08.11.2016.

Apatinska boginja

Da li vam je kao enigmatama i/li rešavačima poznat pojam APATA, sa opisom: "starogrčka boginja/božica prevare"? Nije? Da, tako sam i mislio: čudno je što se, pored svih Muza, Erinija, Harpija, Hora i ostalih sporednih ženskih figura iz starogrčkog mitološkog sistema, u enigmatiku našeg regiona pre 80 godina nije uselila i ona - mada nije ništa manje vredna i bitna od Ese ili Aele. Štaviše, Apata je po svom hijerarhijskom statusu bliža vrhu Olimpa od mnogih koleginica koje su odavno pustile enigmatsko korenje.

Njeno ime nije ušlo u naše poznate enciklopedije i enciklopedijske rečnike, ne spominje se čak ni u knjizi "Grčki mitovi" Roberta Grejvsa (eng. Robert Graves), ali ni druga slična božanstva nemaju odrednice u tim izvorima - pa se ukrštanje i križanje ne može zamisliti bez njih. Slučaj još neshvatljivijim čini spoznaja da je Apatina sestričina ATE ili ATA (boginja nesreće, grč τη) prava enigmatska diva, a da se tetka, eto, decenijama skrivala u najstarijem izvoru grčke mitologije - u Hesiodovoj "Teogoniji".

Dakle, Apate ili Apata (ranije je bilo reči o prilagođavanju sličnih imena; grč. πάτη) jeste personifikacija prevare, obmane, izdaje i laži u mitološkoj galeriji drevnih Helena. Po Hesiodu, ona je demon iz Pandorine kutije i kopile Nikte, primordijalne boginje noći, dok joj Ciceron u delu "O prirodi bogova" ipak nalazi oca u liku Ereba, boga večne tame. Pesnik Non iz Panopolisa u epu "Dionisijaka" govori o njenoj ulozi u jednoj od bezbroj epizoda prve ovozemaljske telenovele: Hera je iskoristila Apatin magični pojas da se osveti nevernom Zevsu koji je nešto petljao sa tebanskom princezom Semelom.

Apatino stanište je  kritsko naselje Amnis, a ponegde se spominje i kao zaštitnica Krićana, koji su u stara vremena bili čuveni kao varalice. Njen muški parnjak je demon obmane DOL (grč. Δόλος), najbolji ortak PSEUDOLOG,  ovaploćenje laži (grč. Ψευδολόγος), a najljuća protivnica ALETEJA (grč. λήθεια), pokroviteljka istine. Sestre su joj ERIDA, svima znana kao boginja razdora (grč. ρις), NEMEZA ili NEMESIDA, boginja osvete (grč. Νέμεσις), OJZIS ili EZIS, patronesa bede (grč. Οιζυς) i KERE (grč.  Κῆρες), demoni smrti, a braća MOM, bog podsmevanja (grč. Μμος) i MOR, personifikacija udesa (grč. Μόρος). U rimskom panteonu Apati odgovara FRAUS.
Apatin

I to nije kraj priče: verovali ili ne, postoje neki entuzijasti koji su posvetili godine i godine lingvističkim istraživanjima na području Balkana, i utvrdili da u Panoniji postoje toponimi i hidronimi sa mitološkom etimologijom. Fokusirali su se na srpski deo tog područja (što ne znači da njihova otkrića nemaju širu primenu), te su utvrdili (ili bar ustvrdili) da je grad APATIN dobio ime po boginji Apati! I sve bi se to moglo posmatrati kao šarlatanstvo - da autori knjige "Bogovi Olimpa iz Srbije" (Nauka, Beograd, 1998) nisu izuzetno ozbiljni ljudi: akademik prof. dr sc. med. Antonije Škokljev i dr Ivan Škokljev, redovni profesor na BU. U enigmatskom smislu, značajan je podatak da se u toj knjizi ime boginje πάτη na više mesta transkribuje kao APATI, u duhu itacizma. 

Sve u svemu, veoma je moguće da toponim Apatin ima veze - ako ne sa boginjom - onda sa samom grčkom imenicom πάτη ("prevara"), a ako već niste pretpostavili - i kalcijumov fosfat APATIT je tako kršten zbog varljivosti. Naime, lako ga je pomešati sa drugim mineralima. 

4 коментара:

Nedjeljko Nedić је рекао...

S tobom i s parom Škokljev se slažem. APATA je navedena kod Zamarovskoga u knjizi "Bogovi i junaci antičkih mitova". Što je s riječju APATIJA?

Mel Mandraković је рекао...

Drugačija etimologija. Negacija patnje, osećanja, strasti.

Webster:
Etymology: Latin -pathia, from Greek -patheia, from path-, stem of paschein to experience, suffer.

Patos (gr. pathos) - patnja, bolesno stanje psihizma; strast; zanos.

Mursinus је рекао...

Dodao bih ovome dva podatka, ali ne bih htio da ovo shvatiš kao pametovanje na tvome blogu. Naprosto, imam dosta dug staž bavljenja jezikom, a i dosta literature.

Škokljevljeva transkripcija "Apati" nije korektna, jer se imena koja se odnose na antičke pojmove u principu ne transkribiraju itacizmom (tj. na novogrčki način). Kod Srejovića u "Rečniku grčke i rimske mitologije" npr. piše "boginja Atena", a ne "Atina" i dr. Isto i u Arsenićevom prevodu Herodotove "Istorije". - Ispričavam se ako pišem ono što je šire poznato. Vidim da je tako i u "Maloj enciklopediji Prosveta", a i drugdje.

Etimološko povezivanje Apate s Apatinom pripada pučkoj etimologiji. U etimološkom rječniku Petra Skoka piše da je da je Apatin od mađarske riječi apat (u vezi s opatima, opatijom), koja se vidi i u toponimima Apatovac i Apatija (sela u Hrvatskoj). Isto je tumačenje i u "Etimološkom rečniku srpskog jezika", sv. 1. (2003).

Mel Mandraković је рекао...

Slažem se ja s vama gotovo uvek, Mursinus. Ne mislim da pametujete, bez brige. Pišete vrlo argumentovano i svrsishodno.

Tačno, Apati je rđav oblik (u rangu sa: Penelopi, Euridiki i sl. - savremeni Grci ta imena baš tako izgovaraju, što znači da oni manje drže do svoje tradicije nego mi do njihove :D). Spomenuo sam oblik sa I samo kao nekakav kuriozitet, inače nije u skladu sa našom praksom i jezičkim običajima.

Što se tiče Atene, i tu je čista situacija (bar bi trebalo da jeste): boginja ima E (i ne treba ga menjati, premda na sr Vikipediji piše Atina; mislim da smo jednom to pretresli na Slavkovom blogu), grad je Atina u srpskom (prema novogrčkom), a Atena u hrvatskom (prema starogrčkom izgovoru).

Skokova etimologija zvuči sasvim logično.
Očekivao sam da neko posumnja... jer sam i ja posumnjao. :) Zato sam i istakao da su istraživači ozbiljni ljudi (moja kompletna misao je: tako ozbiljni ljudi - a bez blama iznose tako detinjaste tvrdnje).