Animirana skandinavka

U trenucima neobične inspiracije i entuzijazma, po uzoru na animirane rebuse Dejana Minića, u avgustu 2016. godine nastala je jedna raritetna ukrštenica i objavljena na blogu TiO. Ovako sam je predstavio: Eto, animacija se može iskoristiti i u skandinavkama, barem na internetu. Postoje mnogi pojmovi čija se konotacija zasniva na pokretu, često ih rabimo i u ukrštenicama, a ranije ih nismo mogli ilustrovati. AKSL je jedan od "enigmatizama" koji se sreću u svakoj trećoj ukrštenici, a nikada u prorezu za sliku. Trostruki aksl sam izabrao da bih, jašta, maksimalno iskoristio ideju (...) No, izvesno je da takve skandinavke nećete često viđati u budućnosti. 

Sa određene vremenske distance, nalazim da je to bio uspešan eksperiment, sa vrlo efektnim i atraktivnim rezultatom (ič mi nije žao što sam izarčio nekoliko sati pokušavajući da što vernije dočaram pokret). Za slučaj da je neko propustio senzaciju, a sa željom da je spasim od zaborava, repriziram je na ovom blogu.

Besne gliste

Pred polazak u Suboticu, setio sam se nedavne polemike o molerajima sa četvrtastim belinama i bez njih, i došao na ideju da iskoristim naziv predstojeće manifestacije za mali eksperiment. Naime, poneo sam sirovi moleraj  21 x 4 sa pojmom SUSRETI ENIGMATA SRBIJE, nameravajući da - kad nađem zgodan trenutak - uživo pokažem Novi Zekiću da kompletiranje takve ukrštenice zahteva mnogo više od prostog karikanja glista.

Najteži deo posla je, kao što sam ranije objasnio, pronalaženje adekvatnog četvrtog pojma. U ovom poduhvatu mi je nehotično pomogao Rešad Besničanin koji je u komentaru ispisao pojmove iz svojih moleraja: ispostavilo se da njegov OGRANIČENI SUVERENITET gotovo savršeno prianja uz SANTA MARIJA DELA SALUTE (iako se, zahvaljujući Lazi Kostiću, u srpskom jeziku dosledno rabi originalna grafija, transkripcija je jednako opravdana, a u ćiriličnim tekstovima i neizostavna). 

I budući da sam uspešno pripremio zadatak, preostalo je samo da serviram glista-belinu kolegi, i da gledam kako se preznojava. Poznajući njegove afinitete, pretpostavio sam da će potražiti zgodan prolaz za proširenje, jer on - da podsetim - zastupa vrlo ekstremno stanovište da moleraj, makar bio redak i ekskluzivan, može biti samo vizuelni dodatak četvrtastoj belini i ništa više od toga; jednostavnije: ako iz gliste ne izranja kvadrat minimalnih dimenzija 7 x 7, naš Novo kreaciju smatra neozbiljnom. 

No, nismo imali vremena za lajv eksperimentisanje, te je zadatak odneo kući. Juče je poslao na uvid dva pokušaja (prema njegovim kriterijumima - ne baš uspešna), a nije isključeno da će u bliskoj budućnosti, kada bude imao više mira i inspiracije, uspeti da pronađe luksuznije rešenje. 

Novo Zekić: "glista beline" 21 x 4

Zadatak je teži nego što izgleda, a da nije tako, svi presecajući pojmovi bi bili poznati i prihvatljivi. Ako se moler ne opterećuje dodatnim belinaškim ambicijama, a rukovodi se parolom "kad pronađemo 4 kongruentna pojma iste dužine - sve smo završili", razumno je očekivati da njegov rezultat bude sasvim pitak u sadržinskom smislu, da crna polja budu skladno raspoređena, i da postoji saglasnost krakova, što će reći: da se kombinovanje može nastaviti i van moleraja. 

Međutim, čini se da Novine eksperimentalne kombinacije nisu ispunile ta tri očekivanja: u sadržaju ima svega i svačega, crna polja su vrlo kritično pozicionirana (istina, dole nešto pregnantnije), a kraci na više mesta vode u ćor-sokak. Najveće postignuto proširenje je 7 x 5 (u oba slučaja).

Zapravo, moleraji sa četvrtastim proširenjima su izuzetno retki. Što su gliste duže, to su autorove šanse da iz njih izvuče pristojan kvadrat manje, i zato ni oni koji pasionirano moluju (poput Rešada) ne insistiraju na takvim vratolomijama. Drugim rečima, moleraj 21 x 4 sa belinom 7 x 7 nikada nije viđen. 

Nikada  - do danas. Eto, ja sam - u strogo eksperimentalne svrhe - sklepao jedan, i mada je kvalitet same kombinacije diskutabilan, ne bi se moglo reći da je pokušaj sasvim jalov: ako ništa drugo, ukrštenica je prilično rešiva. Prisustvo manje poznatih pojmova je bilo neophodno zbog strukture samog moleraja, a pre svega je trebalo učauriti problematični niz IRJI. Ne znam kako rade drugi, a ja u ovakvim slučajevima obično polazim od neke logične pretpostavke: ovde sam pretpostavio da postoji neki manje-više poznati Čeh čije se ime završava na IR, a prezime počinje na JI (Jirak, Jirasek, Jiraček), i uskoro stigao do nekadašnjeg višestrukog svetskog šampiona u kajak-slalomu koji se zove Vladimir Jirasek. Ostalo sam uklopio bez mnogo znoja: Oleg Kasini (eng. Oleg Cassini) mi je, igrom slučaja, odranije poznat kao lični kreator Žakline Kenedi, a izvesni indijski književnik Mani Madukar (eng. Madhukar) je nekom zgodom ušao u moju privatnu enciklopediju, te sam ga lako iskopao (kod nas je, inače, poznat po modernoj verziji "Kama sutre", pod naslovom "Kamatantra"). Onda sam konsultovao RMS (saseliti), geografske registre (Careva gora), tražeći rešenje za grupu NAIN pristao na pleme dnevnih leptirova Danaini, i na kraju me spasila umetnica u ikonopisu, Ana Ganić. 

Ako još neko želi da se okuša u izvođenju besnih glista na zadatu temu, rado ću objaviti repliku.  

Mladen Marković: moleraj 4 x 21 + 7 x 7

P-ukrštenica (edit: ekviinicijalka)

Poštovani posetioci (pored kurtoazije, u tom "poštovani" ima i dosta stvarnog poštovanja, ali samo prema onima koji su ga zaslužili, jer ja takvu robu ne dajem ni na veresiju, ni na kljakave noge, ni na lepe oči... U ovoj radnji je nebitno koliko imate godina, zuba u glavi, zdravih kostiju ili razreda škole - sve dok uredno plaćate ono što želite da dobijete, ako uopšte želite; Da podsetim, plaća se isključivo istim takvim poštovanjem, dakle ne pali ništa osim trampe, pa molim dobre i manje dobre namernike koji su navikli da sve kupuju novcem ili da dobijaju poštovanje na račun svoje gluposti, licemerja, bogougodnosti ili nekog sličnog kupona da promene dućan), ovaj blog je jedino mesto na kom ja, kao enigmatski autor, mogu do mile volje da promovišem svoje radove. Onemogućena mi je komunikacija sa širom rešavačkom publikom jer su svi štampani enigmatski mediji u rukama večno gladnih i udruženih mediokriteta (sa podvrstama: samoživi lopovi, neotesani KV majstori i rođeni Beograđani bez mature; ima i preklapanja), a ja sa takvima niti volim, niti umem da glumim kako volim da imam posla. 

