Novogodišnja enigmagična beseda

Dragi enigmagičari,

Pošto je blog Enigmagika nastao povodom stogodišnjice ukrštenih reči, prošle godine sam imao nameru da na simboličan način obeležim jubilej i predstavim 100 odabranih ukrštenica (i isti broj autora), ali  sam iz više razloga odustao od tog plana, i nakon proslave drastično izmenio koncept. Umesto pohvalnih priča o ukrštenicama i njihovim tvorcima, primat su dobile govorancije o raznim enigmatskim pojavama, o jeziku, nasrtljivim pojmovima, kombinatorici i još koječemu,  a s vremena na vreme ste mogli da uživate i u direktnom uključenju u moj status psihikus, jer sam rado govorio o svojim enigmatskim jadima i herojstvima. Iako verujem da vas od svega što imam da kažem najmanje zanimaju moje autorecenzije, nisam vas poštedeo deskriptivno-analitičnih  prikaza pojedinih radova koje sam u mukama iznedrio, i mada manje pažljiv čitalac može steći utisak da na blogu od mog ega ne ostaje baš mnogo mesta za objektivnost, činjenica je da sam se trudio da budem što pravedniji prema zdravorazumskim enigmatskim principima.

Dakle, na blogu Enigmagika je u proteklih 365 dana objavljeno 99 postova, i preostalo nam je da zaokružimo brojku. Ovaj jubilarni, a uz to i novogodišnji, post je zamišljen kao svečana rekapitulacija ovogodišnjeg rada, s osvrtom na podatke koji su samo meni kao blogovlasniku dostupni, a za koje mislim da vam mogu biti zanimljivi.

Najpre da se prebrojimo: verovali ili ne, ovaj blog ima najmanje 10, a možda čak i 20 (!) redovnih čitalaca! To ste vi, poštovane kolege, i zahvaljujem vam se na vernosti, jer blog bez pratilaca je nešto kao devojka za kojom niko ne trči. Na drugoj strani, blog sa mnogo pratilaca je kao devojka koju bi svi da, jelte, imaju, pa mnogima to i pođe za rukom i drugim organima. Jasno je da prva ne valja (ili je grob, ili puka sirotica), a ni druga, jer joj je sudbina da postane, da prostite, svačija.  No, devojka zvana Enigmagika je nehotično zavela tačno onoliko momaka koliko joj treba da ne postane ni usedelica, ni javno dobro, namerava i dalje da flertuje s vama, da vas zabavlja i zavitlava,  ali ne očekujte više od toga – jer je ona ipak samo moja.

Čitaoci često dolaze iz enigmatske imperije Slavka Bovana (oštar pozdrav za Slavka!), kao posrednički sajt se neretko koristi i Nikićev blog o rebusima (narebusiti pozdrav za Branislava Nikića!), ali najveći broj interesenata ovde svakodnevno svraća direktno sa Gugla. To znači da postoje ljudi koji ne obilaze druge enigmatske blogove, već ih na ovaj b(r)log dovodi potraga za nečim desetim, budući da je Enigmagika vremenom dobila enciklopedijska obeležja. Ima i onih koji u pretraživač upisuju sam naziv bloga (najučestalija ključna reč za pretragu je ove godine bila upravo „enigmagika“), a interesantno je da je „Aedonin sin“ ubedljivo najtraženiji enigmatski pojam! Samim tim je, razume se, i post Nesrećna deca i Penelopin sin iz drugog braka bio jedan od najčitanijih, a ispostavilo se da je tekst o belosvetskim imenima animiranih junaka Crna krava bele boje privukao najveći broj korisnika interneta koji se ne bave enigmatikom. Statistički gledano, najčitaniji je bio post o Racanoviću i Deliću, no to je verovatno posledica bukmarkiranja. Znači, neko ko vrlo redovno dolazi na blog je, slučajno ili namerno, sačuvao adresu stranice na kojoj se nalazi priča iz Ilijine fioke i mog podruma, i svakodnevno je koristi kao prečicu, što se evidentira kao pregled tog posta.

