Loptanje nogom i rukom

Politika, 18. 08. 1929.

Ako ste se nekada pitali zašto se najvažnija sporedna stvar na svetu u Beogradu zove fudbal, a u Zagrebu nogomet - niste jedini. Međutim, ako imate iole smislen odgovor na to pitanje i možete ga potkrepiti bilo kakvim argumentima, verovatno spadate u grupu malobrojnih koji zamršenu i isprepletanu istoriju naših standardnih jezika poznaju kao svoj džep. Tačnije, ako možete da dokažete da se reč nogomet od samog početka koristila samo u Zagrebu, a reč fudbal samo u Beogradu - verovatno ste obdareni šestim ili nekim desetim čulom, budući da to pouzdano ne znaju ni tzv. stručnjaci /i njima slični/ koji su po 10-15 godina poganili školske klupe da bi naučili da nađu ćitap na polici, otvore ga i pokažu prstom crno na belo. 

Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je da se na zapadu rano uvrežio prevod, a na istoku transkripcija. Rano znači krajem XIX veka, u doba kada se u austrougarskim krajevima koristio germanizam šport i kada je Sokolski pokret Miroslava Tirša bio u ekspanziji. Sportovi bez kojih je danas teško zamisliti svakodnevicu su, jedan za drugim, tek stizali iz Evrope, pa je britanska igra čija su konačna pravila ustanovljena 1863. godine (kada je u Londonu osnovan prvi fudbalski savez) do nas došla sasvim uobličena i krštena. 

"Sokol" se iz češkog mogao preneti izvorno, tu dileme nije bilo, ali se pri susretu sa engleskim sportskim pojmom sigurno nametnulo pitanje: šta činiti sa kovanicom football? Doslovno prevedeno, to mu dođe: stopalo-lopta, no neko se lepo dosetio staroslovenskog sufiksa - met, od pamtiveka prisutnog u rečima poput domet, promet, zamet i sl. - koji označava bacanje /usput, nije poznato da li je vatromet rođen pre ili kasnije/ - i tako je nastao nogomet (treba dodati da se leksički fond književnog srpskog i književnog hrvatskog jezika i u to vreme, dakle još pre I svetskog rata, zvanično stvarao zajedničkim snagama, pod imenom hrvatski ili srpski jezik u Zagrebu, a srpski ili hrvatski u Beogradu; faze kroz koje je proces prolazio se mogu opisati sa: "hoćemo - nećemo - hoćemo - nećemo - ne znamo šta hoćemo"; ono što o tome piše na hrvatskoj i srpskoj Vikipediji, kao i o svim ostalim temama koje se tiču zajedničke istorije, najčešće deluje kao takmičenje umobolnih u tome ko će brutalnije izmasakrirati onog drugog; u svakom slučaju, nikome ne preporučujem Vikipediju za informisanje o takvim stvarima).

U jednim zagrebačkim novinama je citiran dr Franjo Bučar: "Igru futbal (football) smo odskora prekrstili u nogomet. To je ime izmislio prema riječi „puškomet“ tadašnji profesor Slavko Rutzner-Radmilović, koji je s nama igrao, te je kao informator kod obitelji pl. Jelačić u Jankomiru kraj Stenjevca počeo igrati nogomet sa svojim gojencima“. Kum Slavko je po svoj prilici bio slavističar, a u Nogometnom leksikonu se kao godina krštenja navodi 1893. 

Politika, 19. 11. 1936.

Prvi fudbalski iliti nogometni klub na prostoru (tada buduće) Jugoslavije, danas poznat pod imenom Bačka, osnovan je 1901. godine u Subotici. Grad je tada bio pod Austrougarskom (te je klub najpre nosio mađarsko ime), a u etničkom pogledu, većinsko članstvo su činili Bunjevci. Kako su oni tačno zvali igru - nije ni važno, ali je do tog trenutka neologizam verovatno već bio prihvaćen na zapadu (nogomet se igrao u okviru Hrvatskog sokola). 1903. godine u Zagrebu je osnovan Prvi Nogometni i Športski Klub /PNIŠK/, a u Kragujevcu FK Šumadija (osnivač je bio slavni Čika Dača!)

Fudbal se u Beogradu u to vreme zvao loptanje nogom, a u prvoj deceniji nakon rata, kada je sport u Politici i Vremenu postao redovna rubrika, dosledno se insistiralo na transkripciji. Dakle, u srpskim novinama se dvadesetih i tridesetih pisalo isključivo o futbalu. Do jednačenja po zvučnosti je došlo tek nakon intervencije nekog jezikoslovca, možda baš Aleksandra Belića koji je bio autor pravopisa srpskohrvatskog jezika u Kraljevini SHS. Uzgred, zahvaljujući njemu je primenjivano jednačenje u slučajevima D + S ili Š (pretsednik, pretstava, potsticaj itd.), kao i gubljenje slova J u pridevima poput armisko, šumadisko, austrisko.

Ukratko, oblik nogomet u Srbiji nikad nije bio u široj upotrebi, a transkripcija je u Hrvatskoj korišćena samo u najranijem periodu. U Sloveniji se zapatio nogomet, a u BiH je, razume se, moglo i ovako, i onako. Ok, a zašto se onda istok i zapad nisu razišli i kod rukometa? Pa, ovako: u međuratnom periodu se napre pojavila hazena, kao preteča rukometa, a radilo se o češkoj verziji sporta koji je izmišljen u Skandinaviji /izvorno: håndbold/. Češki naziv je národní házená. Sa pojavom originalnog koncepta u Jugoslaviji je iskrsla potreba za novim imenom (Česi su samo eliminisali národní), i tako je, po već oprobanom modelu ud + met, mogao da nastane i rukomet. Nije poznato ko je sabrao 2 i 2.

Eto, zato rukomet u srpskom nije postao hendbal /tj. hendbol kao kod Rusa/, mada je ta opcija bila bliža tradiciji. Pomalo nakaradno deluje niz: fudbal, rukomet, košarka, vaterpolo, odbojka, tenis, hokej itd. Dakako, internacionalno. Možda čak i ciganski.