11.07.2014.

I muka ima četiri slova - А (1)


Četvoroslovne reči su procentualno verovatno najzastupljenije u ukrštenicama: jednako se pojavljuju i u centralnim kombinacijama, i kao sporedni pojmovi, i kao nužno zlo. Često iskrsavaju same od sebe i ne ostavljaju nam mnogo izbora ukoliko želimo da sačuvamo kombinaciju koju smatramo vrednom. Prinuđeni smo da tragamo za opisima naizgled besmislenih nizova slova, a neki od nas sporadično pristaju i na indijanska božanstva, iračke zalive ili đainističke simbole. Drugi, pak, preziru korišćenje takvih pojmova i beskompromisno ih prokazuju - čak i kada su zabeleženi u vrlo poznatim leksikonima i enciklopedijama.

Ruku na srce, u enciklopedijskoj literaturi ima svega i svačega, a srpski autori se decenijama suočavaju i sa problemom transkripcije, pa kad se tome doda loše obrazovanje i sumnjiva opšta kultura, nije čudo što se u našoj enigmatici svakodnevno sreću em bespotrebne, em nepostojeće četvoroslovne (i ostale) reči. Tome su naročito doprinele razlike između hrvatskog i našeg uzusa, tj. nepoznavanje i neadekvatno tretiranje tih razlika, pa su mnogi pojmovi stigli u srpsku enigmatiku preko Vjesnikovog Kviza, drugih hrvatskih časopisa i hrvatske literature uopšte, bez obzira na to što je reč o etimološkim oblicima (na primer, i dan-danas se može sresti pojam OERI, sa opisom: sitni danski novci). Da rđa bude tvrđa, mnoge od tih pogrešno prisvojenih reči su odavno ušle u enigmatske rečnike na ćirilici.

Jedan dobar četvoroslovni rečnik bi mogao biti od velike koristi autorima ukrštenih reči, ali  izgleda da takva knjiga još nije napisana. Taj posao bi, pored neophodnog entuzijazma, zahtevao mnogo truda, istraživanja, proveravanja, konsultovanja - a malo je verovatno da je neko dovoljno dokon, zanesen i  čvrknut da bi potrošio silne mesece i godine na nešto što je objektivno bezvredno. Ipak, umesto tog hipotetičkog "dobrog" rečnika, imamo Četvoroslovni rečnik-podsetnik Stanka Žugića, koji je većini srpskih enigmata poznat, ali koji ne uživa veliku popularnost.

Žugić je, da se razumemo, napravio jednu vrlo ozbiljnu zbirku četvoroslova (sa više od 8000 reči), i treba primetiti da je to vrlo plemenit potez. Međutim, najveći nedostatak njegovog rečnika se odnosi upravo na ono što bi trebalo da bude najveća vrlina: na sadržaj. Neki tvrde da je taj podsetnik potpuno neupotrebljiv, prepun proizvoljnosti, grešaka i nasilno unetih odrednica, ali izgleda da nije baš tako. Tvrdnja je na mestu samo ukoliko korisnik pristupi ponuđenom materijalu bez ličnog filtera, dok u drugom slučaju (dakle, uz preispitivanje) Žugićev podsetnik i te kako može poslužiti svrsi. Posebno je vredan tzv. odostražnik, uz pomoć kojeg autor znatno može olakšati  sebi posao (u najgorem slučaju će dobiti smernicu, te potražiti rešenje na drugom mestu).

Kao neko ko je poslednjih godina relativno često koristio ovaj rečnik, mogu da ukažem na određene greške, te ovde navodim uočene pogrešne odrednice koje počinju slovom A, a kasnije ću možda obraditi i ostala poglavlja.