Dugo (bogme, predugo) sam radio za rešavače iliti za enigmatiku per se bez ikakve nadoknade (čak ni u vidu elementarnog poštovanja), a - mimo svake logike - plaćao sam (ne samo poštovanjem, već, s oproštenjem, i novcem) da moji radovi stignu do ciljne grupe. Na primer, u vreme kad ni najveći fanatici i dokoličari nisu slali radove pokojnom uredniku jednog lista (ili su mu ih dostavljali na kašičicu), ja sam redovno pakovao po 20 ukrštenica (u po dva primerka) u najveće koverte koji mogu da se nađu u knjižarama, čekao red u pošti i slao preporučene pošiljke, slao, slao, slao (...), iako nisam dobio nijedan šugavi dinar za to (zapravo, dobio sam dve imejl-čestitke sa nekim kič ružama od nad-urednika). Ono što sam kasnije primio na ime zaostalih honorara neću ni da spominjem, sramota me je (zamislite tu bedu: neko vam obračuna 1200 dinara i bez blama vam to uplati na račun). Neću da spominjem ni to da sam ja - ako ne jedini - onda jedan od vrlo retkih koji su se sve vreme besplatno trudili da održavaju nekakav ugled tom časopisu, kako bismo i mi u Srbiji u XXI veku imali bar jedan (u naznakama savremen) enigmatski list koji prevazilazi toalet-papir enigmatiku onih KV majstora, i bar ponekad nudi retke i nesvakidašnje sadržaje, ali hoću još jednom da istaknem da je tome morao doći kraj. KV ekspert (odsek: 7 x 7, disertacija: Prostiravanost razgranavanosti) koji je nasledio pokojnika nema baš mnogo smisla za te budalaštine, on je još u fazi napipavanja da li je Katrin Denev ili Danev, ne goni ga nikakav fakultet, ništa ga ne opterećuje (osim mesta rođenja, jašta), a pored hroničnog interesovanja za enigmatiku, hronično je zainteresovan za još koješta, uključujući i zabadanje nosa u stvari koje ga se ne tiču, pa je posle svega postalo sasvim besmisleno vući magarca napred, tim pre što je taj isti magarac umislio da su bisage koje nosi njegovo vlasništvo.

Ja decidirano odbijam da idem nazad, a ako ne mogu napred, neću nigde ni ići. Nigde sa ovog bloga. Dobro mi je ovde, nikome ništa ne plaćam, niko me ne ponižava honorarima kojima mogu da kupim šećerno ništa, niko mi ne nalazi "greške" tipa "nije Nik Nolti nego Nolt" i - što je najvažnije - ne boli me više glava od mediokriteta. Zato, poštovani posetioci (nadam se da su ostali odustali od čitanja), jedino ovde mogu i želim da predstavim jedan - oprezno ću to reći jer enigmatika već ima dovoljno dugu istoriju da čovek lako može izmisliti i nešto što je odavno poznato - novitet: ukrštenicu u kojoj svi pojmovi počinju istim slovom.

Zasad je bez pravog naslova: u mom ogledu je korišćeno slovo P, te  je prvi sklop nazvan P - ukrštenica, ali je sama suština upravo u variranju tematskog slova, i zato valja naći opštije ime. Tematsko slovo može biti bilo koji samoglasnik ili suglasnik uz koji prianja drugi suglasnik (B, V, G, D, Z, K, M, S, T, F, H, C, eventualno R, Č, Š). Naravno, ukrštenica ne mora biti simetrična, a moguće je koristiti i ozbiljniju kombinatoriku.

Komplet šestica

Na ovom blogu s vremena na vreme možete da vidite neobične i retke enigmatske kreacije iz moje radionice. Ko velim, možda nekoga i zanima šta je iznedrilo moje nastojanje da osvojim kakvu novu enigmatsku teritoriju, pa iako je vreme pokazalo da od svega toga nema selameta, iliti da najviše što mogu da postignem kao autor jeste da uveselim pojedine čitaoce bloga (a i da najedim one druge), još uvek me na mahove spopada želja za napretkom i stvaranjem. 

Predstavljam ukrštenicu čiji je lajtmotiv naša višedecenijska opterećenost belinom 6 x 6. Mnogo puta smo govorili o toj pojavi - ali nismo često spominjali mogućnosti kreativne razrade te ideje u cilju formiranja novih modela. Recimo, poznat model je učaurivanje u kvadratu 6 x 6, znamo i za gomilanje tematskih pojmova, pojedini autori su objavljivali ukrštenice sa većim brojem belina u susedstvu, neki su umeli da izvuku drugu belinu po dijagonali iz prve (...), a postoji još mnogo derivata ideje 6 x 6 koji su teoretski mogući, a nisu korišćeni u našoj enigmatici. Jedan od njih je pred vama.

Istina, nije nemoguće da je bilo sličnih poduhvata u jugoslovenskoj enigmatici. Zagonetke sa spojenim kvadratima su uobičajena građa enigmatskih časopisa, no nikada nisam video ukrštenicu sličnu ovoj (verovatnija je pretpostavka o eksploataciji kvadrata 5 x 5). Ideju je, u stvari, vrlo teško realizovati, pa čak i ukoliko je nekada nekome pala na pamet, možebiti da je brzo odustao. 

Ključni problem je noseća konstrukcija koju čini 8 pojmova od po 14 ili više slova. Prva četiri je, naravno, lako pronaći, peti i šesti se već teže uglavljuju u kombinaciju, sedmi na jedvite jade, a osmi tek uz pomoć naklonosti zvezda ili nekog drugog kosmičkog faktora. Posao bi mogao biti nešto lakši ako bi se autor opredelio za sasvim jednostavne, monotone pojmove, ali bi to u sadržinskom smislu prilično umanjilo kvalitet i vrednost samog rada, te sam ja, kao i u životu, bez ikakvog praktičnog interesa odlučio da od dva zla srdačno prigrlim veće. 

Uzgred, u jednom momentu sam poverovao da bi se princip mogao upotrebiti u radu za konkurs povodom manifestacije "Dani ludaje", budući da deo mreže ispod slike ima dimenzije 14 x 14. To bi, bez sumnje, izgledalo vrlo lepo i zanimljivo, ali je nesreća u tome što je faktički nemoguće napraviti pristojan rad tog tipa (bez konstruisanja i manje poznatih pojmova). 

Elem, dok se bori sa tim dugačkim pojmovima, autor sve vreme mora da vodi računa i o komplementarnosti parnih krakova, jer nakon postavljanja temelja - valja izgraditi svih 5 kućica. Ako se temelj dobro postavi, gradnja postaje lakši deo projekta, ali da bismo uopšte došli dotle - izgleda da je neophodno malo "majstorisati". U ovom slučaju, dva pojma su iskonstruisana, no kao što je nekom sličnom zgodom i ranije rečeno, važno je da se radi o mogućim i logičnim sintagmama ili frazama, koje se pride upotrebljavaju u svakodnevnom životu (a nisu u rangu sa "podići poklopac" ili "brati jagode"). 

