Apatinska boginja

Da li vam je kao enigmatama i/li rešavačima poznat pojam APATA, sa opisom: "starogrčka boginja/božica prevare"? Nije? Da, tako sam i mislio: čudno je što se, pored svih Muza, Erinija, Harpija, Hora i ostalih sporednih ženskih figura iz starogrčkog mitološkog sistema, u enigmatiku našeg regiona pre 80 godina nije uselila i ona - mada nije ništa manje vredna i bitna od Ese ili Aele. Štaviše, Apata je po svom hijerarhijskom statusu bliža vrhu Olimpa od mnogih koleginica koje su odavno pustile enigmatsko korenje.

Njeno ime nije ušlo u naše poznate enciklopedije i enciklopedijske rečnike, ne spominje se čak ni u knjizi "Grčki mitovi" Roberta Grejvsa (eng. Robert Graves), ali ni druga slična božanstva nemaju odrednice u tim izvorima - pa se ukrštanje i križanje ne može zamisliti bez njih. Slučaj još neshvatljivijim čini spoznaja da je Apatina sestričina ATE ili ATA (boginja nesreće, grč ἄτη) prava enigmatska diva, a da se tetka, eto, decenijama skrivala u najstarijem izvoru grčke mitologije - u Hesiodovoj "Teogoniji".

Dakle, Apate ili Apata (ranije je bilo reči o prilagođavanju sličnih imena; grč. Ἀπάτη) jeste personifikacija prevare, obmane, izdaje i laži u mitološkoj galeriji drevnih Helena. Po Hesiodu, ona je demon iz Pandorine kutije i kopile Nikte, primordijalne boginje noći, dok joj Ciceron u delu "O prirodi bogova" ipak nalazi oca u liku Ereba, boga večne tame. Pesnik Non iz Panopolisa u epu "Dionisijaka" govori o njenoj ulozi u jednoj od bezbroj epizoda prve ovozemaljske telenovele: Hera je iskoristila Apatin magični pojas da se osveti nevernom Zevsu koji je nešto petljao sa tebanskom princezom Semelom.

Apatino stanište je  kritsko naselje Amnis, a ponegde se spominje i kao zaštitnica Krićana, koji su u stara vremena bili čuveni kao varalice. Njen muški parnjak je demon obmane DOL (grč. Δόλος), najbolji ortak PSEUDOLOG,  ovaploćenje laži (grč. Ψευδολόγος), a najljuća protivnica ALETEJA (grč. ἀλήθεια), pokroviteljka istine. Sestre su joj ERIDA, svima znana kao boginja razdora (grč. Ἔρις), NEMEZA ili NEMESIDA, boginja osvete (grč. Νέμεσις), OJZIS ili EZIS, patronesa bede (grč. Οιζυς) i KERE (grč.  Κῆρες), demoni smrti, a braća MOM, bog podsmevanja (grč. Μῶμος) i MOR, personifikacija udesa (grč. Μόρος). U rimskom panteonu Apati odgovara FRAUS.

Apatin

I to nije kraj priče: verovali ili ne, postoje neki entuzijasti koji su posvetili godine i godine lingvističkim istraživanjima na području Balkana, i utvrdili da u Panoniji postoje toponimi i hidronimi sa mitološkom etimologijom. Fokusirali su se na srpski deo tog područja (što ne znači da njihova otkrića nemaju širu primenu), te su utvrdili (ili bar ustvrdili) da je grad APATIN dobio ime po boginji Apati! I sve bi se to moglo posmatrati kao šarlatanstvo - da autori knjige "Bogovi Olimpa iz Srbije" (Nauka, Beograd, 1998) nisu izuzetno ozbiljni ljudi: akademik prof. dr sc. med. Antonije Škokljev i dr Ivan Škokljev, redovni profesor na BU. U enigmatskom smislu, značajan je podatak da se u toj knjizi ime boginje Ἀπάτη na više mesta transkribuje kao APATI, u duhu itacizma. 

Sve u svemu, veoma je moguće da toponim Apatin ima veze - ako ne sa boginjom - onda sa samom grčkom imenicom ἄπάτη ("prevara"), a ako već niste pretpostavili - i kalcijumov fosfat APATIT je tako kršten zbog varljivosti. Naime, lako ga je pomešati sa drugim mineralima.