05.07.2014.

ST Bora

Borisav Bora Stanković
Među piscima koji su dali nesumnjiv doprinos književnosti ima i onih koji su krštavali svoja dela i junake baš onako kako paše autorima enigmatskih sastava, ne sluteći da na taj način daju neprocenjiv doprinos enigmatici. Jedan od tih pisaca je i prvi romantični realista i hroničar orijentalnog Vranja, kojeg je Meša Selimović opisao kao "nenadmašnog u oživljavanju mrtvih stvari" i koji je uspeo da oduševi i blaziranog Jovana Skerlića - Bora Stanković (1876 - 1927). 

Izgleda da sve što je u vezi sa ovim regionalistom ima određenu enigmatsku vrednost, pa čak i ime. Em je prvi slavni BORISAV (rođen sa akcentom na drugom slogu), em nadimak i prezime čine tako zgodnu celinu - da je BORA STANKOVIĆ uvek rado viđen gost u ukrštenim rečima. Kvaka je, naravno, u toj podesnoj suglasničkoj grupi ST, koja se - gle čuda - tako često sreće i u naslovima njegovih dela.

Prva pripovetka koju je objavio 1898. godine u "Iskri" i koja se bavi tragičnom sudbinom dekadentnog alkoholičara, zove se STANOJA. Verovali ili ne, nemoguće je naći dobar alternativni opis za ovaj pojam, jer je Borin antiheroj, zapravo, jedini iole poznati Glavašev imenjak sa zavšnim A. Uzgred, te godine je u istom časopisu objavio i priču PRVA SUZA, a u sarajevskoj "Nadi" pripovetku TAJNI BOLOVI.

Malika Eminović
1900. godine je u beogradskoj "Zvezdi" štampana prva verzija drame KOŠTANA (akcenat je i ovde na drugom slogu), a odmah potom je izvedena u Narodnom pozorištu. Reditelj i prvi MITKA ili MITKE (po Skerliću: Mitko, po knjizi: Mitka u nominativu, Mitke u vokativu) bio je ČIČA ILIJA STANOJEVIĆ, a prva Koštana ZORKA TODOSIĆ. Koštan je, u stvari, u vranjskom dijalektu sinonim za kesten, i moguće je da bi pojam bio prisutan u našoj enigmatici i bez Borine drame, ali je činjenica da je sama struktura te sedmoslovne reči prosto neodoljiva, pa je razumljivo i zašto je češće koristimo nego npr. AJVANHO. Poseban kuriozitet predstavlja ime Ciganke iz Vranjske Banje, koja je Bori poslužila kao inspiracija za kreiranje Koštaninog lika, i koja je 1926. godine, kada je "Koštana" već bila hit, od Ministarstva prosvete zatražila deo autorskog honorara. Zvala se je MALIKA (J)EMINOVIĆ (u nekim izvorima Ajdinović), pevala je čak i kralju, imala muža kočijaša i stanovala u udžerici pod kestenom.

Nevezano za enigmatiku, Koštanino pismo vranjskom narodnom poslaniku Kociću, objavljeno u "Politici" marta 1927. godine, pored potraživanja tantijeme, sadrži još tri zahteva: da ministar prosvete izda odobrenje njenoj devetočlanoj trupi za davanje "originalnih koncerata sa originalnim komadima" u celoj kraljevini; da se njenoj trupi omogući besplatan prevoz "II klasom, za celu kraljevinu" i da se oslobodi finansijske takse. Takođe, njeni ukućani su priložili "uverenje" da je ona poslužila kao model za literarnu Koštanu, a tu se navodi da su Bora i glumica Draga Spasić dolazili u Vranjsku Banju, tražili da im ispriča sve svoje doživljaje i "to na hartiju zapisali".
Još zanimljiviji je Borin odgovor, napisan kao zvanična, ali posprdna izjava, u kojoj između ostalog kaže: "Da ona zna zašto su je, po pričanju njenih savremenika, nazvali Koštana (kesten), odrekla bi se tog nadimka, a još manje bi tražila uverenje da je ona bila taj kesten. (...) Gospodin Vlajko Kocić, narodni poslanik koji hoće ovaj spor da zagladi bolje bi učinio da u svojoj novoj palati ustupi Koštani jednu sobu i da je izloži na prozoru, pa bi i on i ona više zaradili nego što njena korisnica i njegova kirija iznose."

"Nečista krv" (1975)
1909. godine je nastao još jedan enigmatski evergrin sa ST grupom: NEČISTA KRV, a u međuvremenu i sijaset vrednih "ST" pripovedaka: STARI DANI, LUDI STEVAN, BABA STANA, STARI VASILIJE. U tom periodu je objavljeno i nekoliko priča krštenih po nadimcima junaka: NUŠKA, TAJA, COPA, MENKO, BEKČE, JOVO-TO, MITKA, MANASIJE, JOVČA, a posebno su upotrebljivi naslovi: U NOĆI, PARAPUTA, BILJARICA. Minijatura o Miti koji nosi svečano odelo čekajući smrt tj. o njegovim ukućanima koji se tom događaju nadaju više nego on, zove se ONI; u propoveci TETKA ZLATA Bora idealizovano portretiše svoju voljenu babu, a priča o neobičnom domaćinu koji odlazi u rat više se brinući za opstanak jedne krave nego svoje žene nosi naziv NJEGOVA BELKA.

Od ostalih dela Bore Stankovića valja spomenuti enigmatski slavnu muzičku dramu o bogatoj udovici pod imenom TAŠANA, pripovetku o bivšoj lepotici - UVELA RUŽA, ali i nekoliko manje poznatih priča, iz zbirke "Iz moga kraja": KUČKO, Č'A PETAR, RISTA BOJADŽIJA, RISTA KRIJUMČAR, LUDI RISTA, MICO, NAZA, GOS'N TASA. Dve nedovršene pripovetke su štampane posthumno: jedna se zove PEČAL, a druga, opet sasvim slučajno, ima ST u naslovu: NASTUP.

3 коментара:

Rooki3 је рекао...

Ne znam zasto ovde nema nijedan komentar, meni ovo deluje zapanjujuce. Alal vera.

Mel Mandraković је рекао...

Pa, hvala. :)
Imam stidljive čitaoce.

Анониман је рекао...

dali ima slike od kostane iz mladjih dana?!