Iako se zadatak na prvi pogled možda čini lakšim od nekih ranije obavljenih, mogu da posvedočim da nije tako. Samim tim što je rezultat daleko slabiji od željenog, imam pouzdan reper za procenjivanje težine, te nalazim da je ovo jedna od najkomplikovanijih autorskih akcija koje sam u životu sproveo (razume se, ova procena sadrži veliki postotak subjektivnosti, što znači da bi neki spretniji ili pametniji autor  ili programdžija verovatno to obavio začas i bez greške). 

Pdf (sa zasebno datim rešenjima) je OVDE.

Logična i nelogična belina

Mnogo puta smo govorili o belini 6 x 6, i čini se da se tu više nema šta reći: ona je nekada davno, kao enigmatski modni krik i neka vrste potvrde umeća autora, postala deo sastavljačke prakse, no vremenom se njena vrednost toliko izlizala da se danas, generalno, može smatrati više nedostatkom nego vrlinom. Pre pola veka, kada su se stari majstori (poput Petrovića ili Železnika) utkrivali ko će napraviti što "čupaviju" četvrtastu kombinaciju, korišćenje tog modela je bilo savršeno opravdano. Međutim, vrlo brzo je došlo do zloupotrebe, pa je ta nesrećna šestica i drugim autorima postala sredstvo za samodokazivanje - pri čemu je većina ostajala (ili zauvek ostala) na nivou površne imitacije. 

Naime, belina 6 x 6 je već tokom sedamdesetih godina mediokritetima tj. većini počela da služi kao sredstvo za ostvarivanje norme, a pošto se tada mnogo radilo (čitaj: tezgarilo), odsustvo talenta (entuzijazma, vremena) se nadoknađivalo vizuelnim oponašanjem. Mnogi su ispekli zanat pod parolom "belina je belina", i mada su tokom života napravili i objavili na hiljade takvih ukrštenica, nikada nisu prerasli fazu imitatora-zanatlije. Neki od njih danas imaju 60, 70, 100 godina, mogu da naprave šesticu za tili čas, ali i dalje nisu u stanju da izvedu bilo kakvu strukturalnu vratolomiju (a da ne skliznu u amaterizam).

U najopštijem smislu, postoje dva načina za kreiranje belina: logičan i nelogičan. Ovaj prvi je zanatski, i bilo da je reč o baratanju monotonim pojmovima ili o dijagonalnom ređanju suglasničkih grupa, autor ne mora mnogo da se napreže - jer najelementarnija logika (koju valjda svako normalan poseduje) radi za njega. Kako tu nema mnogo momenata za uviđanje, skoro svako pre ili kasnije može da sabere 2 i 2, i da se uspentra na nivo navike. Navika, inače, ne postoji slučajno: to je filogenetska kategorija čiji je smisao ušteda energije, a u ovom kontekstu se može posmatrati i kao funkcija sirove inteligencije: kada jedan autor uvidi da gubi tri puta manje vremena na logičnu belinu 6 x 6 nego na pronalaženje nekog naoko nelogičnog rešenja - on nužno postaje zanatlija, pogotovo ako mu enigmatsko stvaranje prvenstveno služi za pribavljanje materijalne koristi. Nekada je ta pojava bila veoma rasprostranjena, jer je čovek zaista mogao da zaradi pristojan novac bez velikog truda (a paradoks je u tome što bi zaradio manje kada bi se više trudio), a danas objektivno ne postoji potreba za negovanjem zanatskog pristupa jer je potražnja minimalna. Eto, na primer, ja ne moram da napravim 50 ukrštenica za nedelju dana, jer ne znam šta bih s njima, pa samim tim i ne moram da štedim vreme, a ako još uvek postoji neki autor-pešak koji može da proda sve što proizvede, verovatno se dominantno oslanja na rutinu. Doduše, i u ovakvim okolnostima postoje pešaci koji nisu prebukirani, a ipak smandrljavaju i otaljavaju, ali to nije tema ovog posta.

Drugi, uslovno rečeno nelogičan način za pravljenje belina podrazumeva preokrete u strukturi, tj. prisustvo suglasničnih i samoglasničkih grupa tamo gde ih malo ko očekuje (te grupe ponekad označavam kao "prelomi", ali pošto se taj izraz već koristi za mesta preseka u dvočlanim ili višečlanim pojmovima, ubuduće ću ih, radi izbegavanja zbrke, zvati "pregibi"). To najčešće dovodi do pojave atraktivnih i svežih pojmova koji se ređe viđaju u ukrštenim rečima (ili bar u belinama), rešavačima nudi priliku da stvarno rešavaju (a ne da popunjavaju), a autorima da pokažu kreativnost. Takve beline su nelogične zato što su teške za sastavljanje, odnosno zato što od sastavljača traže veće učešće, ali su, zapravo, u sadržinskom smislu logičnije od zanatskih kombinacija sa rastancima i antikatodama - jer na pravi način služe svrsi i odgovaraju zahtevima koje su nezvanično postavili pioniri naše enigmatike. Pre tridesetak godina su u eksploatisanju tog modela prednjačili Zoran Zeljković i Mihailo Reljić, a kasnije i mnogi drugi koji su već opevani na ovom blogu.

Ovde uglavnom govorimo o strogoj četvrtastoj belini od 36 polja, mada se sve ono što je rečeno odnosi i na veće dimenzije. Zanatski iliti logičan pristup je nezamenljiv kod velikih belina (ja ga obično koristim za rekorderske poduhvate, jer je, recimo, užasno naporno napraviti 8 x 8 sa velikim brojem nelogičnih pregiba), ali je teško proceniti formalnu vrednost onih radova koji sadrže logičnu belinu od 49 polja (7 x 7). Na primer, Vojislav Skoko dosledno koristi princip dijagonalnog ređanja ST grupa (ne znam čime i kako sastavlja, to sad nije ni važno), i mada su te njegove beline veće od standardnih, gotovo nikada ne donose ništa vredno pažnje u sadržinskom smislu. Na drugoj strani, Miodrag Tošić skoro identičnim pristupom može da iznenadi rešavače, jer njegove beline obavezno sadrže ponešto novo i specifično, makar bilo iskonstruisano i neispravno. Novo Zekić radi i ovako, i onako, a najvažnije je da svi njegovi radovi imaju lični pečat (može nam se sviđati ili ne upotreba nekih čudnih narodnih reči i nategnutih pojmova, ali to je njegov stil, i baš zahvaljujući tom stilu on nije običan zanatlija). U svakom slučaju, malo je onih koji su skloni nelogičnom pozicioniranju pregiba u većim belinama, jer to nije baš naivno i lagano ('ajde da spomenemo izvesnog Perića kao predstavnika te kategorije), pa se zato autori (i oni drugi) uglavnom zadržavaju na šestici.

Nelogične beline 6 x 6 su danas, kao što svi znamo, opsesija Mileta Jankovića (koji je oduvek voleo beline, ali je kao rukopisac uglavnom bio na logičnom nivou). U principu, ako je neko već zaljubljen u taj model, dobro je što ga podržava na taj način, mada ni isključivost ne ide u prilog ukrštenim rečima. Naime, ukrštenicu ne čini samo belina, a ako je u celom radu samo ona natprosečna, a sve ostalo sklepano i navrat-nanos dopisano, rad i dalje može biti ispodprosečan. To naročito dolazi do izražaja kod sastava sa centriranim belinama koje su okružene hrpama dvoslova, troslova i najbanalnijih pojmova, jer je opšti utisak takav da čak i zanatlija sa lošim belinama koji pažljivo završava ćoškove, rešavaču može ponuditi radove istog ili boljeg kvaliteta. Takođe, mučno je videti seriju skandinavki sa potpuno istom koncepcijom, bez ikakvih vizuelnih i stilskih varijacija, pa dolazimo do još jednog paradoksa: bežeći od strukturalne, enigmata može upasti u opštu monotoniju.

Elem, razmišljao sam o tome da li je moguće napraviti belinu 6 x 6 koja je cela u pregibima (ako posmatramo oba pravca). To znači: ako vodoravno i uspravno obojimo sve suglasničke i samoglasničke grupe - ne treba da ostane nijedno neobojeno polje. Teoretski je izvodljivo, ali teško za realizaciju, te sam postigao svega 73 % (26 / 36 polja). Da sam se još malo zadržao na kombinaciji, možda bih dodao još neki postotak, ali u ovom slučaju nisam imao nikakve šanse za stotopostotni uspeh. Broj pregiba je 17, odnosno 19, jer smatram da se grupe LSTR i STRN mogu računati duplo (tako su tretirane pri sastavljanju), a i NSK se, s obzirom na poziciju, može posmatrati kao pregib. Dakle, iako verujem da ste shvatili o čemu se radi, ružičasta polja su "čupava", a siva monotona (u odnosu na susedna polja u belini).

Potera za minimumom

Postovi o minimalno crnim ukrštenicama su podstakli Gorana Topličevića, enigmatu iz Kruševca, da replicira, otkrije koliko je vešt u minimiziranju i uključi se u neformalno kratkoprugaško takmičenje. Poslao je standardnu "Enigminu" skandinavku 11 x 17 sa nestandardnim prorezom za sliku 5 x 7, a upotrebio je 9 crnih polja. 

Sastav je čist i jednostavan, odlično isplaniran, bez momenata koji su u zanatskom ili upotrebnom smislu podložni kritici. Kao što je već rečeno (i svim pešacima jasno), kod ovakvih poduhvata je nerealno očekivati strukturalne bravure, ali ih Goran ipak nije sasvim ignorisao: prvi vertikalni pojam je višestruko prelomljen, a dvostruki prelom -LNA A- se nalazi baš na mestu koje omogućava autoru da bez većeg stresa iskoristi i gornji i donji deo mreže. Takođe, pretposlednji verikalni pojam se neočekivano lomi i razbija monotoniju - kako strukturom, tako i duhovitošću (alaski alat), a u pretposlednjem vodravnom redu srećemo jednu lukavo upotrebljenu suglasničku skupinu (smrekar). Od ostalih pojmova, najinteresantnija je književna sintagma lomiti kolač. Ako bismo tražili dlaku u jajetu, primedbe bi se odnosile na prvi vodoravni pojam (pre svega, zato što je prvi), na dva prideva (od kojih je jedan devetoslovan) i četiri glagola, ne računajući sintagmu (dva povratna), ali je rad generalno vrlo dobar, autor je uspešno odgovorio na zadatu temu (PDR = 6, 35), a hipotetični rešavač nije nezadovoljan.

Ispod posta Kad Reško minimizira dva puta se oglasio Žarko Đokić, uzevši učešće u našoj poteri za rekordom. Najpre je priložio ukrštenicu sa 9 crnih polja i standardnim prorezom za sliku (5 x 6), odnosno prvi ispravan sastav dimenzija 11 x 17 sa prosečnom dužinom reči 6, 43, a onda je, verovatno inspirisan Rešadovom skandinavkom sa Dubravkom Mijatović, poslao i sastav sa molerskom belinom uz levu ivicu, prorezom 5 x 7 i 11 crnih polja, pod nazivom "Sliku svoju ljubim".

Prva Žarkova ukrštenica ima sjajnu organizaciju, vizuelno je dopadljiva, strukturalno skromna, a sadržinski bez greške. Rešavač ne bi imao zamerke, i zasigurno mu ne bi smetalo prisustvo tri prideva u tri roda (avetan, rešivo, blagi) i šest glagola (dva povratna), a to ni rigidnijim kolegama ne bi trebalo da bode oči, budući da je reč o zadatku sa kojim se, kao što smo videli, ni program sa solidnom bazom ne može lako izboriti. Najupečatljivija je povezanost vodoravnog moleraja u donjem delu sa jedanaestoslovnim pojmom u osmom redu, i uopšte, prohodnost čitave mreže je impresivna. Crna polja su tako ekonomično raspoređena da je ukrštenicu teško zamisliti sa još jednim belim poljem, a ostati u sferi realnosti.

Druga ukrštenica ima komplikovaniju strukturu, bar dva crna polja su teoretski u višku (a praktično preko potrebna), a kao i u prvoj, svaki deo je povezan sa svakim ("osovina" je Jagodin-mala). U nesavršenstva eventualno spadaju jednoslov  i dvoslov u središnjem delu, što se odrazilo na prosečnu dužinu reči, pa iako Žarko ima isti broj crnih polja i iste dimenzije proreza kao Rešad, PDR = 5, 87 (kod  Rešada 6, 04).

Ali, to nije sve: i ja konja za trku imadem. Iako sam u međuvremenu preradio svoju staru skandinavku sa 9 cp i poslao je "Enigmi", predstavljam drugu, glanc-novu, kojom sam na skali od 1 do 10 zadovoljan za šesticu, a za koju mislim da je ipak bolja od prve (možda ću i nju predstaviti, ali tek po objavljivanju - a bog sveti zna kada će to biti). Elem, rekavši da mi ne polazi za rukom da sastavim ukrštenicu sa 9 cp, imao sam na umu "efekat simetrije", što znači da mi je teško da rasporedim crna polja u 3 jednaka lanca, a da pri tom vodim računa o međusobnom položaju tih lanaca. Kada odustanem od tog nesuvislog zahteva, problem postaje mnogo rešiviji, mada još uvek nisam pronašao rešenje na koje bih bio ponosan. 

Raspored je takav (2 x 4 + 1) da deveto crno polje deluje suvišno, ali je zaista potrebna bela magija da bi bilo izbegnuto; međutim, više mi smeta činjenica da prvi lanac potpuno razdvaja levi i desni deo tj. da je prožetost ozbiljno ugrožena. Zapravo, u prvoj verziji  je sedmi vodoravni pojam bio glagol stasati ili pridev stasito (vodoravno: karikature), no nisam uspeo da pristojno sklopim deo ispod slike, a nije mi se dopalo ni odustvo reda... i, eto: finalna verzija ne sadrži prideve, jedini glagol mariti se lako može pretvoriti u imenicu, struktura je krajnje uprošćena, a rešivost je skoro stoprocentna (s tim što pojedini opisi moraju biti sugestivni: npr. do pojma ARIDIK se stiže preko originalnog imena ARIDIKES, kojem samo treba otkinuti poslednja dva slova; ADAMINA je "Adamova imenjakina", INAL je izvorno JINAL itd). PDR je jednak Đokićevom (6, 43). Uzgred, pre nekoliko godina je u Srbiji gostovao jedan popularni francuski pisac, i pošto sam pročitao intervju  u "Politici" - shvatio sam da nam je Fortuna napokon poslala nekoga ko će čuvenom jezeru u Finskoj dati malo mira. Zove se MATIJAS ENAR (izv. Mathias Énard), i evo prilike da popularizujem njegov lik.

Okolo je ipak bliže

U postu Manje je više sam izrazio želju da vidim kakve su mogućnosti programa za generisanje ukrštenica, tj. da li je moguće dobiti na dugme ono što sam ja porađao nekoliko sati,  pa sam zamolio nekog dobrovoljca sa softverom da upotrebi isti (ili još bolje: okrnjeni) skelet i podeli rezultat sa nama. 

Jedan kolega (ime poznato redakciji, zahvaljujem se) je poslao četiri kombinacije: dve sa istim rasporedom i brojem crnih polja kao u mom radu (4 + 6), i dve još ekskluzivnije tj. manje crne (4 + 5). Naglašava da obično koristi pročišćenu bazu sa proverenim rečima, ali da sa njom nije mogao ništa da sastavi, pa je upotrebio nepročišćenu, koja sadrži određeni broj netačnih i besmislenih pojmova, i dobio nekoliko sastava. Izabrane ukrštenice nije dorađivao, što znači da je reč o suvim kompjuterskim uracima.

Mogućnosti programa za sastavljanje standardnih ukrštenih reči, naravno, najviše zavise od obima i kvaliteta baze. Na jednom sajtu možemo da vidimo da postoje i programdžije kojima sastavljanje belina 8 x 8 ne predstavlja problem. Ne znam koliko je reči potrebno uneti u bazu da bi program sa lakoćom mogao da izjednačava i obara rekorde (po svoj prilici, više stotina hiljada), ali znam da se takvi radovi sadržinski nužno razlikuju od onih koji nastaju autorskim kombinovanjem, jer kod programskog generisanja izostaje jedna od najvažnijih determinanti procesa: briga o rešivosti. Programu su sve reči iz baze jednako vredne i jednako upotrebljive, pa su šanse da napravi lako rešivu belu kombinaciju vrlo male. Doduše, i pojedini autori koji su skloni belinaštvu često zaobilaze opštepoznate reči, zaboravljaju da nešto što je potpuno nepoznato ima smisla ukrštati jedino sa nečim potpuno poznatim, kao i da se rad može smatrati teškim tj. neupotrebljivim ako je broj nepoznatih pojmova veći od 15 - 20 %, ali je činjenica da dobar autor u zahtevnijim zadacima ima prednost u odnosu na program, jer sve vreme može da kontroliše težinu. Takođe, autor je u prednosti i kada je reč o onim zadacima koji su manje zahtevni, ali izlaze iz okvira standardnog ukrštanja, tj. sadrže učaurene ili blisko pozicionirane tematske pojmove, ali to nije tema ovog posta.

Elem, prvo što čovek može da zapazi u ovim ukrštenicama jeste prisustvo nepopularnih pojmova: u radu broj 1 nalazimo NABIGA, GUZERAT, ANASTOMOTIK, ANAKREONTIK. Prvi vodoravni pojam je APODAN, pridev koji ne bi ostavio dobar utisak na rešavača (pogotovo zato što većina ljudi rešavanje započinje odatle), a u istom delu imamo i jedan pridev u ženskom rodu (SLATKA), kao i nesrpski naziv za natrijum - NATRIJ. Presecanje malo poznatog prezimena BEOLKO (renesansni dramaturg, Anđelo) sa jednako (ne)poznatima MRAOVIĆ (hrvatski pisac, Simo) i PARLIĆ takođe ne spada u vrline, a ni rad broj 2 nije bez očiglednih nedostataka: izgleda da ovaj program nema mnogo smisla za monotone kombinacije, jer je u belini na vrhu 4 od 12 pojmova diskutabilno. I ovde je prvi vodoravni pojam nedovoljno poznat (STOKIN), a uspravno imamo TATA DOLAR (?), ORATORIJ (u srpskom je uobičajeno zadržavanje nastavka -IJUM kod latinizama, osim ako je reč o preporučenim izuzecima) i IŠARAN, pridev koji bismo lakše prihvatili kad u istom radu ne bi bilo i jednog u ženskom rodu (SPONTANA) i jednog u množini (ALABASTRENI). U središnjem delu su ukršteni SLADIĆ i SLADOR, tu je OPLAZIT (šta god to značilo), kao i PUHOV, PLUMULA, ORNET, TUTS... To deluje prilično rogobatno, a takav je opšti utisak, iako je treći deo prihvatljiv (izuzev para SINOP - grad u Turskoj / MISORA - japanska pevačica i glumica Hibara). Ukratko, bilo bi neophodno izvršiti veći broj korekcija ukoliko bismo želeli da ova dva sastava liče na nešto, a pitanje je da li bi taj trud bio manji od truda koji je potreban za sastavljanje od nule (moje iskustvo govori da je korigovanje bez dodatnog zacrnjivanja skoro uvek napornije, a i neizvesnije).

U radovima 3. i 4. je, na moj predlog, odstranjeno po jedno crno polje iz drugog lanca, što znači da je zadatak još ozbiljniji (podsećam da ja nisam uspeo da pešački napravim iole pristojan rad sa takvim skeletom). Trojka je u celini solidna, mada je belina gore levo kritična: i tu srećemo težak prvi pojam (HISPAN), par MANTAJ (?) / POPETRE (mesto kod Kopra), ali i muško-ženski "duet" prideva AŽURNA / ANALAN (opis bi, pretpostavljam, glasio: čmarni). Stepenasti deo je dosta uspešno povezan sa tripletom jedanaestica, mada je ARONIN netačna transkripcija (prezime ruskog šahiste je Aronjin). Dole harmoniju kvari par KUCURA (mesto kod Vrbasa) / LUCERA (neispravno, grad u Italiji je Lučera), a od pet jedanaestica, diskutabilne su ličnosti, jer su obe manje-više nepoznate. U četvrtoj ukrštenici konačno nailazimo na opštepoznati prvi vodoravni pojam (DRAGAN), ali je uvodna belina opterećena čudnim rečima: ABORTIVO (?), GIBERTI (em netranskribovano, em nepoznato italijansko prezime) i ATEMAR (mesto kod Saranska), koji se ukrštaju sa pojmovima ELITRA (biološki naziv za pokrilce) i PIVI (?). U sredini imamo neispravnu reč APADIA (?), neobičan par PLAVAN / ARHAN, a NABROD (?) i AKROAMA (frekventno, ali teško; znači: prijatan razgovor kod starih Grka) se ukrštaju sa pojmom BOAN (mesto kod Šavnika). Tri vodoravne jedanaestice takođe nisu sjajne: PTIČJI VETAR (?), kroatizam KIDNAPIRATI i malo kome poznati filmski režiser ADI IMAMOVIĆ. Generalno, ovaj rad, kao ni prethodni, nije za potcenjivanje, tim pre što je reč o rekordu, ali bi korekcije bile više nego dobrodošle. 

