Naš Ivo

Zvanično najveći književnik sa naših prostora, jedini nobelovac čije prezime ima završno "ić", ali i jedini kojeg i Hrvati i Srbi i Bosanci s pravom mogu zvati "naš pisac" (po rođenju bosanski Hrvat, po opredeljenju, jašta, Srbin), vrlo je rado viđen gost u ukrštenim rečima. U stvari, kad se uzme u obzir učestalost pojmova iz njegovog književnog opusa, pa se tome doda dvoslov koji redovno opisujemo njegovim inicijalima, i sve to začini činjenicom da u istoriji čovečanstva nije postojao nijedan Ivo koji se po prisustvu u našim zagonetkama može meriti sa njim, izgleda da je Andrić enigmatski popularniji i od svoje ljupke savremenice Ite Rine.

Iako nikada nisam bio veliki ljubitelj tzv. muških domaćih pisaca kao što su Ćosić, Pavić ili Andrić tj. iako mom ukusu više odgovaraju neki androgini umovi, poput Selimovića i Crnjanskog, priznajem da je Andrić i u mojim sastavima zastupljeniji nego svi ostali slavni književnici zajedno. Govoreći o Stankoviću, primetio sam da su naslovi nekih njegovih dela kao stvoreni za ukrštanje, a stiče se utisak da je i Andrić krštavao svoje junake baš po meri enigmata.

Zamislite, molim vas, kakva bi to tragedija bila kada ne bi postojala pripovetka ANIKINA VREMENA! Doduše, bili bismo na istom gubitku i kada se glavna junakinja ne bi zvala ANIKA, nego npr. Koviljka, Dušanka, Radojka ... Kome još trebaju Koviljkina, Dušankina ili Radojkina vremena?! Ali, eto, naš Ivica je svoju radodajku nazvao baš kao da je pitao enigmate koje im ime najviše paše, darujući nam tako jednu nezamenljivu četrnaesticu, i konkretan opis za zgodno petoslovno žensko ime. Uzgred, u "Enigmi" se pre pedesetak godina često mogao sresti opis "ime švedske glumice Tretov", ali je izgleda to bila nekakva starleta koja je brzo odigrala svoje i vratila štafetu vanvremenskoj Andrićevoj heroini. 

Jedna simpatična balerina, koja je, bez uvrede, obična ovca, danas je slavnija od Ane Roje, Mari Alar, Mod Alan, Ane Pavlove, Ljudmile Čerine, pa i Aje Pavić. Njeno ime je ASKA, i uopšte ne znam kako bismo opisivali taj frekventni četvoroslov da je pisac svoju dlakavu igračicu nazvao nekako drugačije. Istina, rok pevačica Snežana Mišković je nekada davno bila liderka ženskog pop-trija "Aska", koji se katkad pominje pod neformalnim i neispravnim imenom "Aske", no ta grupa (koja nas je ni kriva, ni dužna predstavljala na Evroviziji '82) dobila je ime upravo po Andrićevoj junakinji. Elem, pomenuta balerina ADRIJANA PAVIĆ, udata JUNG, u realnosti nikada nije bila naročito popularna, ne uživa ni bogzna kakvu reputaciju, ali je u ukrštenim rečima tek malo manje slavna od Aske. Nezaobilazni troslov AJA, Pavićkin nadimak, opisujemo na još nekoliko načina ("sveta (tur.)", "dadilja (nem.)", "nadimak Geteove majke", "ime plivačice Terakave"), ali sve ređe spominjemo Askinu majku, koja se upravo tako zove.

Treća enigmatski slavna Andrićeva junakinja je LOTIKA, Jevrejka iz romana "Na Drini ćuprija". U čuvenom delu postoji i nekoliko muških likova čija su imena i te kako upotrebljiva u mrežastim zagonetkama, ali se jedino ĆORKAN, tragična pijandura, izborio za svoje mesto u galeriji popularnih literarnih junaka. Nije zgoreg zapaziti da je ABIDAGA, surovi palir, neopravdano zapostavljen, kao i dva mlada revolucionara: STIKOVIĆ i HERAK. Ni "Prokleta avlija" nije bez upotrebne enigmatske vrednosti: tu su HAIM, FRA-PETAR, FRA-RASTISLAV, ĆAMIL-EFENDIJA i, naravno, LATIFAGA, poznatiji kao KARAĐOZ. 

Nesrećni KMET SIMAN je takođe dobro poznat rešavačima, kao i mahniti usamljenik MUSTAFA MADŽAR i idealizovani delija ALIJA ĐERZELEZ. Nisu se mnogo proslavili, a teoretski bi mogli i: MILE PRELAC (junak pripovetke "Mila i Prelac"), ZEKO (istoimena pripovetka), ALIDEDE ("Smrt u Sinanovoj tekiji"), ALJO ("Priča o vezirovom slonu"), VELI-PAŠA ("Mara milosnica"), ANICA MARKOVIĆ ("Zlostavljanje"), MENTO PAPO ("Bife Titanik"), KATARINA MARANSKA ("Znakovi") itd. Najzad, iako je reč o istorijskoj ličnosti, poturici i otomanskom generalu Mihajlu Latasu, nije sigurno da bi OMER-PAŠA LATAS bio tako prisutan u našoj enigmatici da ga Andrić nije ovekovečio u istoimenom, posthumno objavljenom romanu (koji je, kažu, nedovršen, mada malo koji čitalac ima utisak da tu nešto nedostaje).