Enigmatski darovi starih Grka (5): Osvetnice i pravdoljupke

Ako postoji neko ko ne zna kako se zovu starogrčke boginje osvete, on verovatno u širokom luku zaobilazi ukrštene reči. Da je bar nekoliko puta u životu seo i pokušao da reši bilo kakvu i bilo čiju ukrštenicu, šanse da ne otkrije ERINIJE bile bi minimalne.

Erinije

Za razliku od nekih enigmatski slavnih, ali potpuno sporednih božanstava, ove tri grozomorne dame, koje se u ukrštenicama obično pojavljuju džumle (mada ni jednina nije retkost), u helensko doba nisu bile baš nepoznate. Međutim, malo ko je voleo da ih spominje, pošto su Erinije (grč. Ἐρῑνύες) personifikovale opasnost od suočavanja sa nedelima (i u izvesnom smislu predstavljale projekciju savesti), pa su im bogobojažljivi Grci nadenuli lepše ime, kojim su im se ulizivali i stavljali im do znanja da su tobože svesni njihove plemenite misije: EUMENIDE (grč. Εὐμενίδες). Zamišljali su ih kao žene kojima čovek orah iz ruke ne bi uzeo, mračne i čudovišne, a na slikama su ih, ipak, predstavljali kao lepotice, oblačili ih u devičanske haljine i kitili ih cvećem... O njima su pisali Eshil, Sofokle i Euripid, i mada se nisu slagali oko njihovog porekla, jedno je sigurno: ta mrska demonska bića su se svirepo svetila počiniocima krvnih delikata, i nije im se moglo umaći kad ih spopadne osvetnički bes. 

Stari jugoslovenski prevodioci su ih nazivali SRĐE ili SRDE, mada, u biti, nisu bile jednako srdljive: ALEKTA ili ALEKTO (grč. Ἀληκτώ) je najgnevnija, jer njeno ime znači "neprestano besna", a zadužena je za kažnjavanje ljudske agresije usmerene ka drugima. Zli jezici su, doduše, govorili da ona sama pravi kavge i porodične drame kako bi imala što više posla, a Vergilije je u "Enejidi" otvoreno optužuje za propast Troje. Zanimljivo je da je i Dostojevski spominje u svojim delima, a najčešće se, ipak, šunja po ukrštenicama, kao najpopularnija članica trija. Njena sestra MEGERA (grč. Μέγαιρα), "ljubomorna osvetnica", najpre navodi nesrećnike na zločine iz ljubomore i zavisti, a onda ih kažnjava zbog toga, dok TISIFONA (grč. Τισιφόνη), koja je po Vergiliju portirka Tartara odevena u krvavu toaletu, progoni ubice, pa je od njene ruke najviše propatio OREST, kada je u želji da osveti oca Agamemnona ubio majku Klitemnestru.

Alastor

Kao otac zlih sestara spominje se bog večitog mraka EREB ili EREBOS (grč.  Έρεβος, lat. Erebus/Scotus), dok im je majka neizvesna: Sofokle tvrdi da je to boginja zemlje GEA ili GEJA (grč. Γαῖα), a Eshil smatra da je takve gnusobe mogla da rodi samo boginja noći NIKTA ili NIKS (grč. Νύξ), čije je alternativno ime na našoj Vikipediji NJUKTA (mada nije baš najjasnije otkud NJ u grčkom jeziku). Zapravo, Erinije su po Hesiodu rođene kada je krv kastriranog boga neba URANA (grč. Οὐρανός) oplodila Geu, a sa njima su na svet došle i prve nimfe, zaštitnice jasenovog drveta MELIJE ili MELIJADE (grč. Μελίαι) i GIGANTI, ratoborni divovi koji su se zdušno zalagali za smenu vlasti na Olimpu. Ipak, za nas je značajniji demon koji je asistirao Erinijama u osvetničkih pohodima, a čije je ime takođe neizbežno u svim enigmatskim izdanjima: ALASTOR (grč. Ἀλάστωρ). Najviše je, izgleda, voleo da se sveti porodicama zločinaca, pa je poznat kao progonitelj Orestove familije ATRIDI ili ATREIDI. 

Nemeza

Katkad se poistovećuje sa Erinijama, a redovno se povezuje sa njima i PENA ili PENE (grč. Ποινή), personifikacija krvne osvete, žensko čudovište koje po savetu boginje kazne PRAKSIDIKE (grč. Πραξιδίκη) sprovodi odmazdu nad ubicama. Pored nje, rešavačima je dobro poznata i NEMEZA, NEMEZIS ili NEMESIDA (grč. Νέμεσις), koja se za razliku od svih spomenutih koleginica, sveti i kažnjava sa merom i po zasluzi, poštujući elementarne pedagoške principe. U stopu je prati boginja stida i skromnosti EDOS (grč. Αἰδώς), i zajedno paze da se neko ne ogreši o boginju božanske pravde po imenu TEMIDA ili TEMIS (grč. Θέμις). Temida je, inače, Zevsova omiljena konkubina, i izrodila mu je 6 kćeri: 3 boginje sudbine - MOJRE (grč. Μοῖραι) i 3 boginje reda i zakona, poznate kao HORE (grč. Ωραι). Hora u grčkoj mitologiji ima mnogo više, jer se tim imenom označavaju zaštitnice sati i godišnjih doba, ali su Temidine kćeri samo boginja mira IRENA (grč. Εἰρήνη), EUNOMIJA (grč. Εὐνομία), čiji je delokrug mir, i DIKA ili DIKE (grč. Δίκη), otelotvorenje zemaljske pravde i jedina sestra koja je imala čast da zajedno sa majkom pomaže Zevsu pri rešavanju moralnih dilema. Njen opozit je Niktina kći ADIKIJA (Ἀδικία.), oličenje nepravde, čije su najbliže saradnice DISNOMIJA (grč. Δυσνομία), boginja bezakonja, i naša stara, po nesreći čuvena, poznanica ATA ili ATE (grč. Άτη). Ponegde se kao sedma ćerka nevenčanog para spominje i ASTREA ili ASTREJA (grč. Ἀστραῖα), boginja pravde okupirana nevinošću, koja se posle razočaranja u ljudski rod voznela na nebesa i nastanila u sazvežđu Devica.