Dakle, ako uporedimo mogućnosti programa sa mogućnostima autora, čini se da je pobednika teško proglasiti: izvesno je da u eri kompjuterske enigmatike neke ambicije postaju besmislene, budući da je za njihovo ostvarenje potrebno mnogo vremena i energije. Činjenica da program očas posla može da pronađe sijaset sličnih kombinacija, pri čemu će korisnik izabrati (i eventualno potpisati) najuspešnije, deluje deprimirajuće... ali samo ako stvari posmatramo maksimalno uprošćeno. Ako u priču uključimo i zahtev za što humanijim pristupom rešavaču, može se reći da savesnom autoru ne može parirati nijedna baza, jer samo čovek može imati u vidu potrebe i očekivanja drugog čoveka.

Tri pa jedan

Simetrična ukrštenica sa zvanično najvećom prosečnom dužinom reči (7, 18) objavljena je, kao što sam u prethodnom postu spomenuo, pre tačno 22 godine u "Huperu". Rekord, razume se, nije postignut slučajno, već su tri u proseku vrlo dobra autora (jedan odličan, jedan vrlo dobar i jedan dobar) odlučila da udruže snage i naprave enigmatsku senzaciju. Oni su: Tomislav Vukadinović, Veljko Dopuđa i Zoran Zeljković.

Teško je zamisliti ovaj lik sa manjim brojem crnih polja od postojećih 24: teoretski, možda bi dva ivična vodoravna pojma mogla da "uokvire" kombinaciju, ali je to u praksi gotovo neizvodljivo, pa iako ovaj format od tada neprekidno izlazi u "Huperu" tj. njegovom tužnom nasledniku, još uvek se nije rodio maestro koji bi mogao da nadmaši rekord slavnog terceta. Takođe, nikada nije objavljena ni replika, što znači da niko nije bio spreman ili dovoljno motivisan da se upusti u taj vratolomni poduhvat.

Sastav nije teško iskritikovati, a prvo što kritičaru može da zasmeta jeste raspored crnih polja. Naime, autori su podelili mrežu dijagonalnim lancima na tri dela, i postarali se da dodirivanje tih delova bude tek simbolično: u dva slova. Očigledno se ne radi o propustu, već o smišljenom nesavršenstvu koje je "sporednim" autorima  prilično olakšalo posao. Konstruktor centralne kombinacije je, u principu, mogao drugačije da pozicionira prvo i poslednje crno polje, ali bi to od sastavljača levog i desnog ćoška zahtevalo malo više truda, jer bi sloboda u izboru prvog i poslednjeg vodoravnog pojma u tom slučaju bila drastično umanjena, te bi obe subkombinacije bile opterećene dodatnim zahtevom. Apdejt: autor središnjeg dela je Vukadinović, levo je majstorisao Zeljković, a desno Dopuđa (podatak iz prve ruke, vidi komentare). 

Budući da ne raspolažem brojem "Hupera" u kome je rad objavljen, poslužio sam se citatom iz "Leksikona srpskih enigmata". To znači da nemam uvid u opise i da nisam u prilici da kao rešavač procenim stepen upotrebljivosti, ali kao autor nalazim da je ukrštenica skoro besprekorno rešiva. Međutim, sadržinski je daleko od besprekornosti, pa u svakoj trećini postoji poneki čudan pojam: levo nas na češanje po glavi tera NEPOTIJA (pretpostavljam da se radi o neproverljivoj varijanti pojma nepotizam), kao i KAVITITI (?), dok je glagol KIVITI zabeležen u rečnicima srpskog jezika, ali samo kao povratni; desno srećemo blesavu sintagmu MALA KIĆENICA, koja ozbiljno ugrožava postignutu "čistoću". Ćoškovi su, inače, potpuno monotoni, ali to se autorima ne može uzeti za zlo, jer su takvim pristupom poštedeli sebe (a najverovatnije i rešavače) bespotrebnih muka. 

Minimalno se je mučio i Vukadinović (ako ostavimo po strani da je ređanje dvocifrenog broja desetki samo po sebi mučno), posluživši se odavno poznatim "trikom": korišćenjem glagola sa prefiksom PRE/PRI/PRO i grupom ST na 4. i 5. poziciji. Takvih glagola ima najmanje milijardu, pa ih je lako varirati, a čak i ukoliko neki nije zabeležen u rečniku, autor može sam da ga izvede ukoliko proceni da to ima smisla - pod uslovom da je osnovni glagol regularan (npr. spajati - prespajati, trubiti - pritrubiti, klimati - proklimati itd). Najviše strpljenja i veštine traže krajevi "stepenica", naročito kad treba voditi računa o povezanosti sa ostatkom ukrštenice, što je ovde, kao što sam rekao, uz pomoć rasporeda crnih polja dobrim delom izbegnuto (autor je samo morao da brine o tome da dva slova dole levo mogu biti završetak pojma od 14 slova - VISINSKI KOLAPS, odnosno da gore desno dobije dvoslov koji se može nastaviti - TITOVA KORENICA). Zaista bi bilo sumanuto smatrati manjkavošću broj glagola, s obzirom na okolnosti (mada  redundansa PROSLAVITI / PRESLAVITI nije za pohvalu), pa ni pridev PREŠTEPANI nije za osudu, ali postoji jedan pojam bez alibija: LINAREŽANI. Stanovnici Lanaresa su Linarešani, osim ako negde na svetu ne postoji i mesto sa završnim Z (slična greška se poslovično javlja i u slučaju TUNIŽANI; u Tunisu žive Tunišani, u Parizu Parižani). Od ostalih pojmova, pod znakom pitanja su PANER i RABICI, dok je glagol PROBLEJITI ispravno izveden na već opisan način.

Priča bi se ovde završila da se ipak nije pojavio neko ko je bio spreman na izazov, ko je čvrsto odlučio da napravi repliku ove ukrštenice i eventulano je unapredi. Taj neko sam, da izvinete, ja. Naime, ideja je stara, no realizaciji nisam mogao da pristupim sve dok nije prestala da me plaši ovolika količina belog prostora, i čim sam osetio da sam napokon dorastao tom zadatku - bila mi je potrebna samo hrpa karo-papira, nova olovka, Rečnik SANU (koji od 1. januara nećemo moći besplatno da koristimo na OVOM sajtu), Vujaklija, Klaić, drugi pdf ćitabi, malo interneta i mnogo strpljenja.

