Bliznakinje

Misteriozne bliznakinje, autor: Rešad Besničanin

(Enigma 2338, 1. novembar 2010.)

Ludistički ideali

Treći put zaredom, na konkursu u sklopu manifestacije Dani ludaje, i ove godine je pobedila moja ukrštenica. Obistinile su se crne slutnje hronično nezadovoljnih učesnika, te je sastav žirija opet bio po mojoj meri. Ma koliko moje ambicije bile skromne, na to nisam mogao da utičem. Uz to, pošto je tokom glasanja u mom radu primećen jedan diskutabilni detalj, bez jeda sam pretpostavio da će na vrhu tabele biti neko drugi.  Ali... nije bilo tako (šta ću kad sam najbolji, ni Amerika mi ništa ne može :D)

Na blogu TIO sam - malo u šali, a više u zbilji - pisao o svom het-triku (OVDE). Jedino nisam izneo predlog da takmičari dogodine sakupe 5000 dinara i uruče mi ih pre raspisivanja konkursa na ime nadoknade za odustajanje od učešća, a u cilju povećanja sopstvenih šansi za pobedu (mada... ponižavajuće je da se trostruki šampion prodaje za 40 evra... povlačim predlog, javite se samo ako sakupite 400 :D). Nema se tu još bogzna šta reći, te u ovom postu želim obuhvatno da se osvrnem na visokoplasirane sastave.

Dani ludaje 2017, glasovi

U finalu je bilo 13/46 ukrštenica. Nepotpisane radove je na skali 1 - 10 ocenjivalo 12 sudija iz zemlje, regiona i sveta, a čak 5 sastava je dobilo više od 100 poena! To govori o prilično ujednačenom ukusu tj. sličnom sistemu ukršteničkih vrednosti, slobodnije: o postojanju univerzalnog ideala. Taj ideal se može naslutiti analizom ukrštenica koje su dobile bodove od svih sudija. 

Dani ludaje 2017, 1. mesto, autor: Mladen Marković

U pobedničkom radu (149 poena) sve je podređeno nivelisanoj belini 12 x 6. Neću ponovo razglabati o motivima za nastanak raritetne kombinacije, niti o njenim nedostacima, samo ću primetiti da je taj vid enigmatskog izražavanja generalno na visokoj ceni. 7 desetki, prosečna ocena 8, 2. Iako mi - enigmate sa ex yu prostora - to doživljavamo kao endemski manir, vrlo je verovatno da bi i Italijani, Francuzi, Englezi (...) i svi drugi vrlo slično vrednovali takvu kombinatorsku senzaciju (naravno, ako bi prethodno utvrdili da je ispravna tj. u skladu sa njihovim standardima i uzusima).

Dani ludaje 2017, 4. mesto, autor: Nedjeljko Nedić

Drugi rad koji je pobrao simpatije svih članova žirija (120 poena, 4. mesto) delo je Nedjeljka Nedića. Glavni adut ove ukrštenice je takođe moleraj, ne baš neviđen, ali sasvim dovoljno upečatljiv. Pozicioniran je uz gornju ivicu, što je autoru otežalo posao, pa budući da je pronašao fina izlazna rešenja, mogao je računati na dobre utiske ocenjivača. Iako je donji deo ukrštenice neočekivano traljav i neambiciozan, najniža ocena koju je dobila je 3! (prva i trećeplasirana imaju jedinice, a drugoplasirana nulu!) Zapravo, to je jedini sastav bez ekstremno niskih ocena, pa se može reći da se tu najbolje ocrtavaju spomenute ukršteničke vrednosti našeg regiona. Prosečna ocena 6, 2.

Dani ludaje 2017, 6. mesto, autor: Sreten Perić

Glasove svih sudija je dobio i šestoplasirani sastav Sretena Perića (96 poena). To je jedan običan rad u duhu podrinjske škole profesora Krsmanovića, što će reći: glavna kombinacija se razvija iz dve-tri čvornovate reči, a kao nusprodukt se pojavljuje nešto nenormalno, folklorno, nestandardno ili nikome poznato. Ukrštenica solidno izgleda jer je autor vodio računa o prožetosti i rasporedu crnih polja - ali samo koliko je umeo, pa kao bilans imamo 2 dvoslova od kojih nijedan nije naročito opravdan. Uz to, ni pojmovno nije reprezentativna, te ne čudi što se nijedan član žirija nije dovoljno oduševio da bi je nagradio desetkom ili devetkom. Prosečna ocena 4, 3. 

Dakle, samo je jedna stvar izvesna: svi visoko vrednuju onaj aspekt kombinatorike koji se manifestuje u belinama! Međutim... zanimljivo je da su univeralno dopadljiviji radovi u kojima je belinaštvo primenjeno na manje otrcan način, odnosno mimo modela 6 x 6 ili 7 x 7!

Dani ludaje 2017, 3. mesto, autor. Rešad Besničanin

Tom zaključku se donekle suprotstavlja trećeplasirani rad Rešada Besničanina (128 poena), koji se u svojoj neobičnosti približava šablonu kroz insistiranje na proširenju paradnog moleraja. Najveća mana sastava je zatvoreni gornji levi ćošak, i samo je jedan član žirija bio spreman da autoru progleda kroz prste - mada su i drugi verovatno zapazili da je ostatak mreže vrlo prezentno popunjen. Stoga se opisu univerzalnog ideala može dodati i dobra veza između centra i periferije, što bi značilo: ako belina - kakva god bila - dovodi do rastrojstva mreže, nije po JUS - u. Prosečna ocena 6, 6.

