U "Enigmi" br. 773 (16. IV 1971. godine) tadašnji urednik Simon Racković odgovara jednom potencijalnom saradniku: "Ne primamo sastave na precrtanim, već samo na izrezanim likovima iz našeg lista koje treba ispuniti rešenjima. Uz lik treba priložiti tekst na posebnom komadu papira, i to najmanje polovinu tabaka." Taj odgovor je i meni pomogao da odgonetnem zbog čega mnoge strane iz ukoričenih 50 brojeva (751 - 800) nedostaju, zašto su neki likovi isečeni, i zašto je prvi korisnik pojedine mreže počeo da popunjava ili ih je sasvim popunio bez veze sa priloženim opisima.
Prvi korisnik, odnosno vlasnik i koričar, bio je Milovan Samardaković (1939 - 1997). Sada kada znam da je izrezane likove verovatno slao redakciji, ostaje nejasno zbog čega ništa od toga nije objavljeno (ni u tomu 801 - 850 nisam pronašao nijedan rad sa njegovim potpisom). Čudno je i što urednik u svom periodičnom javnom obraćanju saradnicima nije reagovao na pošiljke iz Niša, dok su neki beznadežno slabi autori dobijali vrlo opširne i ozbiljne odgovore. Iako sam u prethodnom postu napisao da bi čovek posle upoznavanja sa standardom tog vremena mogao da zaključi kako su sa "Enigmom" mogli da sarađuju i kusi i repati, čini se da Samardakovićev slučaj baca sumnju na taj zaključak.
Slučaj još dubioznijim čine dva podatka: prema LSE - u, Samardaković je prvi rad objavio baš u "Enigmi", i to daleke 1957. godine, što navodi na pomisao da je 13 ili 14 godina kasnije bio afirmisan enigmata. Drugi podatak proističe iz mog utiska da je pravio dobre, maštovite i zanimljive ukrštenice, jer u prvom tomu postoji nekoliko završenih radova kojima očigledno nije bio zadovoljan, te su škartirani dvema crtama. S obzirom na to da su ti sastavi, po mom mišljenju, sasvim solidni ili, ako hoćete, bolji od većine objavljenih, pretpostavljam da su oni koje je smatrao dovoljno dobrim (dakle, izrezani i poslati) bili zaista kvalitetni, pa mi je utoliko manje jasno zašto su ignorisani. Istina, ne mogu da tvrdim da je sve ono što je isekao zasigurno poslao, niti da je to stiglo na pravu adresu, ali mogu da primetim da mu je nedostajalo vremena ili upornosti da završi vrlo efektne kombinacije.
U ovom postu želim da predstavim jedan nikada objavljen sastav Milovana Samardakovića, koji je do mene stigao nedovršen, ali jasno definisan i većinski osmišljen. Poznato je da je ovaj autor bio veliki ljubitelj muzike, naročito bluza i džeza, i u njegovim ukrštenicama se često mogu videti imena tamnoputih muzičara. Ipak, jedan simetričan "Enigmin" lik je iskoristio za tematsku obradu jugoslovenske pop estrade s početka sedamdesetih, a ja sam netematskim pojmovima dovršio odlično započet posao. Druga ukrštenica je omaž ovom autoru, i na sličan način (u istom liku) prezentuje krem američke džez scene.
Нема коментара:
Постави коментар