 A

ABAB - nepotvrđeno: zaliv u Egiptu;
ABAJ - pogrešno: Kananbajev, ispravno: Kunanbajev (kazaški pesnik);
ABAŠ - nepotvrđeno: reka u Etiopiji; ispravno: AVAŠ (Awash);
ABIN  - nepotvrđeno: tableta za stomačne tegobe;
ABON - pogrešno: San, ispravno: Abon Flerijski (francuski teolog iz IX veka);
AVIA - pogrešno. Ispravno: AVIJA (ranija češka fabrika aviona);
AVON - pogrešno. Ispravno: EJVON (reka u Engleskoj). Takođe, kozmetička marka je EJVON (izv. Avon). AVON - mesto u Francuskoj (izv. Avon);
AGAM - nije Jakob, već Jakov (izraelski slikar);
AGAV - pogrešno. Ispravno: AGAVA (japanski književnik, Hirojuki, izv. Agawa). AGAV je kušitski jezik kojim se govori u Etiopiji;
AGAT - nepotrebno: grad i luka na zapadu Guama; bolje: drugi naziv za AHAT;
AGEN - pogrešno: grad u Francuskoj (izv. Agen, transkribovano: AŽEN);
ADON - neprecizno: francuski hroničar, Ado; bolje: ADON VIJENSKI (lat. Ado Viennensis), živeo u IX veku; dakle, ne postoji Adon Ado (što se može pročitati u Žugićevom sedmoslovnom rečniku);
ADES - nepotvrđeno: francuski književnik, Alber; bolje: sinagoga u Jerusalimu;
ADIĆ - nepotvrđeno: naučnik, saradnik SANU, Milan; bolje: naša istoričarka, Vesna;
AŽAN - pogrešno. Vidi: AGEN.
AZEN - pogrešno: norveški pesnik, Ivar. Ispravno: OSEN (izv. Aasen);
ALAN - pogrešno uz opis: ime vozača Formule 1 Prosta. Ispravno: ALEN.
ALAM - pogrešno: američki glumac Bejts. Ispravno: ALAN;
ALBI - nepotvrđeno: američki glumac, Džoni. Bolje: grad u Francuskoj, na reci Tarn;
ALEJ - nepotvrđeno i nepotrebno: beninski političar, Alfonso; bolje: kralj Arkadije, Afidantov sin, Aleos (mit.);
ALET -  nepotvrđeno: francuski šahista, Žan-Pjer; nepotrebno: haljina kojom je sultan darivao vezire; bolje: Egistov i Klitemnestrin sin, Aletes (mit.);
ALIA - pogrešno. Ispravno: ALIJA (jordanska vazduhoplovna kompanija);
ALIU - pogrešno. Ispravno: ALIJU (makedonski pesniki, Ali);
ALJE - pogrešno. Ispravno: ALIJE (reka u Francuskoj, izv. Allier);
ALME - nepotvrđeno: norveški pijanista, Valdemar; bolje: reka u Nemačkoj, pritoka Lipe;
ALOA - pogrešno: biljni rod porodice ljiljana. Ispravno: ALOE ili ALOJE (lat. Aloe). ALOA je drevna država u Sudanu;
ALUR - nepotvrđeno i nepotrebno: duh ili avet ruševina u Normandiji; bolje: nilotski narod u Kongu, Alua;
ALUS - nepotvrđeno: mesto u Iraku na reci Eufrat;
ALJAT - nepotvrđeno: grad u Jermeniji;
AMAT - aktuelnije: španski fudbaler, Žordi;
AMBA - nepotvrđeno: jerusalimski episkop, Atanasije; bolje: reka u Rusiji, uliva se u Amurski zaliv;
AMBE - nepotvrđeno: jezero na zapadu Francuske;
AMBR - pogrešno: rt na Madagaskaru (izv. Amber);
AMEL - nepotrebno: posao (tur.); bolje: naš folk pevač Ćeman - Ćemo;
AMNA - nepotrebno: ostatak izumrle grupe riba od pre 100 miliona godina; bolje: bosanska šahistkinja Avdić;
AMOT - pogrešno: grad u Norveškoj. Ispravno: OMOT (izv. Åmot). AMOT je prezime dvojice švedskih gitarista, braće Majka i Kristofera ("Arch enemy");
AMOL - pogrešno: američki glumac, Džordž. Ispravno: Đorđija Mol, italijanska glumica. A-MOL je molski tonalitet.
ANEJ - nepotvrđeno i nepotrebno: grad u Norveškoj; bolje: rimski filozof, Lucije Seneka;
АNET - pogrešno uz opis: francuski književnik, Klod. Ispravno: ANE (izv. Anet);
ANIN - nepotvrđeno: francuski dramatičar, Buržoa; nepotvrđeno: grad i luka u Burmi;
ANIK - nepotrebno: grad u Engleskoj; bolje: francuska književnica Žej (izv. Annick Geille);
ARVU - nepotvrđeno: švajcarski fudbalski klub;
AREB - pogrešno: danski književnik, Anders Kristijansen. Ispravno: AREBO (izv. Arrebo);
AREN - pogrešno: estonski slikar i grafičar, Janovil. Ispravno: Pet Aren (1889 - 1970);
ARIA  - pogrešno: stari naziv za muzički oblik koji predstavlja celinu. Ispravno: ARIJA;
ARNA - pogrešno: engleski kompozitor, Tomas. Ispravno: ARN (izv. Arne); ARNA - npr. model "Alfa Romea";
ASAN - nepotrebno: vrlo, veoma (muz.); bolje: Koštanin mladoženja u drami Bore Stankovića;
ASER - neprecizno: holandski pravni pisac, Tobija. Ispravno: holandski pravnik - nobelovac, Tobijas;
ASIA - pogrešno: norveški pesnik, Ivar. Vidi: AZEN. Pogrešno: ostrva u Tihom okeanu kod Nove Gvineje. Pogrešno: rimska provincija u III veku. Asia se uvek transkribuje kao AZIJA. ASIJA - švajcarska pevačica, Lis (izv. Lys Assia);
ASIK - pogrešno: jugoslovenski šahista, Josip. Ispravno: Josip AŠIK  (suprug Alise Marić!);
ASLI - pogrešno: australijski književnik, Vilijam. Ispravno: EŠLI (izv. Ashley). Ispravno: doista, upravo (arap.);
ATAJ - nepotvrđeno: grad u Irskoj; bolje: turski romansijer, Oguz (1934 - 1977);
ATUM - nepotrebno: ime koje su egipatski teolozi dali pokretačkom principu; bolje: staroegipatski bog zalazećeg Sunca, Atem;
AĆIN - neprecizno: pesnik, Kosta. Ispravno Miloš Aćin - Kosta. 
AUAS - nepotvrđeno: planina u Namibiji;
AUBE - pogrešno: departman u Francuskoj (izv. Aube, transkripcija: Ob);
AUDE - pogrešno: departman u Francuskoj (izv. Aude, transkripcija: Od);
AFAN - nepotvrđeno i nepotrebno: teško disanje, nesvestica (ital.); bolje: reka u Velsu, Afon (izv. Afan);
AHUN - pogrešno: grad na jugu Francuske (izv. Ahun, transkripcija: Aen);
AHON - nepotvrđeno: bog vladar sveta kod Indijanaca;
ACIĆ - pogrešno: bivši kapiten odbojkaške reprezentacije Jugoslavije, Olga Roždalevski. Ispravno: ranija atletičarka, Olga Rožđalovski;
ADŽADŽ - pogrešno: japanski pesnik, Al (? - 716). Ispravno: AL-HADŽADŽ, arapski državnik (661 - 714).