Dani ludaje 2017, 2. mesto, autor: Nebojša Dragomirović

I ostala su dva sastava večitog drugog Nebojše Dragomirovića. Jedan (133 poena) se više dopao sudijama od drugog (119), mada su, u principu, tu negde: autor je u dopisnoj školi profesora Dopuđe odavno naučio da napravi finu belinu, ali je propustio lekcije iz drugih predmeta. Ako jednom - za promenu - napravi 7 x 7 bez okolnih jednoslova, dvoslova i skraćenica, još bolje: ako uspe da sklopi takmičarsku ukrštenicu u kojoj sve deluje kao da je na svom mestu, a ne kao belina za seoske novine u smandrljanoj mreži, ima nade za pobedu. Ali... ako ostane na tom školskom nivou, uvek će biti savršenijih, profesionalnijih ili bar dojmljivijih radova, i uvek će nekome biti do ramena. Drugoplasirani rad: dve desetke, prosečna ocena 6, 8; petoplasirani: 5, 6.

Dani ludaje 2017, 5. mesto, autor: Nebojša Dragomirović

Da se ne baci: Mala EKK ukrštenica

Pre dve godine, nekoliko kolega je učestvovalo u mom dvokrakom utopijskom projektu "Mala EKK ukrštenica" i "Mini EKK skandi". Prijavljeni volonteri su dobili radne zadatke, Slavko Bovan je preuzeo polovinu organizacionog i još pola tehničkog balasta, ali sve se zavšilo na razradi koncepta i pismenim pokušajima da se uspostavi saradnja sa novinama. 

Izradio sam reklamni primerak koji smo slali redakcijama (čitaoci bloga su svojevremeno mogli da ga preuzmu), a on je sadržao samo moje sastave jer sam smatrao da ostale autore treba uključiti u priču tek kada se i ukoliko se steknu uslovi za saradnju, čisto da se neko ne bi osetio prevarenim (na primer, moglo se desiti da materijal negde bude objavljen na kvarno, i došao bih u situaciju da objašnjavam zbog čega nema honorara; uostalom, nisam ja Perić da iskorišćavam kolege za realizaciju svojih privatnih fiks-ideja). 

Zato radovi koje su mi poslali Rešad Besničanin, Dragan Dragoljević i Dejan Minić nikad nisu ugledali svetlost dana, mada su uredno pripremljeni za štampu (ostali dobrovoljci su bili u Bovanovoj grupi). Budući da su teme manje ili više zastarele, te da je odavno sasvim izvesno da je projekat propao, danas premijerno prezentujem neviđene stranice, pod parolom "da se ne baci".

Crno, pa se ne vidi

O ukrštenici koju je na SES - u sastavio Rešad Besničanin postoje različita mišljenja. Po oceni žirija, to je bio najbolji sastav na Prvenstvu za sastavljače, dok neke kolege smatraju da nije zaslužio laskavu titulu.  Zapravo, titule nema, jer je Rešad zauzeo iksto mesto ispod trećeg, što valjda znači da je imao neočekivano slab štit i još slabiji rebus (ali ovde se nećemo time baviti).

Zašto je vrednost ove ukrštenice pod znakom pitanja?

Rešad Besničanin, SES 2017

Najpre primećujemo da je broj crnih polja vrlo kritičan, kao i njihov raspored. Ima ih čak 17, i listom su u službi centralne beline 6 x 6. S obzirom na veličinu mreže, kolateralni pojmovi su do apsurda usitnjeni, pa je PDR manji od 4. Što se tiče sadržaja, moglo bi se reći da nema čega nema: tu su pridevi, glagoli, trocifren broj, i opskurna reč SAVAKS pride! Bez zalaženja u suštinu poduhvata, reklo bi se da je ovo jedna vrlo, vrlo traljava ukršteničica. 

Nismo videli sve ostale kreacije, no s obzirom na to da je prvoplasirani sastavljač na drugom blogu predstavio svoju, nametnulo se pitanje: zašto i Rešad nije napravio takvu? Svi znaju, pa i on, da na takmičenjima poput ovog pobeđuje jednostavnost, tako je vazda bilo, i pošto se smatra da vremenski škripac onemogućava razmahivanje i paradiranje, očekuju se skromni ili sasvim prosečni sastavi. Ako su zanatski korektni i pojmovno ispravni, šanse da ne budu dobro ocenjeni su minimalne, pa je nadmetanje u sastavljanju ukrštenih reči svedeno na prilagođavanje očekivanjima žirija. 

Jednu ukrštenicu poput onih koje potpisuju takmičari na SES - u iz glave verovatno može da sastavi i Mile Budić. Ili rešavač s ulice, možda čak i bistriji đak prvak. To znači da se - ako smatramo bitnim samo dva gorespomenuta kriterijuma - učinak onih koji ukrštaju 30 ili 50 godina ne razlikuje mnogo od učinka disciplinovanih početnika i amatera. 

Najprostije rečeno, Rešad je izabrao neočekivani pristup da bi demonstrirao posebno umeće. To je u redu: ako se čovek takmiči, po logici stvari treba da pokaže i nešto više od onoga što mogu svi. Ali... enigmatika nije skakanje u dalj: skočite 3 centimentra više od svih, i pobedili ste. Ne, nevolja je u tome što su u našem esnafu i ocenjivači ponekad, ako ne često, takođe amateri. A amateri očekuju amaterizam, toliki im je domet (napomena: ovo nije kritika žirija, ne znam ni ko je ocenjivao radove, a budući da su ipak videli vrednost u Rešadovom izbegavanju kalupa, prethodni redovi se ipak odnose samo na one koji iskreno veruju da je ukrštenica nedvosmisleno loša). 

