Lagani Minos

Rezultati drugog (u našem pregledu: poslednjeg) dela velikog saradničkog konkursa  MINOS - borba za kvalitet, koji je Enigma raspisala pre ravno 40 godina povodom obeležavanja jubilarnog hiljaditog broja, su sledeći:

Prva nagrada u iznosu od 600 dinara za sastav pod šifrom "EFENDIJA" - autor: Fehim Kujundžić, Zvornik.

Druga nagrada u iznosu od 400 dinara za sastav pod šifrom "193660206" - autor: Tomislav Paunović, Pančevo.

Treća nagrada u iznosu od 300 dinara za sastav pod šifrom "STARK" - autor: Krsta Ivanov, Bor. 

Iako nema podataka o broju prispelih radova, može se pretpostaviti da je u ovom delu odziv bio najmasovniji. Ta pretpostavka proizilazi iz činjenice da je zadati lik bio najmanji (15 x 8), što znači da je iziskivao najmanje vremena i truda, a sasvim je dovoljno zacrnjen da bi svaki autor, bio iskusan ili neiskusan, mogao da ga popuni i učestvuje u takmičenju. U takvim okolnostima, kao što je više puta rečeno, ona kombinatorika - možemo je zvati: zanatska - koju razvijaju produktivni i ambiciozni autori postaje manje značajna, a primat dobija dosetljivost iliti sposobnost da se omeđeni prostor iskoristi na što maštovitiji i efektniji način. Svakodnevni, suviše rabljeni, otrcani pojmovi su sasvim nepoželjni u takmičarskim sastavima, a na najvišoj ceni su retka slova i domaće, čvornate, a pri tom i poznate reči.

Fehim Kujundžić - MINOS '75/2 - 1. nagrada

Tomislav Paunović - MINOS '75/2 - 2. nagrada

Krsta Ivanov - MINOS '75/2 - 3. nagrada

Fehim Kujundžić je i u ovoj trećini osvojio zlato. On je, zapravo, bio autor čija se kreativnost mnogo bolje ogledala u sadržaju nego u formi, te su njegove asimetrične ukrštenice često bile prepune crnih polja, nehajno raspoređenih, bez ikakve brige o vizelnom utisku, ali su zato uvek sadržale retke suglasničke grupe, te vredne i neobične pojmove. Iz kompletne tabele sa rezultatima se može naslutiti da je u tom trenutku bio bez premca kada je reč o umeću korišćenja simetričnih likova, jer je čak i Vojin Krsmanović, "druga Enigmina zvezda" i najveštiji sastavljač toga doba, osvojio samo bronzu u prvoj trećini. 

Međutim, Kujundžićev pobednički rad, barem sa ove distance i uz pretpostavku da konkurencija nije bila neozbiljna, baš ne opravdava očekivanja: prva dva pojma imaju isti koren (zdravstvo/zdravljak), a pored grupe VLJ, u ukrštenici srećemo još samo tri slična čvora: ŽNJ, ŽD i RNJ. Čini se da je tu bilo više mesta za poigravanje, bar teorijski, no neka posebna razigranost se ne može videti ni u nižeplasiranim radovima. U odnosu na srebrni rad Tomislava Paunovića (ime mi nije poznato, ali slutim da je u nekakvoj vezi sa Momirom  - ili je to možda on), Kujundžićeva ukrštenica jeste visprenija i sadržajnija, a interesantno je da i Paunović ima dva pojma sa istim korenom (okruglina/okruženje). Ne može se baš sa sigurnošću zaključiti čime je njegov rad osvojio žiri, ali je po svoj prilici dobio poene za H u centralnom delu (u prvoplasiranom radu uopšte nema tog slova), možda i za glagolsku imenicu ašlučenje (nisu marili što je u množini, pride ukrštena sa sličnim umnoženim pojmom), a verovatno je i ovaj egzotični etnik nekoga fascinirao (Tlemsenac, prema Tlemsen - grad u Alžiru). Bronzani sastav Krste Ivanova, pak, sadrži takve momente tek za pomen, tu je skoro sve umereno (ili, kao što prvi vodoravni pojam implicira - smireno), a jedina sitna strukturalna vratolomija je ostavljena za donji desni ćošak. Uz to, kombinacija je pomalo nategnuta u sredini, pa nalazimo i jedan sasvim neprikladan pojam: Putnam (mesto u severoistočnom delu Konga!). Naravno, ukrštenica sadrži i pregršt lepih rešenja, kao: prvenstvo, mrzovolja, Šerlok, šuša, jahta. Uzgred, sve reči u svim radovima su imenice, s tim što je Paunović Veliko opisao kao geografski pojam.

***

Eto, tako je bilo nekada, a mi bismo sada mogli, u znak sećanja na Simona Rackovića i u ime borbe za kvalitet, da ovde, na blogu, napravimo mali omaž tom konkursu. Nećemo se takmičiti, ali bilo bi lepo da uzmete učešće u igri, sastavite ukrštenicu na lik iz ovog posta, i to u skladu sa vašim jezičkim afinitetima, idejama i metodama za eksploataciju nezahtevne mreže, i da ispišete rešenja (eventualno opise za manje poznate reči ili neke druge napomene) u svom komentaru ili da mi to pošaljete  na imejl-adresu remorkermali@gmail.com. Vaši sastavi (ako ih bude) će biti objavljeni u specijalnom postu "MINOS - 40 godina kasnije". 

Za početak, prilažem svoju repliku sa svim slovima azbuke.

Dopuđino zlato

"Еnigma" br. 1071 (31. dec. 1976.) donosi rezultate trećeg nagradnog saradničkog konkursa MINOS - borba za kvalitet:

"Na sednicama održanim 30. novembra, 3. decembra i 6. decembra 1976. godine, žiri je u punom sastavu razmatrao prispele radove. Za ovaj deo konkursa stigao je ukupno 21 sastav. Broj prispelih radova je zadovoljavajući, s obzirom na kratkoću vremena i prilično težak zadati lik. 

Žiri smatra da prvonagrađeni rad odskače po izboru reči, konstrukciji i kvalitetu, pa je odlučio da drugu nagradu ne dodeli. 

Nagrade su dobili:

1. Veljko Dopuđa, Bihać (šifra: Nevena) - 600 dinara;

3. Fehim Kujundžić, Zvornik (šifra: Amilkar) - 300 dinara;

4. Boris Nazanski, Varaždin (šifra: Junona i paun) - 200 dinara;

5. Krsta Ivanov, Bor (šifra: Borik) - 100 dinara.

Članovi: Zoran Zeljković, predsed. s. r., Branislav Vuković, s. r., Ivica Mlađenović, s. r., Vladimir Šarić, s. r."

Veljko Dopuđa, MINOS '76 - prva nagrada

Što se samog konkursa tiče, nisam otkrio koliko su vremena učesnici imali na raspolaganju, ali zbunjuje podatak da je prispelo svega dvadesetak radova. Autora je verovatno bilo i manje, i to u vreme kada je "Enigma" imala više od 100 aktivnih saradnika! Stvar još manje jasnom čini i to što su nagrade bile vrlo pristojne (primerak lista je stajao 3 dinara, a visina prve nagrade je bila 200 puta veća, što znači da bi u današnjim okolnostima iznosila 12 000), a iako je u obrazloženju rečeno da je zadati lik bio "prilično težak", objektivno se radi o vrlo laganoj mreži. Istina, crna polja su mudro raspoređena, pa je prosečna dužina reči veća od 5, ali je i pored toga, uz samo malo truda, svako mogao da sastavi lepu ukrštenicu. Kao ključni kriterijum se nameće struktura reči, odnosno autorova veština da upotrebi što veći broj "čupavih" pojmova, ali da ti pojmovi podržavaju lepotu našeg jezika i da, razume se, budu poznati.

Nije baš na prvi pogled vidjivo čime je Đopuđina ukrštenica fascinirala uvaženi četvročlani žiri, budući da se blistavi momenti mogu izbrojati na prste jedne ruke, ali pošto je odziv bio tako slab, može se pretpostaviti da je i ovaj nivo kvaliteta bio dovoljan za trijumf. Međutim, dezavuisanje konkurencije odlukom da se druga nagrada uopšte ne dodeli navodi na zaključak da je žiri zaista bio opčinjen ovim radom, i žao mi je što nisu priložili malo detaljnije obrazloženje, kako bismo i mi danas mogli da doživimo deo te čarolije. 

Veljko Dopuđa je, inače, jedan od mojih omiljenih ukršteničara svih vremena, i svima su nam dobro znani njegovi izvanredni simetrični poduhvati, ali ostaviću svoje stare simpatije po strani - i reći da ovde skoro ništa nije vredno posebnog oduševljenja. Od visokocenjenih "prelomljenih" pojmova imamo: škorpion, Čarli Čaplin, graduali, Trocki, naivko, koščica, Vaterlo, beduinka... i to je otprilike sve. Ukrštenica ne sadrži slova Đ, Ž, LJ, NJ, niti DŽ, nema ama baš nijednu reč sa nekom "čvornovatom" suglasničkom grupom, a kao najimpresivniji pojmovi sa domaćim slovima se pojavljuju dečačići i koščica. Tu je i pet reči u množini, uključujući kne. Generalno, rad je jednostavan i dopadljiv, ali ništa više od toga. No, pošto je proglašen neuporedivo boljim od ostalih, odmah možemo da proverimo koliko za njim zaostaje trećeplasirani, odnosi drugoplasirani kome je zarad veličanja prvoplasiranog dodeljena treća nagrada:

Fehim Kujundžić, MINOS '76 - III nagrada

Fehim Kujundžić je takođe autor koji mi je vrlo drag (ne baš kao Dopuđa, ali svakako draži od Kosa, Malenovića, Reljića), i na osnovu svega poznatog sam stekao utisak da je dosledno insistirao na komplikovanoj strukturi. Nažalost, u mnogim radovima koje sam video, ta tendencija je ozbiljno ugrožavala vizuelnu estetiku, pa su ružne gomile crnih polja često kvarile lepe i ambiciozne kombinacije... Ovde je ta mogućnost bila isključena, a to se izgleda odrazilo na sadržaj, pa je napravio ukrštenicu koja sadržinski dosta liči na njega, ali nije baš bez mana. Ako pretpostavimo da je Keptaun transkripcija primerena tom dobu, pitanje je da li npr. reč skresak uopšte postoji, da li škrtost ima množinu (naročito uz svest o tome da je reč o takmičarskom radu) i da li su starež i starača dobre "komšije"?! Naravno, treba primetiti "čvornovate" reči (ostrvlja, trpkost, opština, školstvo, utrčati, obrti), kao i ona slova kojih uopšte nema u pobedničkom radu  (LJ, NJ, Ž), pa kad se tome doda činjenica da broj reči u množini nije veći, pitanje je čime je Dopuđin rad zaslužio čak i prazno mesto ispred Kujundžićevog?

Odgovor je vrlo prost: Kujundžić ima 4 infinitiva (ispostaviti, utrčati, rovariti, stratiti) i 2 glagolske imenice (manjkanje i štirkanje), dok su kod Dopuđe sve reči zajedničke i vlastite imenice! To je očigledno bio vrhovni kriterijum, i mada je diskutabilno koliko je ispravan, može se pretpostaviti da se toga niko drugi nije dosetio ili da se, eto, niko nije potrudio da napravi slovenačku križanku na srpskom jeziku. U svakom slučaju, jedan sadržinski sasvim prosečan rad se izdvojio iz nevelike grupe zahvaljujući malom lukavstvu spretnog autora, a ta priča asocira i skorašnju diskusiju o tome da li velika belina sama po sebi zaslužuje veliki broj poena. Moj odgovor na to pitanje je: izričito ne, ali jednako odgovaram i na pitanje da li ukrštenica u kojoj su sve reči imenice apriori ima prednost u odnosu na neku drugu. Ja ne priznajem aksiome, naročito ne u enigmatici, ali neka ta tema ostane za neku drugu priliku.