Od ostalih napisa, najveću pažnju je privukao onaj o četvoroslovnim rečima koje počinju slovom A, zatim rasprava o pridevima, eksperiment sa 6 autorskih modela i reklama za jedan časopis sa kojim sam greškom sarađivao. U feljtonu o transkripciji, najtraženiji je, uz onaj spomenuti, bio nastavak o međusamoglasničkom J (Gospođo, vi ne znate kako se zovete), i mnogi čitaoci tu natrapavaju pokušavajući da saznaju nešto o Rialdi Kadrić! Na isti način stižu i do skandinavke sa 7 tematskih pojmova u belini (ponajviše ih zanima Koštana), ovog meseca je mlada Lana Karaklajić više puta bila „mamac“, a postovi koji teraju na štucanje Prćića i Klajna imaju najbolje izglede da ih i antienigmate pročitaju.  I rešavači mogu da reše mnoge probleme na Enigmagici, a uglavnom se raspituju za prosjaka iz „Odiseje“ i vajara iz Egine.  Post o Onatasu je, inače, bio najčitaniji od svih u kojima sam se bavio „enigmatizmima“, a i traktat o oritku nije bio uzaludan.

Ako ste se pitali koji je predstavljeni kolega najveća zvezda među internet-populacijom, tj. čije se ime najčešće upisuje u pretraživač, evo dogovora: Boris Nazansky, iako je broj čitalaca iz Hrvatske oko 7 puta manji od broja domaćih posetilaca (bok Tončiju Milatu i Marku Mihaljeviću)!  Od jugo-republika, Enigmagika je najčitanija u BiH (što je po svoj prilici povezano sa postom-prečicom, pa ne znam koga da poselamim), onda u Sloveniji (ukriženi pozdrav za Branka Milovanovića), pa u Crnoj Gori (magično mahanje Iliji Đurkoviću). Za mene je prava misterija nemali broj poseta iz Nemačke, Francuske, Švedske, Rusije i Kanade, dok mi je savršeno jasno otkud Amerikanci na blogu (apstraktni reverans Hajrudinu Hodžiću). Ipak, ovaj blog se najrevnosnije prati u Srbiji, što je sasvim logično, s obzirom na to da je prevashodno namenjen srpskim enigmatama i ljubiteljima enigmatike (te šaljem domorodačke pozdrave Rešadu Besničaninu, Dejanu Miniću, Miroslavu Živkoviću, Goranu Topličeviću, Novi Zekiću, malom Draganu Dragoljeviću, ostalim kolegama i svima koji se tako osećaju).

Uzgred, bilans mojih enigmatskih aktivnosti i uspeha je sledeći: potpisao sam 48 ukrštenica u kontroverznoj „Alo razbribrizi“ (sve mi je isplaćeno, tek da se ne sekirate), i isto toliko u „Enigmi“ (mimo svih očekivanja, dobio sam i neke honorarčiće); Mile Janković je objavio dva "bisera" sa ovog bloga (i honorisao ih u skladu sa nazivom rubrike), a određeni broj mojih radova je publikovan u jednim lozničkim enigmatskim novinama bez kredibiliteta, pa to ne bih računao. Zapravo, računaću samo 2, jer mi toliko treba da zaokružim, što će reći: u 2014. godini sam se 100 puta obratio širokom auditorijumu putem štampanih enigmatskih medija. Na konkursu ESS – a „100 godina moderne ukrštenice“  je, čisto da se ne zaboravi, pobedu odneo moj rad, a bilo mi je i pomalo neprijatno zbog 4. i 8. mesta (sve nagrade su mi uredno uručene, časna reč), s obzirom na to da konkurencija nije bila naivna. Pojavile su se i neke sumnje u regularnost glasanja, i to u okviru proletersko-dušebrižničke kampanje koja se vodi protiv organizatora takmičenja, ali se do danas nije pojavio dokaz da je pobeda kupljena (šta vredi što sam ja priznao, kad priznanje bez materijalnog dokaza ni na sudu nema nikakvu težinu). Osvojio sam i prvu nagradu na Memorijalu "Vojislav Gložanski", iako nisam potplatio Mileta Jankovića. Odlučio sam da ipak sačuvam bubreg za neki naredni konkurs ESS – a, i da se pošteno izborim za tu zlatnu medalju. 

Na kraju, bez filozofiranja i blagosiljanja, želim svima srećnu Novu godinu. Najavljujem nastavak blogovanja, ali nakon male pauze: odmorite se od mojih priča, ja ću se odmoriti od enigmatike, i onda ćemo se, tako krepki i puni entuzijazma, družiti tokom 2015. godine. Biće teška, kažu ovi odozgo kojima je zanimanje da pričaju šuplje priče i pune svoje džepove, pa kad više ne možete da (ih) podnesete, vi udrite brigu na veselje,  verujte u magiju  i čitajte Enigmagiku. Možda će vam biti lakše s Mandrakom. 

Pdf OVDE.