Nije bilo lako. Pošto sam sebi otežao zadatak željom da bolje povežem ćoškove sa sredinom, najviše sam propatio sastavljajući centralni deo. Koristio sam isti model kao Vukadinović, pa je moja stepenasta kombinacija slična njegovoj, ali se desilo i nešto neočekivano: njegov pojam PROBLEJITI se našao na potpuno istoj poziciji! Nisam varirao njegovu kombinaciju, niti sam započeo sastavljanje od tog pojma (prvi pojmovi koje sam planski upisao su PROSPERITET i OKRASTAVITI), ali, eto, u nekoj fazi se ispostavilo da tu ne može da ostane prvobitno rešenje PROPLEVITI ili PREPLEVITI, i mada sam se trudio da bar upotrebim književni oblik PROBLEJATI, na kraju sam kapitulirao i pristao na Vukadinovićevu varijantu (inače, ne verujem u telepatiju)! To je, na žalost skeptika, jedini paralelizam (doduše, postoji još jedan sličan glagol na drugoj poziciji PROSTARITI - PRESTARITI), pa iako ne mogu da kažem da sam prezadovoljan rezultatom, nalazim da nisam previše rđavo obavio taj deo zadatka. Ugaone delove sam takođe sastavio po modelu tj. monotono - i to ne samo iz razloga koje su imali Vukadinović i Zeljković, već i zato što sam se opteretio imperativom da prvi i poslednji vodoravni pojam povežem sa sredinom. Levi ćošak sam najlakše i najbrže završio (čim sam ukrstio gospođu Vilijams sa gospodinom Skotom, problem je bio rešen), dok sam se sa desnim rvao samo malo manje nego sa centralnim (ne pitajte kako sam našao MIJOL ćupriju), i mada na kraju nisam bio oduševljen, odustao sam od dalje borbe i rešio da predstavim svoje novo enigmatsko čedo takvo kakvo jeste. 

Dakle, narode, imate priliku da premijerno vidite repliku rekordne simetrične ukrštenice sa prosečnom dužinom reči 7, 18. Može to i bolje, jašta, no ne uzdržavajte se od kritika samo zato što je reč o teškom zadatku - svaki konstruktivan predlog može biti od koristi. Ako želite verziju u pdf, možete je preuzeti OVDE.

Manje je više

"Enigmi" uglavnom šaljem skandinavke iz vrlo jednostavnog razloga: 11 x 17 je moj omiljeni format, i bez obzira na to što godinama sastavljam ukrštenice tih dimenzija, još uvek me nije napustila želja da istražujem mogućnosti i isprobavam sve ideje koje mi padaju na pamet. Pošto u malom mozgu imam na desetine "jedanaestica" i "sedamnaestica", najzabavnije i najlagodnije mi je kad sam u tom kalupu, a imam i utisak da sam tada najkreativniji. Posebno je značajna činjenica da taj format savršeno odgovara mojoj spremnosti da se maksimalno posvetim jednom enigmatskom radu i sposobnosti da iz cuga završim započetu kombinaciju, jer veći likovi obično zahtevaju više vremena, više planiranja, više koncentracije itd.

Koliko ću vremena i svega ostalog potrošiti na sastavljanje ukrštenice 11 x 17 najviše zavisi od toga kakav sam pristup odabrao. U najjednostavnijem slučaju, dakle kada spontano kombinujem i ne opterećujem se kojekakvim formalnim zahtevima, rad može biti gotov za tričavih 10 minuta. Međutim, to nije moj manir, pa iako se skoro uvek radi o pristojnim i upotrebljivim sastavima, čim zaključim da taj sklop više pristaje npr. Miroljubu Jankoviću nego meni, odustanem od opisivanja i slanja. Zato u 9 od 10 slučajeva takve ukrštenice ne delim sa svetom. Uopšte me ne interesuje šta drugi očekuju od mene i da li uopšte nešto očekuju - važno mi je da ja budem zadovoljan onim što potpisujem i da prepoznajem sebe u svom radu.

U drugim slučajevima, odnosno najčešće, sebi postavljam vrlo konkretne zadatke: da izvučem neku specifičnu belinu, da udenem u mrežu veliki broj tematskih pojmova, da napravim strukturalnu vratolomiju itd. Nikada ne znam koliko će to trajati i kako će se završiti, a čak i kada finiširam sastav, nije sigurno da će biti iskorišćen. Naime, dobro je da odleži barem jedan dan, kako bih mogao što objektivnije da procenim koliko je akcija bila uspešna,  i da eventualno nešto izmenim.

Jedan od pristupa koji mi je naročito inspirativan, a praktikujem ga kod skandinavki 11 x 17, sadrži dva momenta: efekat simetrije i minimum crnih polja. Standardni prorez za sliku kod ovog formata je 5 x 6, a prosečan broj crnih polja (u "Enigmi") je 16 - 18. Raspored tih polja je u 98 % slučajeva spontan, ali bez obzira na različite stilove, strukturalne i sadržinske osobenosti, njihov broj je retko manji od 16. Jedini autor koji dosledno sastavlja ukrštenice sa minimalnim brojem crnih polja (13, ređe 12) je Dragan Matović, i to je zapravo osnovna karakteristika njegovog pristupa. Dakle, za razliku od slobodnog kombinovanja, kada se crna polja unose naknadno, ovde je sastavljanje određeno unapred osmišljenim skeletom, koji je doduše nešto elastičniji od simetričnog lika, budući da autor može da pomera crna polja. Matović ih poslovično ređa dijagonalno, a onda prilikom kombinovanja prilagođava njihov raspored stvaralačkom procesu, te se na kraju samo ponekad mogu uočiti izvesne pravilnosti.

Kad govorimo o minimumu crnih polja, čini se da je taj broj teoretski manji od 10. Rešad Besničanin je objavio skandinavku 11 x 17 sa 11 crnih polja (predstavljena na blogu, tema: Umberto Eko), a ja sam, pokušavajući da smanjim broj za 1, stigao do 9! Doduše, nisam baš prezadovoljan učinkom, pa  nisam ni poslao rad (Rešad je video), a ono što je važno u ovoj priči je da nijedan od nas dvojice nije brinuo o efektu simetrije. Takođe, treba reći da je prorez kod Rešada (a i kod mene) bio nešto veći: 5 x 7, što znači da verovatno nikada nije napravljen standardni sastav sa 10 crnih polja.

Objavljeno je na desetine mojih skandinavki sa po 12 crnih polja, s tim što su se razlikovale od Matovićevih po insistiranju na nečemu što označavam kao efekat simetrije: svaki skelet je bio mnogo bliži simetričnom liku, jer su crna polja fiksirana u dijagonalnim nizovima (3 x 4 ili 4 x 3). Želeo sam da njihov raspored ostavlja utisak sklada, i to sam verovatno postigao, ali je činjenica da se to negativno odrazilo na sadržaj: nije ostalo mnogo prostora za manipulisanje suglasničkim grupama, pa su na jednom blogu prošle godine neki od tih radova prozvani kao slabi. Ja se slažem da su u strukturalnom smislu jedva prosečni, i unapred sam pristao na takav rezultat, jer je to prosto cena istovremene primene spomenutih ograničenja. Bilo bi nerealno očekivati da jedan takav rad, dakle rad sa ekstremno malim brojem crnih polja koja su "matematički" raspoređena, bude spektakularan i u sadržinskom smislu. 