8 коментара:

resad besnicanin је рекао...

Veoma korisne i poučne korekcije!
Ja taj rečnik nemam i nikad ga nisam video. Uz malu pomoć još dvojice jezički potkovanih enigmata mogli bi konačno imati jedan za nas vrlo koristan priručnik!

Анониман је рекао...


Još jedan izvrstan tekst !!!


Mikro dopune :

ANIN - Francuski glumac, Rože
AĆIN - Naš književnik (Jovica)
Filmski režiser (Jovan)

Slovarim

Миле Јанковић је рекао...

Fracuski glumac je ANEN (Roger Hanin), a ANIN jeste u Burmi, doduše nije luka (Atlas svijeta, JLZ).

Mel Mandraković је рекао...

Da. Izgleda da ANIN nije ni grad, ni luka, nego nekakav lokalitet koji se ne može naći ni na jednoj interaktivnoj karti sveta ni kao najmanji kružić, već samo kao naseljeno mesto označeno koordinatama. Kako god, pojam je odavno u upotrebi (često se sreće i ANINAC) i po svoj prilici nema alternativu, jer je Hanin ipak ANEN (IN ostaje IN samo ispred samoglasnika, na primer: KATRIN/Catherine; u ostalim slučajevima je EN).

Анониман је рекао...


Dvostruko se predajem!
Moderno vreme me je prevazišlo!
1)Priznajem da sam pogrešio kod
francuskog glumca.Držao sam se
sećanja iz detinjstva, kada je
njegovo prezime pogrešno dato!
Inače znam kako se čita ,in'
pri kraju reči.Naime, učio sam
francuski jezik više godina.
2)Iz tog perioda mi je ostalo
u pamćenju ovo :,y' iliti
,i grek'. ( y = ii )
Zbog toga bi se
RAYMOND (RAIIMOND) čitalo
kao ,,rejmon''. U francuskom
ai daje e, dok se poslednje
d ne izgovara.
Sada je to nešto drugačije,
iz meni neznanih razloga.
Pitaću Klajna u vezi toga !

Slovarim

Анониман је рекао...

