh da tu nema ničeg vrednog citiranja, ali izgleda da prenaglih. Kada čovek posveti nekoliko sati masi naizgled bezličnih ukrštenica sa trećinskim udelom crnih polja, može doći do neverovatnih otkrića, a uz zaključak "žali bože pare za koričenje", lako može zaključiti i da su nekada, u zlatnoj eri enigmatike, pravo na objavljivanje imali bukvalno svi koji su to želeli (a i oni koji su, hipotetički, motkom naterani).
Neobičnu ukrštenicu koju moram da otrgnem od zaborava potpisuje jedan vrlo poznati enigmata, strastveni ljubitelj muzike, koji je u samo 150 polja uspeo da unese toliko strasti, zanosa i muzičkog znanja - da za enigmatiku jednostavno nije ostalo mesta. Dakle, čovek je seo i natrpao gomilu pojmova iz svoje omiljene oblasti, kompletirao mrežu razmišljajući o tome šta će za ručak ili gde je ostavio štap za pecanje, opisao svoje sočinjenije sa visine jednog Hajdna, i sve to, razume se, ponosno otpremio u daleki Beograd. Tamo su, verujem, njegovo tematsko remek-delo dočekali sa oduševljenjem, možda i ovacijama, i pošto im od počasti i radosti nije palo na pamet ni da prekontrolišu ovu nadahnutu kreaciju, otišla je u štampu bez ijedne korekcije (ili bar bez efikasnih izmena).
Korekcije, dabome, mogu uvrediti autora, naročito ako je izrazito ambiciozan, ali ni rešavači nisu sasvim imuni na uvrede. Nudeći im jedan ovakav rad, autor i urednik su im uglas saopštili: "Voala, suočite se sa svojim neznanjem, vi bedni smrtnici! Ne volite klasiku? Nemate u malom prstu imena svih važnih i nevažnih likova iz jednako važnih i nevažnih opera? Pa, kako se usuđujete da uzmete olovku u ruke?!" Da stvar bude još fantastičnija, malobrojni opisi koji se ne tiču muzike nisu upotrebljeni za olakšavanje rešavanja, već su dodatno otežali ionako uzaludan posao (doduše, autor to možda nije namerno uradio, jer je, kao što rekoh, razmišljao o onom ručku ili štapu).
Hteo sam da obećam neku veliku nagradu onome ko bez greške uspe da rekonstruiše ovu čudesnu rapsodiju, a onda sam shvatio da nema potrebe za tim, jer, realno, to niko živ ne može ni uz pomoć napredne Gugl pretrage. Konačno, postoji još jedna otežavajuća okolnost: neki opisi nedostaju, što verovatno nije autorovo maslo, već tradicionalni manir slovoslagača ovog lista, pa ako neko otkrije kako se zove taj "istaknuti splitski tenor" (NOF?!), ponizno bih zamolio da me prosvetli komentarom (rešenja štampana 3 nedelje kasnije nisu od koristi, jer ih je valjda otkucao isti majstor). Uživajte!
3 коментара:
Uspeo sam nekako da rekonstruišem ovu papazjaniju. Jedino što mi je ostalo nerešeno je taj "čuveni" splitski tenor. Probao sam sa ANTONIĆ - ali onda ostaje ime NOF. Verovatno je autor bio pijan dok je ovo sastavljao a urednik nije imao nerava da mu to ispravlja, te je tako ovaj čudan rad obelodanjen.
Pretpostavljam da znam inicijale autora ovog sastava - pa kad malo bolje razmislim, jedino je on i mogao ovako nešto sastaviti.
Neka inicijali ostanu tajna. :) U pitanju je vrlo ugledan enigmata po kome se čak zove jedan klub, ali mislim da nije poznat po ukrštenicama. U ovom tomu (751 - 800) ima samo tu jednu (i pregršt sitnih zagonetaka).
Elem, Reško, ako si zaista uspeo da rešiš bar 70 %, čestitam. Taj stvarni ili izmišljeni splitski tenor se definitivno zove Nof, jer pod 40 vodoravno imamo PĆ. Kako se preziva nije moguće utvrditi ni uz pomoć rešenja, zato što je, recimo, početno slovo navodno M, ali je taj dvoslov opisan kao "inicijali zagrebačke glumice iz serije "Mejaši". Međutim, u toj seriji prema Imdb - u, nije igrala nijedna ženska osoba sa inicijalima SM (niti MS). Dalje, za 31 vodoravno nije dat opis, a u rešenjima stoji "NA", jer je daktilograf progutao treće slovo. Sve u svemu, može biti Matošić, Matović ili tako nešto.
Uostalom, evo kompletnog rešenja (vodoravno): Rajnino blago, Te, aeroplan, SM, a, Anri, Oita, a, Ranka, Fe, Kunst, Anio, List, Niko, sto, Kaspar (piše: Kasper), na?, Končak, lokali, on, Almaviva, PĆ, Nik, Menora, ten, Aosta, Ić, Šarlo, c, ionizacija, f.
NOE MATOŠIĆ (1880 - 1941), tenor.
Miro
Постави коментар