Dakle, amater ocenjuje samo površinu: on nije sposoban da dopre do ideje autora, ne može da pretpostavi koliko je posao bio težak, nema kantar na kom bi izmerio učinak, i ne uzima u obzir okolnosti, poput vremenskog ograničenja i formata. Nikad nije napravio takvu kombinaciju, nema pojma kako se to radi, koliko traje, koliko je neizvesno... i neopterećen svim tim pojedinostima i tričarijama, bez pardona kaže: "Ovo ne valja jer je previše crno, previše slobodno, previše ovakvo, previše onakvo." Amater ne razume šta je pesnik hteo da kaže, i tu se ništa ne može.

Na neki način, sam zadatak je pozivao na sastavljanje centralne beline: po dijagonali mrežice 10 x 10, prostrla se EVA RAS, terajući svakog  neamatera da zamisli belinu 6 x 6 oko nje. I niko osim Rešada nije odgovorio očiglednom izazovu. Niko - zato što niko ne bi ni mogao da sastavi belinu za tako kratko vreme i bez ikakvih pomagala (a bog zna na šta bi to ličilo i kad bi neko drugi pokušao u kućnoj režiji, bez ikakvih pritisaka). A on je kako-tako uspeo. 

Uzgred, kao neko ko ima dosta iskustva u tom podžanru, zapažam da je pozicija slova R olakšala autoru potragu za rešenjem (bilo bi mnogo teže da je na tom mestu D, G, N, M... i, uopšte, sva tri suglasnika su zgodna za operisanje). Takođe, zapažam da je pomeranje suglasničkih grupa izvedeno vrlo stručno (kada je zadati niz monoton, a nismo hendikepirani teškim slovima, formula glasi: drugi pojam - čvor od 4 ili 5 suglasnika, u trećem samoglasnička grupa, u četvrtom čvor, peti monoton itd). Očigledan je i propust kod pojma Kratovac, a zanimljivo je da se S našlo na pravom mestu, iako autor nije imao sokratovca na umu. 

Pokušavajući da - daštanja radi - korigujem najspornije momente, sveo sam broj crnih polja na 11 i podigao PDR na 4, 9. Na taj način sam u formalnom smislu usavršio rad, mada u sadržinskom pogledu i dalje nije po JUS - u: uklonio sam nesrećni SAVAKS, ali belina sada sadrži čak tri prideva i dva glagola. Sama ta činjenica govori o ozbiljnosti Rešadovog rezultata, a ako neko ipak uspe da modifikuje postojeću ili napravi sasvim novu ukrštenicu koja će po svim prametrima biti vrhunska - molio bih ga da pošalje to remek-delo, da se svi divimo.

Enigmatika iz voza

Rešad Besničanin, Mladen Marković & Dragiša Cetić

Dragiša Cetić, uvaženi enigmata iz Gacka, imao je čast da od Subotice do Novog Sada putuje sa našim najboljim autorima ukrštenih reči (op. cit. Milaćin, a sa tom laskavom procenom bi se, pored Rešada i mene, najverovatnije složio i Sreten Perić). Naravno, priliku za boravak u našem kupeu je dobio preko veze, jer je pametno izabrao klub i obukao vrlo lepu majicu.

Zapravo, istina je malo drugačija: Rešad Besničanin i ja smo bili počastvovani društvom našeg dragog kolege i proveli smo s njim nekoliko prijatnih sati do polaska voza. Onda smo se zajedno ukrcali, pokušali da zaposednemo vagon-restoran, bili džumle izbačeni i na kraju pristali na običan kupe za puk (tako nam i treba kad škrtarimo na kerozinu; a mogli smo - kao sve zvezde na svetu - da fino i elegantno dođemo i odemo privatnim avionima).

Elem, da skratim priču (op. cit. Reško, koji se baš usred neke moje govorancije slučajno setio svog druga koji tim rečima započinje sva svoja izlaganja), pošto je Dragiša Cetić stoički podneo polovinu puta sa nama dvojicom (čitaj: nije pobegao u drugi kupe iako je slobodnih mesta bilo u izobilju), rešili smo da ga nagradimo: najpre je Rešad sastavio ukrštenicu posvećenu našem saputniku, a onda sam se i ja latio plajvaza. Preuzeo sam i obavezu da opišem i prezentujem naše skromne uratke iz voza, jer je - budimo realni - greota da bilo šta što mi sastavimo ostane sačuvano od očiju javnosti (a Dragiša će u decembru svakako dobiti i rođendansku imenarku). 

Kad sam bio mlađan moler ja (6)

Osječki enigmata Željko Jozić je pre 8 godina napravio moleraj kakav nikada ranije (i nigde) nije viđen: 6 x 14. Križaljka je objavljena u Kviskoteci br. 745 (15. V 2009).

Prilog preuzet sa bloga Deseta umjetnost - enigmatika Nedjeljka Nedića

Rešad Besničanin je replicirao četiri godine kasnije, te je u Enigmi br. 2369 (1. VI 2013.) objavljen prvi moleraj 6 x 14 u srpskoj enigmatici. 

I to bi bilo sve kada je reč o objavljenim sastavima, jer treći tj. moj moleraj 14 x 6 nije izašao ni u jednim novinama (mogao sam da ga rearanžiram za Enigmu, no u međuvremenu sam izgubio želju da se tamo oglašavam). Napravljen je početkom 2014. godine za jedan malo poznati, mrtvi list, ali sam uskoro uvideo da to nije moj nivo i da nekakvo lokalno, da ne kažem seosko, enigmatsko glasilo sa krajnje neprofesionalnim urednikom ne zaslužuje moje učešće (a kamoli ekskluzivu), pa sam povukao rad tj. zabranio objavljivanje. Čitaocima bloga je prezentovan u prvom broju Almanaha, u novembru 2014. godine.

 

Reškov almanah

Podstaknut Memomarima palanačkog enigmate u kojima je on najznačajnija figura, Rešad Besničanin je napravio izbor svojih najdražih sastava iz "Enigme", objavljenih u periodu 2002 - 2004. godine. Pošto je reč o ukrštenicama koje su doživele sudbinu tekućeg enigmatskog materijala, iliti bile aktuelne samo (po) dve nedelje, bilo je lako zaboraviti ih. To je, inače, sudbina svih enigmatskih radova koji bivaju publikovani u časopisima sa gustim režimom izlaženja, jer se u tim oklonostima staro olako zatrpava novim, čak i kada je na nivou senzacije. Uz to, kako je Rešad autor iz čije radionice, tačnije: ateljea retko izlaze proizvodi tj. dela za jednokratnu upotrebu, bila bi prava šteta ostaviti njegov minuli rad da mirno počiva u prošlosti, i ne dati priliku ljubiteljima enigmatike koji su iz ovog ili onog razloga to propustili, da uživaju u njegovim zaboravljenim tvorevinama.

Meni se, kao autoru bloga o ukrštenim rečima, dakle o nečemu što je toliko marginalno da je i logička opravdanost same aktivnosti  pod znakom pitanja, često upućuju pohvale ludosti, uz obavezne opaske da arčim svoje, jelte, dragoceno vreme na krštavanje jarića. Zapravo, to je najmanje što mogu da učinim za one koji su enigmatskom stvaranju decenijama pristupali kao pravi, pravcati umetnici, bez obzira na to što su oduvek znali da im to stvaranje nikada neće doneti ni slavu, ni bogatstvo, ni bilo kakvo društveno priznanje. Možete li vi uopšte da zamislite koliko je vremena i energije tokom života posvetio ukrštenim rečima, na primer, jedan Stanislav Železnik, ili Zvonimir Kurpes, ili Boško Petrović... ili bilo koji drugi autor koji je pola veka verno i strpljivo, sa mnogo ljubavi, znanja i talenta proizvodio nešto što je objektivno u rangu sa toalet-papirom, a čija je vrednost toliko subjektivna da se golim okom ne vidi u stvaralačkom svetu? Čak i trećerazredni novinari, pisci ili neki drugi poslenici koji dominantno barataju rečima imaju nekakve šanse da neko primeti njihov trud, da im uputi čestitke, da ih nagradi... dok su enigmati, makar bili vrhunski, čak i u odnosu na literarni šljam i odozgo, i odozdo neprimetni.

Ukršteničar je nekada, u doba autorske hiperprodukcije, mogao da zaradi pristojan honorar i bez stvaralačkog poleta (to je, zapravo, bila česta pojava), ali se taj vulgarni motiv mora isključiti kada govorimo o enigmatskim stvaraocima, odnosno o autorima koji su uvek hteli (i umeli) više. To je, prosto, funkcija ličnosti: neko je dvojkaš i srećan je u ulozi dvojkaša, a neko je odlikaš, i sve što radi je u znaku potrebe za postizanjem maksimuma. Dvojkaši obično završe u politici ili nekoj drugoj oblasti za prostake, a budući da čine gro opšte populacije, najbrojniji su i u enigmatici. Uvek ih je bilo više nego što bi toj oblasti moglo da služi na čast, i pošto su oni poslovično praktični (jer ih, dabome, ne sputava apstrakcija), vremenom su postali najviđeniji predstavnici enigmatskog esnafa. Nema tu ničega čudnog: dvojkaši su danas zvezde parlamenta, gradonačelnici, direktori, biznismeni, medijski heroji, pa zašto ne bi bili glavni i u enigmatici?! Ako, na primer, jedna lako mentalno zaostala prostitutka može da bude popularno TV lice, dakle osoba koja privlači pažnju i daleko je interesantnija od bilo kog umetnika, onda je potpuno logično što je i lako mentalno zaostali enigmata (čije su usluge u rangu sa onima koje pruža pomenuta popularna dama) superstar u odnosu na enigmatu-umetnika. Međutim, to ima svoju dobru stranu: utoliko su dostojniji poštovanja i divljenja oni primerci ljudskog roda koji nisu dvojkaši i prostitutke. Ovaj blog je posvećen enigmatama iz te kategorije.

Zato je Rešad Besničanin, dakle jedan enigmata-umetnik, toliko zastupljen na Enigmagici. U principu, svaki enigmata može da napravi dobru ili čak vrhunsku ukrštenicu jednom ili dvaput, možda deset puta u životu, ali je broj onih koji su samo jednom, dvaput ili svega deset puta potpisali nešto što nije za najvišu ocenu vrlo, vrlo mali. On je, bez ikakve sumnje, jedan od njih. 

Verujem da ćete u drugom broju almanaha pronaći nešto za svoju dušu. Rešad i ja smo udruženim snagama od zaborava spasili 16 njegovih ukrštenica starih više od deset godina, i nudimo vam ekskluzivnu priliku da na jednom mestu (a uz to i gratis) dobijete komplet dragocenih bisera "Enigme".

Pdf OVDE.

Kad Reško minimizira

Reagujući na prvi decembarski post Manje je više, Rešad Besničanin je poslao dve skandinavke sa minimalnim brojem crnim polja, koje su objavljene pre sedam godina u "Enigmi". U stvari, poslao je i jednu još stariju, ali se ispostavilo da je felerična, odnosno da je sedamnaestoslovni pojam neispravan (nije ga teško preseći, no na taj način bismo dodali jedno crno polje; roman Jakova Ignjatovića nosi naziv "Stari i novi majstori", ne "Stari novi majstori"). Dakle, u novembru 2007. godine je verovatno objavljena prva ispravna ukrštenica 11 x 17 sa svega 10 crnih polja (i prorezom za sliku 5 x 7, za red većeg od standardnog).

Sastavljanje minimalno crnih ukrštenica iziskuje maksimalno korišćenje prostora, što znači da - ako već imamo prorez za sliku - u uskom delu pored njega valja izbeći crna polja. Na taj način dobijamo ekonomičnu belinu, a sve tufne ostavljamo za preostali deo, pri čemu se lukavo možemo osloniti na preimućstva koja nudi dijagonalno pozicioniranje (kao što sam ja, stari prepredenjak, uradio), ili se udarnički izboriti za još jednu veliku belinu (ili više njih). Pošto su se u prvoj skandinavci 4 crna polja iznad beline (desno od proreza) tako lepo, stepenasto poređala, trebalo je i u gornjem delu izbeći gomilanje, pa je Rešad koristio, uslovno rečeno, kombinovanu metodu: grupisao ih je u dijagonalne parove (bez insistiranja na vizuelnom efektu), a desetoslovnim pojmovima uz levu ivicu je spasio bar jedno belo polje. Iako je teoretski sve to moglo da bude i belje, autor je prednost dao meri i ukusu. Treba primetiti da je gornji deo sastava izvanredno prohodan, da su sve upotrebljene reči više nego korektne i vrlo humano uklopljene, a da suglasničkih grupa ima tačno onoliko koliko je igra slučaja htela tj. taman toliko da rad ne bude ni dosadan, ni usiljen. Ni belina nema diskutabilne momente, jednostavna je i rešiva, diskretno zakomplikovana parom ERSKIN / TORSTEN, ali koristim priliku da (opet) skrenem pažnju na prezime teniserke Žistin, koje ispravno transkribovano glasi: ENEN. U našim medijima se godinama koriste obe varijante (srećom, prestali smo da je zovemo Žastin), ali nema osnova za zadržavanje oblika ENAN, pošto dotična dama ipak ima premalo godina da bismo joj ugrožavali identitet po inerciji. 

Dve nedelje kasnije, Rešad je otišao korak dalje objavivši naizgled sasvim običan sastav sa vertikalnim molerajem. Verovatno je malo koji rešavač prebrojao crna polja (10) i zaključio da je reč o rekordu, ali je isto tako verovatno i da je malo ko bio nezadovoljan: tu je sve umereno, lagano, skladno. Za razliku od rekorderskih radova kojima su potrebni bombastični naslovi da bi konzumenti shvatili u kom grmu leži zec, ovaj je glat mogao da prođe kao regularan, jer po sadržaju to svakako jeste. Koliko je u formalnom smislu neobičan, najbolje kazuje podatak da slični radovi (dakle, tri sedamnaestice uz ivicu) obično imaju 15, 16 ili više crnih polja, pa iako nam se može učiniti da je desni deo skromno realizovan, autor ga zasigurno nije sklepao uz doručak i jutarnji program. Doduše, da je bio ambiciozniji, verovatno je o istom trošku mogao da spasi još jedno belo polje u delu iznad slike (ili bar da izbegne dvoslov IK), ali smo, eto, i ovako dobili ukrštenicu sa teško dostižnom prosečnom dužinom reči 6, 04 (u prvom slučaju: 5, 75). Zanimljivo je da se i tu sreće TORSTEN, a najintrigantniji je "spasonosni" pojam BABO NATALE, opisan kao "Deda Mraz u Italiji". Italijani ovog šarmantnog dedu zovu NONO GELO (Nonno Gelo), a ko je Babo Natale i kakve veze ima sa aktuelnim praznicima - videćemo u specijalnom novogodišnjem postu.

Naknadno istaknut

"Beokviz", piše: Ljubiša Jakšić

Pripremio Ilija Đurković.

Srebrni KVISKO

U prvom kolu X Prvenstva Hrvatske u enigmatici, srebrnu medalju su podelili Rešad Besničanin i Ivica Šako (10 bodova), dok je zlato pripalo Tončiju Milatu (12 bodova). Čestitam svima, uključujući i one kojima je jedna od prve tri nagrade izmakla za dlaku: Hajrudinu Hodžiću, koji je podelio 4. mesto sa Šimundžom, Medvidovićem, Tumpićem i Dizdarevićem, i Zoranu Radisavljeviću, koji deli 5. mesto sa Jozićem, Matićem, Žarkovićem i Ivandićem. 

Detaljnije na blogu TUPLJENJE I OŠTRENJE: link 1 i link 2 (blogovlasniku Slavku Bovanu takođe čestitam zavidno 8. mesto, u konkurenciji od 221 ukrštenice).

Moj favorit je, dabome, bio Besničanin (tim pre što ja nisam učestvovao), i njemu posvećujem posebno tapšanje, ne samo zbog plasmana, već i zbog tradicionalne inovativnosti. Naime, nagrađena ukrštenica ima veoma neobičnu strukturu, jer iako je autor arhimag za beline, opredelio se za naoko izbalansiran sastav. Upotrebio je 4 pojma od 22 slova, ali ih nije nanizao, već matematički rasporedio, tako da se, posmatrano odozgo naniže ili obrnuto, može zapaziti simetrija (1 +2 + 3 + 2 + 1). Pri tom, tematski MM pojam uspravno preseca 4 prečke na kojima leži konstrukcija, i nacentriran je koliko je to bilo moguće, pošto lik ima parnu dužinu. Što se sadržaja tiče, izbor reči je, kao i uvek, gotovo besprekoran, bez obzira na to što su pomenute prečke ograničile slobodno kombinovanje. Nema lanaca crnih polja, rad je izvanredno povezan, prohodan i rešiv. Srebrn, a ipak zlatan.

U čast veka ukrštenice

Artur Vin

Prva moderna ukrštenica

Na današnji dan, pre tačno 100 godina, rođena je prva moderna ukrštenica. Njen otac je Englez iz Liverpula Artur Vin (1871 - 1945), koji je kao devetnaestogodišnjak sa roditeljima emigrirao u Ameriku, gde je započeo karijeru novinara. U listu "New York World", u zabavnom prilogu "Fun", 21. XII 1913. godine, objavio je prvi obrojčani lik sa praznim poljima, i sa tri već upisana slova: fun, što znači zabava. Iako su u evropskim novinama i ranije mogle da se vide slične zagonetke, ova ukrštenica se zahvaljujući načinu opisivanja smatra pionirskom, a sa njom je lansirana i ideja masovne zabave, koja je tokom narednih godina inficirala čitav svet. 

Povodom jubileja i u čast Artura Vina, danas predstavljam specijalnu kolekciju odabranih radova Rešada Besničanina, autora koji je u našim geografskim okvirima podigao veštinu sastavljanja ukrštenih reči na nivo umetnosti. U ovom elektronskom časopisu se nalaze neki od njegovih najmagičnijih radova, na koje je ponosan i za koje je sentimentalno vezan. Izdvojiću nekoliko ukrštenica, a ukoliko želite da vidite sve što je Rešad pripremio, možete preuzeti pdf dokument. 

_______________________________________________________________

Ovo je skandinavka koja je u trenutku objavljivanja (05. II 2008.) bila dvostruko rekorderska: pored molerske beline 15 x 5, neobičnom je čini i rekordno mali broj crnih polja: svega 24. Štampana je u "Enigmatici" br. 233.

Još jedan sastav sa minimalnim brojem crnih polja (11), specifičan po vanrednoj prohodnosti i sjajnoj strukturi. Objavljen je u "Enigmi" br. 2178 (26. IX 2003.).

Ova klasična ukrštenica je izuzetna po kombinaciji od 5 dvanaestoslovnih pojmova, koji su poređani jedan ispod drugog, ali i po proširenjima u gornjem desnom i donjem levom delu. Vizuelno lep sastav, sa nedostacima u vidu neprekinutog lanca od 10 crnih polja i "tufnom" u donjem desnom uglu. Objavljena je u "Enigmi" br. 2149 (16. VIII 2002.).

Pdf REBES ENIGMAGIKA OVDE.

Naš rekord

Pošto pouzdano znam da se u enigmatskom svetu skromnost veoma ceni, odlučio sam da tu plemenitu osobinu ipak ostavim onima koji nisu baš sigurni da li treba ili ne treba imati "ja", i kojima znači kada ih enigmo-prepredenjaci cene... kao budale. U principu, dosta dobro razlikujem crno i belo, znam i za sivo, a hvatam i nijanse, pa imam slobodu da glasno govorim ono što mislim (popu - pop, raspopu - raspop, bobu - bob itd.). Da sam samo ćutao i radio, apsolutno niko ne bi znao da sam izjednačio skoro sve rekorde za koje znam, neke sam i oborio, a neke tek postavio (nemam vajde ni od samopromocije, ali eto, hoću da se zna). Neke od tih sastava su mi upropastili neki čudni ljudi, tobožnji urednici, i to za bambadava, iz ličnih razloga i niskih strasti, ali je više od polovine  (tačnije: oko 75 %) objavljeno u komercijalnim novinama, bez izmena. Najviše me raduje činjenica da sam odsustvo skromnosti nadoknadio jednom drugom plemenitom crtom: učestvovao sam u izdržavanju tih tzv. urednika i njima sličnih, a ni za jedan svoj rekord nisam dobio ni osnovni honorar. U izvesnom smislu, dođe mu na isto: i kad objave moju originalnu verziju, i kad objave neuku interpretaciju te verzije - oni dobijaju plate, a ja dobijam (nove) udarce. 

Mislim da je bilo dosta. Tako izudaran i rešen da više ne hranim treš-enigmate, dajem sebi slobodu da na svom blogu, za svoju dušu, do mile volje predstavljam radove na koje sam ponosan. Draže mi je da svoje sastave prezentujem besplatno, makar te prezentacije nikoga ne zanimale, nego da ih dajem nezahvalnim tiranima, da ih bičuju do krvi, a da ih onda tako izmrcvarene koriste za sopstvenu alimentaciju. Dakle, opet ću upotrebiti ovaj prostor za promociju jednog enigmatskog rekorda, koji smo gotovo istovremeno postigli Rešad Besničanin i ja.

Moram da naglasim da je Rešad bio idejni vođa ovog "projekta". On je prvi počeo sa radom na svojoj ukrštenici, ali je moja (valjda igrom slučaja) prva objavljena. U štampu je otišla cela, onakva kakvu sam je poslao, i to je jedan od radova koje sam molbama, bogorađenjem i preklinjanjem zaštitio od dželata. 

Rešad o svojoj ukrštenici kaže:

"Pravi je podvig uhvatiti se u koštac sa mišlju da se poređaju jedan ispod drugog četiri pojma od 24 slova. Još je veći podvig sprovesti tu misao u delo, a da se u konačnici dobije jedan korektan i rešiv sastav! Nije me mrzelo, pa sam analizirao svoj rad: ima 14 sintagmi, maliciozni kritičari bi mogli izbrojati 19 dvoslova (pet u središnjem delu lika) i, ako izuzmemo TNT, samo tri skraćenice! I pored toga, prosečna dužina reči (PDR) iznosi solidnih 5,01. 

Ako neko misli da je ovo lak zadatak, neka izvoli. 

Zasad smo u tome uspeli samo ja i Mladen."

Objavljena je u "Enigmatici" br. 371, 21. 05. 2013. godine.

Pdf OVDE.

