26.07.2014.

Tvrd je orah voćka čudnovata...

Kao pasionirani tragač za enigmatskim nonsensima, sa posebnom radošću predstavljam bisere iz daleke prošlosti, koji su decenijama bili zatrpani debelim slojem zaborava. Petparački enigmatski listovi iz minulog stoleća su prepuni nesuvislih umotvorina, a neke od tih kreacija su toliko upečatljive i originalne da bi bila prava šteta ne citirati ih. Poseban doprinos "enigmatskoj umetnosti" su decenijama davali autori koji nisu bili bogzna kako nadareni, ali su mukotrpnim radom ili nečim drugim uspevali da sebi obezbede počasno mesto u ekipi poznatih i priznatih enigmata. Takvi majstori i velemajstori su vremenom postajali sve produktivniji, ali i sve gori, i zato je danas veoma zabavno analizirati njihove zrele radove, pogotovo one koji su nastali s nekom posebnom namerom i namenom. Iz tih radova umesto znanja i iskustva po pravilu isijavaju tužna nedoučenost i urnebesna praznina.

Sastaviti jednu prosečnu ukrštenicu, može se reći, nije teško. To je ponajviše funkcija rutine, i svaki prosek pre ili kasnije može da stigne do tog nivoa. Doduše, danas je pomalo deplasirano govoriti o tome, jer se do pomenutog nivoa može stići i bez putovanja, što znači da "autor" jednog prosečnog, običnog rada može biti i neko ko se u ukrštene reči razume kao Marica u krivi kolac, ali u doba prevlasti autorske enigmatike, ukrštenica je na neki način bila slika i prilika svog tvorca. Natprosečni su najčešće imali natprosečan učinak, ispodprosečni su zaostajali, mediokriteti su bili glavni... i svi su u proseku bili prosečno kvalitetni i prosečno uspešni. Do problema je, izgleda, dolazilo samo kada bi ovi drugi pokušali da budu kao ovi treći, a kada bi treći zapeli da budu kao ovi prvi.... Tada bi i drugi i treći postajali smešni (ali, na sreću, mudre kompjuteraške glave spasiše obe grupe ponižavanja). 

Elem, moglo bi se zaključiti da tešku ukrštenicu može napraviti baš svako. Dovoljno je da zauzme neprijateljski stav prema zamišljenom rešavaču, i ma kojoj grupi pripadao, lako može pokazati dominaciju. Međutim, to ničemu ne služi (a može biti i štetno), pa danas u enigmatskim časopisima nema glavolomki. Nekada su objavljivane uz posebne oznake (u prvim brojevima "Mozaika" su označavane zvezdicama), a listom su sadržale nepoznate geografske pojmove i čudna imena. Najveća mana im je što su bile manje ili više (češće: mnogo više) nerešive. Čini se da je kod nas pojam "glavolomka" vrlo bukvalno shvaćen, pa su se vešti i nevešti autori utrkivali da naprave što nerešiviju kombinaciju, da je opišu što zamršenije i besmislenije, te da je tako udešenu serviraju onima koji su siti karatavana i Levijatana, i očekuju od enigmatskih listova da podrže i njihove afinitete. Ljubitelji "tvrđih oraha" su umesto toga uglavnom dobijali nakaradne zagonetke, a kao vrlo ilustrativan slučaj izdvajam izdanje "Blica" od pre 10 ili 15 godina ("Blic zabava"), gde je glavolomka izlazila redovno, ali je njen sadržaj iz broja u broj sve brutalnije vređao inteligenciju normalnog čoveka.

Glavolomka, da se razumemo, ne sme biti nerešiva. To bi, po logici stvari, trebalo da bude zagonetka koju može da odgonetne samo manji deo rešavačke publike, i to onaj koji je prevazišao srednji nivo težine. Da bi takav rad bio prilagođen ciljnoj grupi, neophodno je da i autor ima nekakve nivoe, ili da bar zna šta ide posle proseka (i šta to podrazumeva). Međutim, glavolomke su obično pravili oni koji su bili "iz jednog komada", pa su redovno promašivali temu i skrnavili smisao zadatka.

U "Eureci" br. 767 (20. IV 1988.) publikumu željnom zabave i znanja ponuđena je "teška klasična ukrštenica". Naslov obećava lud provod, ali potpis budi sumnju, jer je DE-KA po svoj prilici pseudonim Dušana Kosa, jednog od najpoznatijih hiperproduktivnih fušera. Ako pokušate da rekonstruišete ovu usiljenu konstrukciju, shvatićete da je to toliko nehuman i nejestiv bućkuriš, da je i "teško" preblaga reč. Adekvatniji naslov bi bio "nerešiva, a pride i glupa ukrštenica", ali je ipak predstavljam kao školski primer loše realizovane glavolomke. Pošto je teško pronaći neki dobar sastav tog tipa, pokušao sam da materijalizujem svoju zamisao o trećem nivou težine, pa ispod "Eurekinog" antologijskog dela možete videti moju repliku.


Нема коментара: