Pevam danju, pevam noću

Gigantska skandinavka

Krajem 2021. i početkom 2022. godine Željko Petrović je na tržište izbacio dva broja sklopivog lista "Gigant skandi", a u broju 2 je objavljena moja gigantska skandinavka. To je, zapravo, najveća ukrštenica koju sam u životu napravio (51 x 34), a sam sam je i opisao, jer sistem za automatsko opisivanje koji je izdavač ponudio nije bio od velike koristi. 

Gigant skandi, 2022, autor: Mladen Marković

Inače, za ovog izdavača, uz koordinaciju Slavka Bovana, radili smo nekoliko meseci. Izašlo je 5 brojeva "Astro skandija", a nekolicina nas je u kraćem periodu pripremala i dnevne skandinavke za istoimeni sajt. Saradnja je, generalno, bila korektna, ali mislim da su očekivanja izdavača bila nerealna, s obzirom na to da su listovi lansirani bez marketinškog miksa. 

Kasnije smo Petrović i ja imali neuspešnu saradnju na izdanju za decu pod nemaštovitim nazivom "Mašta može svašta", ali mislim da se autorka koja je na kraju preuzela moj posao mnogo bolje uklopila u aranžman. Naime, njeni tekstovi su u potpunom skladu sa nivoom samog izdanja i  sa dometom ilustratora. Ja sam tu ipak zalutao jer sam odavno naviknut na saradnju sa vrhunskim profesionalcima i bitno mi je da se zna ko šta radi i ko se za šta pita, a posebno sam osetljiv na skrnavljenje intelektualne svojine (ne znam da li da naglasim da je bitno i da postoji nekakav ugovor u kome sve to piše, a koji ja nisam na vreme tražio jer sam dobar čovek :D). U svakom slučaju, drago mi je što je "Mašta" realizovana bez mene, takav projekat mi sigurno ne bi osvetlao enigmatski CV, a poetsku priču sa zagonetkama koju sam tom prilikom osmislio ("Slonov rođendan") objavljujem kao feljton u "Malom Nevenu". 

Elem, moja gigantska skandinavka je, nažalost, prilično oštećena u pripremi za štampu. Ne znam ko je bio majstor, ali je očigledno koristio mrežu sa starim prelomima, te se isprekidane linije pojavljuju gde im mesto nije (i to više od 10 puta). Takođe, ne shvatam zašto bi iko ko se u enigmatiku razume  izmenio uobičajeni enigmatski pojam "trlo" pridevom "truo", no nećemo se sad zadržavati na sitnicima jer žurim da skrenem pažnju na belinu 8 x 8.

Ne znam koliko sam takvih objavio (samo sam za Feniks napravio preko 20!), a za ovu je kriv Nebojša Dragomirović, koji je u broju 1 započeo sa belinašenjem. Međutim, on je imao mnogo više prostora za razmahivanje jer su mu svi izrezi za slike bili u ćoškovima, a ja sam dobio mrežu sa centralnim izrezom i sa već pozicioniranim tematskim rešenjima. I eto, nekako sam našao kutak i sklopio jednu rutinsku belinu 8 x 8, tek da nastavim niz. 

Tako je Novo držao slovo (45): Poštovanima s ljubavlju (6)

Vjerovatno ćete se začuditi odakle Jelena Tinska među tako poštovanima s moje strane? Kao pažljiv i učtiv djed morao sam na ovaj način odati priznanje jednoj mnogo dobroj baki. Rad nije naročitog kvaliteta, ali za trećedobnike sasvim je  dovoljno.

Novo (2018)

Napomena blogogazde: Ova ukrštenica je objavljena u nekom broju Enigme, ali s izmenama. Tadašnji urednik Miodrag Tošić je dopisao nekoliko crnih polja i razbio centralnu kombinaciju. Novo je verovao da su "koautorske" intervencije bile neopravdane i zato je želeo da na blogu prikažemo originalnu verziju. 

Drži slovo Zekić Novo (40): Poštovanima s ljubavlju (4)

Ovu ukrštenicu sam napravio prije deceniju i kusur kad je osoba na slici bila na vrhuncu svojih sportskih dostignuća, ali iz objektivnih razloga nigdje nije objavljena, ako ovdje takvih ima. 

Novo

Ekskluzivno iz Nju Orleansa

Naš kolega Dragan Dragoljević iz Novog Sada ovog meseca obilazi turističke atrakcije Amerike, i juče se javio iz Milvokija sa serijom živopisnih fotografija. Jedna od njih je nastala u kolevci džeza, pa budući da je Sačmo jedan od mojih omiljenih muzičara XX veka, otpozdravljam svom Malom Džonu prigodnom ukrštenicom (naravno, sa belinom 8 x 8, jer takve sleduju najvećim zvezdama i najvernijim čitaocima ovog bloga). Uz želje da ostatak putovanja provede u zdravlju i veselju, a uz bojazan da će ga ta šljašteća američka praznina zavesti i zatresti mu balkansko tlo pod nogama, podsećam na onu njihovu čuvenu sentencu There's no place like home. :)

Časna starina

Branka Veselinović, najstarija živa glumica u Srbiji, danas puni ravno 100 godina. Nismo često u prilici da slavimo tako krupne i okrugle rođendane od nacionalnog značaja jer naši popularni umetnici mahom umiru u mlađem dobu, odbačeni, poniženi i od svih zaboravljeni. Zato je današnji dan prilika da odamo počast glumačkim velikanima koji nisu bili dovoljno žilavi da potraju duže, ali i da čestitamo našoj skromnoj Branki, koja se hrabro i srčano bori sa Kirkom Daglasom, Olivijom de Hevilend, Doris Dej i drugim holivudskim multimilionerima za titulu najstarijeg živog dramskog umetnika na svetu.

Kada sam bio dečak, moji omiljeni domaći glumci, tačnije: junaci koji su me vodili u svet starih filmova, TV serija, kamernih drama i snimaka pozorišnih predstava, bili su: Rade Marković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Mira Stupica, Radmila Savićević, Danilo Lazović i kasnije Nebojša Glogovac. Nadao sam se da ću jednom upoznati bar nekoga od njih, ali nam se putevi nisu ukrstili. I svi su tiho otišli (poslednja dvojica mnogo ranije nego što je iko mogao da nasluti). A eto, bez želje da se to dogodi, a lepom igrom slučaja, jednom sam sreo Branku i njenog pokojnog supruga, svog imenjaka Mladena Mlađu Veselinovića. 

Bilo je to pre nešto manje od četvrt veka u međunarodnom vozu za Budimpeštu. Voz je neobično dugo stajao na nekoj stanici, te sam izašao u hodnik i znatiželjno gledao kroz prozor, a onda je iz susednog kupea izmilela starica koja se raspitivala o razlozima zastoja (oprostićete mi na iskrenosti, ali gospođa Veselinović je već tada bila u poznim godinama). Prepoznao sam joj glas jer govori na vrlo osoben način, brzo i šuškavo, a onda sam je pogledao i rekao:"Ha, Vi ste Branka Veselinović!" Ona je dramski klimnula glavom i nastavila da govori o zastoju. Da li se je obraćala meni ili svim prisutnim putnicima, nisam bio baš sasvim siguran, i dok je objašnjavala da putuje iz Skoplja, da je umorna i da jedva čeka da stigne u Beograd, ja sam nervozno bacakao noge. Iznenada se okrenula ka meni i veselo rekla: "O, ti si pravi mali baletan." (Naravno, ja sam oduvek i zauvek daleko od bilo kakvog baleta, ali to je bila samo šala i poziv na razgovor, jer Branka iznad svega voli da se druži sa decom). I tako... malo smo ćaskali, ne sećam se više o čemu, a onda je Mlađa to prekinuo, pozvavši je nazad u kupe. 

Te 1995. godine, ja sam već bio vrlo dobro upoznat sa Brankinim likom i delom. Da smo duže razgovarali, sigurno bih joj rekao da sam gledao insert iz šou-programa u kojem je urnebesno imitirala Oliveru Marković, skečeve iz Vesele večeri u kojima je šarmirala publiku kao Koko Flanel, prvu verziju komedije Pop Ćira i pop Spira gde je nezaboravno tumačila seosku alapaču, a možda bih dodao i da mi se nije dopala kao gospa-Nata u komediji Zajednički stan jer njen vrcavi duh nije mogao da dođe do izražaja u toj ulozi. Znao sam i da je Mira Stupica njena kuma, pa mi je kasnije bilo žao što je nisam pozdravio (baš sam u to vreme gledao Otvorena vrata i bio oduševljen Kristinom Trobozić), a najviše sam žalio što nisam stigao ni da je pitam kako se zove onaj lutak u eskimskom odelu kojeg uvek i svuda nosi sa sobom.

Branka Veselinović je u prirodi potpuno ista kao na televiziji: puna života, humora i zanimljivih priča. Takva je bila u vozu, takva je i danas. Godine joj nisu mogle ništa. Doduše, nikada nije imala pojavnu toplinu i familijarnost jedne Radmile Savićević, te nikada nije bila nacionalna i televizijska zvezda tog ranga, ali treba podsetiti da je ona jedna od naših najhumanijih javnih ličnosti, i da nas je zadužila mnogo širim spektrom dela od igre i pesme. Između ostalog, sa suprugom je osnovala fondaciju za pomoć deci sa posebnim potrebama i bila ambasadorka UNICEF - a, a još uvek obilazi domove za nezbrinutu decu i stara lica, ulepšavajući im dane svojim duhovitim kazivanjima. Takođe, na ulici prodaje svoje suvenire i lične stvari kako bi tim novcem pomogla unesrećenim mališanima!

Krepka, visprena i glagoljiva, Branka nas samim svojim postojanjem, a onda i svojim dirljivim gestovima, nagoni da budemo ponosni na nju. I da učimo od nje. Danas će svim televizijskim ekipama koje je budu posetile egzaltirano deklamovati sve one priče koje je već milion puta ispričala (tako to ide u tim godinama), i svi će se iznova smejati anegdoti iz Narodnog pozorišta od pre bogzna koliko godina kada joj je neka dama prišla i iznenađeno primetila da strašno liči na pokojnu Branku Veselinović, a da sam u prilici, uz čestitku i želju da nam još dugo bude živa i zdrava, ja bih je zamolio da jednom kad se zaista upokoji, obavezno prenese moje pozdrave Miri Stupici i svim ostalim gorepomenutim kolegama. 

U to ime, neka se danas na ovom blogu smeška u izrezu omažne, rođendanske ukrštenice sa belinom 8 x 8, i to sa svojim voljenim lutkom Sarmikom (da, da, tako se zove... inače, Laponac Sarmiko je Brankin najbolji drug već 62 godine, otkad joj ga je u Moskvi darovao Sergej Obrascov). Voljom kombinatorike, u centralnoj kombinaciji su se našli i pojmovi koji savršeno upotpunjuju priču o našoj Branki: GEROVITAL i ČASNA STARINA! Pa, srećan rođendan, vitalna i časna starino!

Drži slovo Zekić Novo (39): Poštovanima s ljubavlju (3)

Dama sa blaženim glasom valjda nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Ovo je moj skromni prilog vječnom sjećanju na nju.

Novo

Drži slovo Zekić Novo (38): Poštovanima s ljubavlju (2)

Rijetko se ko nameće i praktično traži da mu se i na ovaj način ukaže poštovanje kao Novak. 

Novo

Nedjeljko u b(j)elini

Jednočlana redakcija bloga Enigmagika je naprasno i jednoglasno donela odluku da nagradi svog najvernijeg pratioca i najaktivnijeg komentatora Nedjeljka Nedića, enigmatu iz Orašja i kreatora popularnog enigmatskog bloga DUE.

Nedjeljko je, kao izvanredan enigmatski autor, ali i kao nesebičan kolega i dobar drug, zaslužio jednu paradnu belinu 8 x 8, pride ilustrovanu kolor-karikaturom (ovoga puta nisam zaboravio mladež na čelu :D). Da li je ovo ukrštenica ili križaljka - teško je reći, jer pored transkripcija (u belini: Sanetoši, van nje još nekoliko), tu je i pojam mikrokemija, no budući da u mreži nema ekavizama i ijekavizama (osim imena koje je vlasnik Nediljko ijekavizirao), niti reči koje pripadaju samo jednom standardu, moglo bi se reći da je ovo internacionalni sastav. A to je sasvim prikladno jer je tematska ličnost internacionalna enigmatska zvezda. :)

Drži slovo Zekić Novo (37): Poštovanima s ljubavlju (1)

Već sam pominjao kako  imam poseban pristup pravljenju radova kada u njima "gostuju" drage mi i poštovane ličnosti, ali i događaji kojim sam se uvijek divio. Pokušaću  izvršiti ne preveliki izbor po vlastitim kriterijumima. U nemogućnosti uobičajenog prezentovanja radova, ovo je za sada jedini način da  ova sočinenija  ugledaju svjetlo dana;  da nisam baš skroz "džaba krečio". 

Novo

Drži slovo Zekić Novo (36): Ćoškaste osmice

O bjelinama u ćoškovima već je bilo riječi, ali se odnosilo isključivo na bjeline 7 x 7. U tekstiću "Ukršteničice", najavljene su bjeline  8x8 u ćoškovima: dole desno i gore lijevo. Ovdje su kompletirana dva "upražnjena"  ćoška;  dole lijevo i gore desno.  Ovi radovi su nastali prije koji mjesec, i to oba u istom danu. To je bilo prvi put da sam dobio takav stvaralački napad (kao Mladen nedavno), i mala je vjerovatnoća da će se to još koji put desiti. Ove bjeline bi čak zajednički mogle biti tematske. Pojam "STRANA NARODNA MUZIKA" iz jedne i "TONINO TIBERI BEND" koji je bio popularni predstavnik pomenute muzike u svoje vrijeme mogli bi biti dovoljan razlog za tematsko povezivanje ova dva rada.

Novo

Selfić

Novo Zekić je napravio selfi sa Jadranom Goloigrom, i poslao - verovatno sa implicitnim očekivanjem da opevam (i) taj susret. Budući da veoma poštujem Goloigrin rad (zapravo: talenat; rad i nerad manje-više), danas sam se upustio u novu vratolomiju na 64 polja, i predstavljam je u čast majstora za beline sa slike, s napomenom da pojmovi u belini uglavnom nemaju veze sa temom. Dakle, molim da se prisustvo žargonizma tj. vulgarizma mekokitis ne tumači kao provokacija. :D

Drži slovo Zekić Novo (35): 'Ajd' Alija...

Evo jedne ukrštenice, a imam ih još, koje se bez griže savjesti mogu podvesti pod ovu narodnu  čiji je početak smješten u naslovu. Važno je zvati se Ernest, pardon, napraviti bjelinu 8x8, a to što je tobožnji tematski pojam iznuđen, a početnog se ni sam ne sjećam, riječi koje su u sukobu sa osnovnim jezičkim standardima, a neke opet  i  nisu miljenice ukrštenica, pa do "gabarita" koji bi teško našao  mjesta u ovdašnjim enigmo-neenigmatskim listovima… Pa šta, bar sam napravio "osmicu"?! Zar se i mnogo važnije stvari ne prave na sličan način? 

Novo

Bankroteri

Novo je juče poslao fotografiju staru tačno godinu dana, pošto ga je njegov pametni telefon podsetio na 17. Susrete enigmata Srbije, održane u Subotici. I budući da sam nekidan uhvatio zalet, odlučio sam da prigodnom ukrštenicom opevam i to sećanje. Zanimljivo je da se pojam BEN KROTER (jedan od Zekićevih pseudonima) tokom sastavljanja nametnuo kao odlično rešenje, tim pre što i meni lepo pristaje. :) 

Drži slovo Zekić Novo (34): Ukršteničice

Naslov nije poznat kao enigmatska kategorija (kad  se nešto slično i pojavljivalo, označavano je kao  mala ukrštenica), ali ga je srpska enigmatska svetinja zvana Novosti Enigma, za crnogorske uređivačke vladavine (koja još traje i niko ne zna dokle će) do te mjere vulgarizovala  da se time počela unižavati naša enigmatska prošlost i obesmišljavati njena sadašnjost, a budućnost ne smijem ni pominjati.  No, do nekakvog zaključka  je  ipak moguće doći, bar imajući u vidu većinskog autora pomenutih; UKRŠTENIČICA  je bila prevashodno  ekonomska kategorija.

O ovom "fenomenu" zasad toliko; radije bih o svom viđenju iste. Svakako da je ukršteničica veliki izazov za sve one kojima je zahtjevnost "malih" radova uopšte poznata. Poodavno mi se posrećilo da napravim ukršteničicu 8x8 u desnom donjem uglu, ali je kao takvu nisam ni objavio, niti slao kome u tu svrhu, izuzev klupskom Vesniku gde je  objavljena, a prikalemio sam je većem radu sa istom bjelinom u lijevom  gornjem uglu, što je u Novosti Enigmi i objavljeno.

Ono što je mene iznenadilo je jedna druga ukršteničica iz mog opusa, malo veća od pomenute i prije podosta godina uredno proslijeđena pomenutom enigmatskom listu na uvid i eventualnu objavu, ali se to nije desilo. Valjda nije bila ni dovoljno mala, ni dovoljno velika da bi tu našla svoje mjesto. Naravno da to ne mogu i ne želim komentarisati, jedino ću je ovdje staviti na uvid, bez obzira na ne baš visok kvalitet rada.

Novo

Drži slovo Zekić Novo (33): Jedna od prvih 8 x 8

Ovo je osmica iz "ranih radova" sa mašala povratnih glagola "pri kraju", pa je s toga i nisam pokušavao objaviti. Velim, hajde da se ne "po-baci", jer je zanimljiva tema, dva srpska slikara i godina smrti jednog, te godina rođenja drugog:  Stevan Todorović (1832-1925) i Sava Stojkov  (1925-2014), a zajedno su živjeli oko 183 godine - prve tri cifre iz godine rođenja starijeg.

Novo

Novo & Boki

Novo Zekić je juče poslao jednu inspirativnu fotografiju, te sam neplanirano napravio specijalnu, omažnu ukrštenicu. Mogla je biti i bolja, to je sigurno, no budući da je nastala u jednom dahu i bez ambicija da preskoči tarabe ovog bloga, prezentujem je u čast Boška Petrovića, enigmatskog doajena koji je prošlog meseca napunio 82 godine, i našeg mladog, darovitog i perspektivnog kolege Zekića. :)

Drži slovo Zekić Novo (32): Boki, prvi srpski enigmo-barjaktar

O našem vrsnom enigmati  Bošku Petroviću rečeno je mnogo toga; od lijepog do epskog, što mene ovom prilikom oslobađa obaveze, a i muke da nekako sročim i dam svoj skromni prilog o njemu i njegovom  zagonetačkom djelovanju. Čini mi se da će u ovdje biti dovoljan i ovaj skromni ukrštenični doprinos "samo" sa imenom i prezimenom.

8 x 8, prvi put

Autor prvog objavljenog sastava sa belinom 8 x 8 na ex YU prostoru je Zlatko Stipaničić-Aurel (1935 - 2009). Podvig je promovisan pre ravno 35 godina u Vjesnikovom Kvizu (br. 288, 2. III 1983), a onda je usledila i promocija u Enigmi (br. 1401, 26. IV 1983). Tako je ovaj hrvatski autor obezbedio titulu inovatora i u križaljkama i u ukrštenicama - i izazvao belinašku pandemiju.

Prva belina 8 x 8, Vjesnikov Kviz 288, autor: Zlatko Stipaničić-Aurel

Prva belina je bila odlična mustra. Strukturom i sadržajem je savetovala kombinatore da ne zloupotrebljavaju strane, monotone reči u takvim poduhvatima - a onda je u Enigmi osvanuo negativ te ideje. 

Druga belina 8 x 8, Enigma 1401, autor: Zlatko Stipaničić Aurel

Isti autor je, dakle, ubrzo ponudio i jeftiniju paradigmu, koja je nažalost stekla mnogo veću popularnost među epigonima. Razlozi su sasvim jasni: mnogo je lakše stići do cilja uz pomoć aristotelizma, manastirina, raznih - acija i latinskih glagola. I tako su tokom osamdesetih beline 8 x 8 počele da niču kao pečurke, naročito na istoku, ali je, zapravo, do danas napravljen vrlo mali broj kvalitetnih. Jedva dvocifren.

Prvu repliku je objavio Milan Jelenković - i to već u narednom broju Enigme! On je na taj način postao prvi srpski enigmata koji je potpisao četvrtastu rupu od 64 polja, i to rupu koja je nekoliko metara dublja od Aurelove. Pre svega, rad je metodološki neispravan (trostrana prizma, četvorostrana piramida, trospratnica), strukturalno još prostiji od svoje mustre (STR : ST), a sadržinski, ako ne više, onda bar jednako prazan. Broj - acija je duplo manji (3 : 6), ali zato ima više glagola (6 : 4), od kojih se dva povratna, prvi put u našoj slavnoj enigmatskoj istoriji, presecaju u donjem desnom uglu. Takođe, prvi put u istoriji, ova belinaška parada je proizvela lanac od 10 crnih polja, pa kad se tome dodaju tarabe koju zatvaraju kombinaciju sleva i odozgo, stiče se utisak da Jelenković ništa drugo nije ni želeo da postigne - osim da pošto-poto sklepa 8 x 8. 

Treća belina 8 x 8, Enigma 1402, autor: Milan Jelenković

Ta pošto-poto belina 8 x 8, nastala kao jeftini odgovor na jeftiniju varijantu Aurelove kreacije,  počela je da služi ambicioznim, ali ne naročito odgovornim autorima kao etalon. Okuraženi Jelenkovićevom slobodom, enigmati poput Vojislava Gložanskog, Živka Dokića i Miodraga Tošića uskoro su se strastveno posvetili ovoj formi, i zloupotrebljavajući odsustvo kriterijuma u srpskim enigmatskim časopisima, svakim novim radom spuštali standard na još niže grane. 

Uređivačka politika u hrvatskim listovima tog vremena je bila drugačija (reklo bi se rigoroznija ili čak rigidnija), te se tamo nisu zapatile "pošto-poto beline". Aurelov primer je u dugom periodu sledio samo Branko Lipanović, a zanimljivo je da njegov prvenac, četvrtva jugoslovenska, odnosna druga hrvatska belina 8 x 8 (Vjesnikov Kviz br. 300, 17. VIII 1983) nije bila autentična - već je nastala reciklažom mustre! Naime, u želji da replicira Aurelu, "prepisao" je strukturu i sa njom 40 od 64 polja!

Četvrta belina 8 x 8, Vjesnikov Kviz 300, autor: Branko Lipanović

Usput, prema evidenciji Nedjeljka Nedića, do kraja prošlog veka u hrvatskim enigmatskim listovima objavljeno je svega 6 križaljki sa belinama 8 x 8! Pored Aurela (1) i Lipanovića (3), po jednu su sastavili Refik Husedžinović (1996) i  Ivica Maljković (1998). Kontrasta radi, u srpskoj enigmatskoj štampi dotle je objavljeno bar 150 (od toga, 50 su na nivou Jelenkovićeve, a 80 još grđe od nje). 

Nesvakidašnje: Venera i Mars

Skandi Feniks 973, "Varijacije na temu", Mladen Marković