Vidim da se reč "amaz" ne nalazi u popisu sumnjivih četvorki, pa držim da je ispravna, iako je po nekima sporna, da ne kažem izmišljena. Šalu na stranu, ali situacija u pogledu enigmatskih rečnika nije nimalo sjajna, ali možda smo i mi sami tome krivi.
Žugićev "Četvoroslovni rečnik-podsetnik" objavljen je 1997. i autor je verovatno bar dve-tri godine proveo u pripremi građe i unosu iste u računar, tako da se može slobodno reći, da evo prošlo je već dvadesetak godina, a mi još uvek nemamo pravi reprezentativni rečnik od četiri (a bogme i od tri) slova u srpskoj enigmatici poput ovog Tošićevog od pet slova (koji nažalost, još nije završen, a kad će...).
Mislim, da je krajnje vreme da se uozbiljimo i napravimo ozbiljne rečnike od tri i četiri slova, a kasnije možda i od šest pa naviše dokle stignemo. Tu bi glavni izvođač radova trebao da bude Enigmatski savez Srbije, koji bi skupio ekipu enigmata-volontera voljnih da se uključe u projekat. U principu ovaj posao možda može da radi i jedan čovek, ali to je suviše sporo i naporno za pojedinca, zato mislim da će desetak enigmata odraditi posao brže i kvalitetnije. Između ostalog, spreman sam i moju malenkost da uključim u posao, stoga što i sam već desetak godina ubacujem reči iz štampe i TV, tako da imam solidnu bazu reči kojih nema nigde.
Što se tiče same Žugićeve četvorke, u vreme objavljivanja to je bio solidan rečnik, ali ga je vreme u međuvremenu pregazilo. Autor je jednostavno uzeo stotinjak izvora (knjiga), dakle za svaku reč ima potvrdu gde je našao, e sad jedina zamerka je možda po pitanju izgovora, trebalo je posvetiti više pažnje i pravilnom prenošenju opisa iz knjiga, tipa Roždalevski umesto Rožđalovski, Jakob (AGAV) umesto Jakov i sl. Po meni suvišne su zamerke poput: nepotrebno, bolje, aktuelnije. Žugić je dao reči na korišćenje iz navedenih izvora, a na nama je da sami uzmemo opis za koji mislimo da je odgovarajući, bez favorizovanja samih reči, a na urednicima je da naš opis prihvate ili odbace.
Naravno, ako više ljudi učestvuju u radu na rečniku više i vide, a više i znaju, jer već sam rekao sizifovski je to posao za jednog čoveka.
Lozničanin

Mel Mandraković је рекао...

Podržavam predlog, Sretene.

Ne znam da li ima još zainteresovanih za tu humanitarnu akciju, ali ja mogu da preuzmem odgovornost za nekoliko slova (npr. A, B i V). To bi značilo da nam treba još osam dobrovoljaca, pa bih zamolio kolege da se ovde prijave ukoliko žele da uzmu učešće (u drugoj fazi, dakle kad svako završi svoj posao, možemo poslati jedni drugima spiskove na pregled i eventualno dati sugestije).

Kao polazište svako može koristiti Žugićev rečnik (te bi on bio potpisan kao prvi autor, ukoliko bismo uspeli to da odštampamo).

Inače, zamerke tipa "nepotrebno" i "aktuelnije" sam prepisao iz svog primerka (tj. kopije), pošto sam mnogo toga precrtao i dopisao. "Nepotrebno" u principu nije zamerka, već konstatacija da postoji i jednostavniji ili rešiviji opis.

Edit:

Tek sam maločas pročitao Pauletićevo kazivanje o amazu, pa sam retroaktivno ukapirao zašto je Sreten počeo izlaganje govoreći o tom pojmu. Video sam i komentar, pa oni koji uvažavaju Sretenove reference sada znaju da AMAZ ne može biti na listi za odstrel. Barem ne kod nas.

Ja, kao govornik reformisanog srpskog jezika, veoma poštujem našeg reformatora (i Ljudevit Gaj ga je poštovao, pa je po uzoru na njega uobličio jedan drugi jezik... ali to sada nije važno). Dakle, ako Vuk Karadžić u Srpskom Rječniku navodi da su NAMAZ i AMAZ dubleti, zaista nemam razloga da sumnjam da se radi o tipfeleru ili izmišljotini. Drugim rečima, srpski enigmati i dalje neometano mogu koristiti ovu reč, sve dok i naši urednici ne počnu da sprovode lične jezičke reforme.

Što se tiče rečnika Bratoljuba Klaića, podržavam podozrivo korišćenje, jer mislim da nigde na svetu ne postoji takva zbirka nepotrebnih "izama" (sa akcentom na germanizmima, koje je npr. Krleža koristio iz sprdnje, a u rečnike su ušli kao ozbiljne reči). Klaić je, eto, zabeležio i amaz, ali nije predložio namaz kao bolju varijantu, što znači da to verovatno nije prepisao iz Vukovog rječnika, a ukoliko Hrvati smatraju da je pogrešio, to je samo njihov problem.

Da zaključim: AMAZ je nekada bio srpskohrvatski turcizam, a sada je samo srpski. :)

Rookie је рекао...

ALOA - Grad u Skotskoj, i istoimeni fudbalski klub, dobro poznat svim kladionicarima koji igraju drugu skotsku ligu; izvorno (Alloa)

:)