PDR = 5, 39, desetak sintagmi, 49 crnih polja, 22 dvoslova, dva tematska pojma, ne sadrži troslovne skraćenice. Svi ti podaci možda imaju statističku vrednost, ali meni ništa ne znače, u poređenju sa ličnim zadovoljstvom.

Objavljena je "Enigmatici" br. 370, , 07. 05. 2013. godine..

Pdf OVDE.

Rešadovo zlato

O Rešadu Besničaninu već sve znamo. Posle svih predstavljenih radova i napisanih apoteoza, zaista ne bi imalo smisla navoditi podatke iz njegove enigmatske karijere, tražiti njegovo mesto na skali, nabrajati uspehe, rekorde, novitete... Takođe, verujem da ste svi već uvideli da je on moj najdraži kolega, jedan od mojih uzora iz detinjstva, nezamenljiv konsultant, i - pre svega - dobar drug. Neću ga hvaliti, jer sa ove pozicije sve pohvale mogu delovati subjektivno, ali moram da naglasim jednu stvar: ubeđen sam da nijedan srpski enigmata ne može da se poredi sa njim. Šta to znači? Pa, ono što je Meša Selimović u našoj književnosti - to je Rešad u našoj enigmatici. I u jednoj, i u drugoj oblasti ima mnogo dobrih, vrsnih, vrhunskih stvaralaca, ali je samo jedan Meša, i samo jedan Rešad. 

Kad sam bio mali, zamišljao sam ga kao namrgođenog grmalja sa ogromnim brkovima, i verovao da je strog i nepristupačan. Zapravo, fascinirala me je činjenica da neko od običnih ukrštenih reči, takoreći ni za kakve pare, pravi umetnička dela i objavljuje ih u jeftinim novinama. Mislio sam da taj neko mora biti malo uvrnut, čim tako ozbiljno pristupa nečemu što je sasvim marginalno. Međutim, Rešad nema brkove. Nije ni namrgođen, ni nepristupačan, ni uvrnut. On je, u stvari, jedan potpuno običan čovek sa jednim potpuno neobičnim darom. Taj dar, kao i svaki drugi, ima koren u velikoj ljubavi, s tim što enigmatiku malo ko može voleti kao on. Enigmate stvaraju na mnogo načina: glavom, bez glave, kompjuterskim programima, uz pomoć raznih pomagala, uz pomoć štapa i kanapa (...), i u tehničkom smislu ti sastavi mogu biti veoma kvalitetni, laicima čak mogu izgledati sjajno, izvanredno... ali, ne. To su radovi bez duše, i iskusniji rešavači to vrlo jasno mogu da vide. U stvari: da osete. Zato oni vole Rešada, a zato ga volimo i svi mi: on radi srcem (za neupućene: srce je jedan prevaziđeni organ, koji 90 % enigmata uopšte ne poseduje).

Pred vama su 3 prvonagrađene ukrštenice sa "Enigminog" konkursa MINOS - BORBA ZA KVALITET. Klasična ukrštenica 1 (prvi pojam: Eros Ramacoti) objavljena je u "Enigmi" br. 1784, 16. 10. 1990. godine, a komentar žirija je glasio: "Rad ima mali broj crnih polja i veliku prohodnost. Reči su prepoznatljive, a njihova upotreba ukazuje na visok tehnički nivo sastavljača. Pojedina čvorišta u liku odlikuju se duhovitim rešenjima (neelastičnost, Azurna obala i dr.)."

Rešad kaže:

"Sećam se da sam sastavljanje počeo od gornjeg levog ugla, upisavši pojam "ustavotvorna skupština". Splet okolnosti je doveo do velike prohodnosti baš u tom delu ukrštenice (razbacana polja), a kako sam rad sa uživanjem privodio kraju, trudio sam se da i ostala crna polja budu dobro raspoređena, i da ih nema u skupinama (bilans: na 2 mesta po 3 i na 6 mesta po 2). Inače, tipovao sam na ovu drugu, sa Kamenitim vratima (koja je već predstavljena OVDE), ali je žiri očigledno mislio drugačije. Naravno, ni na kraju pameti mi nije bilo da ću da osvojim i prvo i drugo mesto, a i poslao sam samo te dve (dok su drugi, pretpostavljam, slali više). 

Iste godine i skandinavka sa Monikom Seleš (objavljena u "Enigmi" br. 1790, 27. 11. 1990. godine) osvaja prvo mesto (samo sam nju poslao), pa mi je na kraju bilo i pomalo neprijatno. Sećam se da su tada učestvovali svi renomirani jugoslovenski sastavljači (sem Kurpesa i Bokija): Gložanski, Perić, Spasojević, Cvetković, Kujundžić, Dokić, Delić, Bažik..."

Klasična ukrštenica 2 (prvi pojam: Arapsko more) nagrađena je zlatom na istom konkursu 1992. godine (objavljena u "Enigmi" br. 1862, 14. 04. 1992.), a odlikuje je veoma mali broj crnih polja: svega 40. Iste godine je Rešadova skandinavka sa Minimaksom (predstavljena OVDE) takođe osvojila zlatnu medalju. 

Pdf OVDE.

Borba za kvalitet

Predstavljam jedan izuzetan sastav mladog, talentovanog, perspektivnog i ambicioznog autora, koji još uvek nije svestan svojih kvaliteta, te, recimo, još uvek učestvuje na sumnjivim konkursima koje organizijuju urednici bez atesta i DJ Enigmate. On dozvoljava šarlatanima da mu žiriraju, da mu dodeljuju sitne poene, da ga tumače na svoj način, da mu nalaze mane... Ne buni se ni kada mu tamo neki, koji ni uz pomoć hoklice ne mogu da dohvate ono što on u prolazu zakači malim prstom na nozi, rearanžiraju, rediguju, koriguju sastave, sve iz želje da pokažu koliko su moćni i pametni. Ne smeta mu ni što od svog vrhunskog intelektualnog rada ne može da kupi cigarete, dok neki drugi, koji su stvaralački u rangu sa gospodinom Budićem, prave nacionalne enigmatske fešte, pa još i nagrađuju nesrećne entuzijaste.

Momak čiju klasičnu ukrštenicu danas predstavljam prihvata sve navedeno (i više od toga) bez buke, pomirljivo, plemenito - kao da zaista nije svestan svojih kvaliteta. Molim posetioce bloga za jedan mali aplauz u sebi: mladi i neafirmisani autor o kome govorim se zove Rešad Besničanin.

On ne pobeđuje kad ocenjuju sitni i nebitni. Njega nagrađuju samo veliki i značajni, kojima veličina dozvoljava da (još) nekome kažu da je veliki. Od sitnih se to i ne očekuje - oni vek provode u tužnoj želji da porastu i grabe svaku priliku da zajašu nekoga ko im beži za tri glave. Nažalost, pošto su došla vremena u kojima je pametan zaćutao, budala progovorila, a fukara se obogatila - i u enigmatici su danas važni samo oni koji su beznadežno, oduvek i zauvek, sitni. Besničanin, nažalost, nije važan, a očigledno nije ni budala - pa sam ja odlučio da se usprotivim primeni Andrićevog recepta, i da bar nešto kažem - kad već ništa ne mogu da promenim.

I, evo: rekao sam. 

O ukrštenici nema potrebe govoriti. Sve sami možete da vidite - ako ste dovoljno veliki.
(Ipak, očekujem da Rešad u komentarima iznese detalje o radu).

 Pdf OVDE.

Skandinavke sa rekordnim belinama

Rešad Besničanin je priložio dve izvrsne skandinavke, u kojima je po ko zna koji put demonstirao vrhunsku kreativnost, postižući kombinacije o kojima većina kolega može samo da sanja.

Već sam predstavio jedan njegov besprekoran "molerski" rad sa 5 pojmova i ugaonim proširenjem 7 x 7, pa je tada rečeno da su takvi sastavi veoma retki, a samim tim i dragoceni. Poenta, naravno, nije u samoj belini, već u perfektnoj organizaciji te beline, kao i u utisku da je svaka reč na svom mestu - što rešavanje čini lagodnim i zabavnim. Postoje autori koji u tehničkom smislu imaju slične ili čak iste pretenzije kao Rešad, ali ono po čemu se razlikuju jeste specifična pregnantnost, izbrušenost, odsustvo bilo kakve napregnutosti - što gotovo uvek karakteriše njegove radove.

Predstavljam sastav (Izabel Ađani) koji je strukturalno veoma sličan skandinavci sa Sandrom Bulok, ali i još jedan, kojim je Besničanin otišao korak dalje. Naime, u skandinavci sa Marijom Karan je poređao 6 jednakih reči i uspeo da ostane na nivou korektnosti! Ovakvih radova u našoj enigmatici skoro i da nema (jedan je moj, ali još uvek čeka red u "Enigmi", te će biti predstavljen tek posle objavljivanja), pa bih uputio neobavezni poziv enigmatama koji posećuju blog da pokušaju da daju svoj "odgovor" na ovaj svojevrsni rekord.

Obe su objavljene u "Enigmi" (I. Ađani - 2002 , M. Karan - 2005).

 

Pdf za rešavanje OVDE.

2 x skandi sa belinom 17 x 4

U "Enigmi" br. 2149 (16. VIII 2002.) je objavljena raritetna "nivelisana" kombinacija 17 x 4, čiji je autor Rešad Besničanin. Pošto takvu belinu nije nimalo lako napraviti - on je i danas jedini verni korisnik svog "patenta". 

Postoje kolege koje su jednom ili nekoliko puta isprobale ovaj model beline (razume se, ja sam među njima), ali je rekorder po broju objavljenih radova tog tipa i dalje sam idejni tvorac. U "Enigmi" se relativno često sreću kombinacije 17 x 3, a pošto ih najčešće potpisuje jedan enigmata koji odavno ne koristi papir i olovku, nameće se pitanje da li uopšte postoji kompjuterski program koji generiše korektne molerske beline 17 x 4?! Ukoliko je odgovor na to pitanje odričan, može se izvesti ohrabrujući zaključak da sastavljač još uvek nije "tehnološki višak". To bi se, jašta, ponajviše odnosilo na vrhunske sastavljače, kakav je Rešad, i samo pod pretpostavkom da među rešavačima ima dovoljno "sladokusaca", koji cene klasične mađioničare reči.

Elem, pošto znamo da autora, pored blistave kombinatorike, odlikuje i perfekcionizam u izboru reči, ne treba posebno naglašavati da ova "junačka" belina ne sadrži kojekakve čudne izraze i konstrukcije (što se tako često sreće kod ambicioznih sastavljača), a 3 ulaza u rubna polja (od kojih je bar 1 lako mogao biti izbegnut) su potpuno u funkciji rešivosti, pored toga što skandinavku čine interesantnijom.

Kao tematski pojam se pojavljuje jedna od najčešćih sedamnaestica - Amerikanac u Parizu, a Besničanin je nekoliko godina kasnije ("Enigma" br. 2325, 1. X 2009.) objavio i "varijaciju na temu" - sastav koji je otišao korak dalje, budući da je prvi pojam beline istovremeno i prva vertikalna reč. Uz to, rad je obogaćen još jednim tematskim pojmom - imenom i prezimenom glumca koji je briljirao u čuvenom mjuziklu Vinsenta Minelija. 

Danas sam dobre volje, te vam predstavljam oba izvanredna rada. 

Pdf OVDE.