Pokušavajući da smanjim broj crnih polja, odustao sam od parnog rasporeda (jer bi moralo da ih bude 9, a to mi je zasad neizvodljivo), pa sam sastavio ukrštenicu koja u vizuelnom smislu ne podržava efekat simetrije, ali su crna polja prilično skladno raspoređena. Naime, ima ih 10 i poređana su u dva dijagonalna niza, a prorez za sliku je uobičajen (5 x 6). Nedostaci su tipični za ovakav pristup i odnose se na strukturu sastava, dok na sadržaj nemam velike zamerke, ako izuzmemo 5-6 pojmova u množini. Nema glagola, nema prideva, prosečna dužina reči je 6, 125. Pošto me zanima kakve su mogućnosti programa, zamolio bih nekoga da generiše ukrštenicu sa ovakvim skeletom (ili još bolje: da izbaci jedno crno polje skraja bilo kog lanca), pa da rezultat podeli sa nama. 

Inače, skandinavka nije objavljena, tačnije: još nije ni poslata, jer je nastala juče.

Samo za Hajra

Govoreći o Bažikovom sastavu, ustvrdio sam da je teže sastaviti belinu sa 5 tematskih pojmova, kakvi god oni bili, nego napraviti izbalansiranu ukrštenicu sa istim (ili većim) brojem tematskih pojmova. Hajrudin Hodžić, pak, smatra da je prvi način "linija manjeg otpora", i mada se njegov osvrt pre svega odnosi na posebnu situaciju u kojoj su tematski pojmovi zahvaljujući zajedničkom imeniocu zgodni za "slaganje ukoso" (kod Bažika: Sveta liga, Sveti Nikola, Sveti Sava itd.), stiče se utisak da on generalno daje prednost drugom načinu, i u zanatskom, i u konceptualnom smislu. Po mom mišljenju, taj drugi način je takav da, primenjujući ga, i dobrovoljac sa ulice može napraviti korektnu ukrštenicu. Prvi način, mislim, od autora traži mnogo više iskustva i mnogo ozbiljniju strategiju, a ako nije tako - zašto nema više autora koji su, makar zarad gimnastike uma, bar jednom u životu upotrebili taj model?! Po Hodžićevoj teoriji - to takoreći može svako, ali praksa daje sasvim drugačiju sliku.

Mogu da nacrtam drvenom olovkom, flomasterom, masnim bojicama, da podvučem bitna mesta crvenim markerom i da ih pride zaokružim - ali ako neko ne može da vidi pravo stanje stvari, neće mu pomoći ni sve boje sveta. Nije pitanje šta se kome više sviđa, niti koji način manje ugrožava rešivost i estetiku (to, uostalom, zavisi od individualne veštine) - već šta je teže za sastavljanje? Mi, naravno, možemo da zamenimo tezu, pa da diskutujemo o tome šta je primerenije rešavaču, šta mu se više dopada, kada je na većem dobitku... no, sve su to samo digresije. Ako se držimo teme, ostaje pitanje: zašto je, po mom mišljenju, prvi način nezahvalniji od drugog?

Evo praktičnog odgovora: sastavio sam dve tematske ukrštenice istih dimenzija, sa približnim udelom crnih polja, jednakim prorezima i istim tematskim pojmovima (ima ih 5). U prvoj su svi ti pojmovi u belini, a u drugoj su raštrkani. Zadatak je nešto teži nego Bažikov, budući da tematski pojmovi nisu naročito "konkordantni" (a i ponuda je bila mnogo skromnija), ali smisao ostaje isti. Dakle, bez obzira na to koji mi se rezultat kao celina više dopada i koji sastav smatram uspešnijim  - iz prve ruke mogu da posvedočim da sam se daleko više namučio sa prvim. Štaviše, siguran sam da gotovo svi mogu da naprave jednako ili bar približno dobru ukrštenicu kao što je druga (mnogi mogu i bolju, razume se), ali sam isto tako siguran da samo retki mogu da pronađu formulu za upotrebu prvog načina. Neko bi rekao: to je besmisleno, ničemu ne služi, drugi način je sasvim dobar; neko drugi bi bio oštriji, pa bi uzviknuo: to ništa ne valja, za mene je najbolje ono što ja pravim, a neko treći bi otišao i korak dalje, pa bi Bažika, mene i nama slične nazvao, jelte, budalama. Hajrudin, naravno, nije jedan od njih, pa iako se sva njegova zapažanja, u principu, svode na uverenje: "Najbolje je onako kako ja radim", parola: "Najispravnije je ono što ja mislim", koja je tako tipična za mene, ostaje na snazi.

Skandi na 6 načina

U prethodnom postu sam, između ostalog, govorio o različitim sastavljačkim modelima, pa sam istakao da navijam za pluralizam tj. za postojanje različitih pristupa, jer smatram da ukrštene reči, same po sebi, pružaju mogućnost za korišćenje kreativnog kapaciteta autora, te da forsiranje jednog jedinog načina ne ide u prilog ni enigmatici, ni rešavačkoj publici. Dominantan model, belina 6 x 6 (ređe veća), čiji je osnovni smisao ukrštanje 12 (ili više) relativno dugačkih reči na što manjem prostoru, doprinosi specifičnom izgledu sastava, ali i sugestivno deluje na rešavače: praznina na neki način izaziva potrebu za popunjavanjem, a onima koji su pasionirani ljubitelji ukrštenih reči može pričiniti neobično zadovoljstvo ukoliko je majstorski napravljena. Međutim, majstorstvo ni u jednoj oblasti nije svakodnevna stvar, pa se i u enigmatici belina veoma često, ako ne i najčešće, zloupotrebljava: umesto da služi Kraljici Zagonetaka, autor je na neki način omalovažava, pristupajući joj bez ikakvog stvaralačkog žara, možda zanatski korektno, ali rutinski, hladno, bez igre. 

Belina 6 x 6, sa iskustvom sastavljača (ili sa tehnološkim napretkom) postaje sredstvo za što lakše i što brže postizanje komercijalnog cilja, pa standard postaje ukrštenica koja ima formalne karakteristike solidnog rada, koja je sadržinski sasvim neutralna (čitaj: bljutava) i pristojno rešiva, ali je potpuno lišena invencije, te diskretno vređa inteligenciju prosečnog čoveka. Da li su bilo kome potrebni itinerari, sablje tataranke, minorati, majorati, sororati i levirati? O majestatima, tiristorima i kantinerima da ne govorimo, a sasvim je izlišno pominjati atamane, analave, Irijane, Arakane, Atarame i Atakame, jer  i rešavači odavno znaju da je to cena koju autori plaćaju belinama. Na drugoj strani, postoje i malobrojni enigmatski egzemplari, koji bežeći od dozlaboga otrcanih pojmova, stižu do nadrealnih kreacija, te me npr. ludo zabavlja jedan vanredno maštovit kolega, čije beline kipe od nesuvislih sintagmi, poput: prosejati brašno (ako ovo čita, preporučujem: KUSATI KAŠIKOM, PEĆI KIFLICE, MAZATI MARGARIN). Dakle, osećaj za meru i minimalno poštovanje samog čina stvaranja (tim pre što uvek stvaramo za nekoga) su, mislim, dve ključne stvari u ovoj priči. 

Ja volim beline. Ne mogu da tvrdim da se uvek strogo pridržavam svih svojih principa, ali se redovno trudim da šablonu pridodam nekoliko detalja, ne bih li izbegao bezličnost. Meni je veoma važno da sve što radim ima moj pečat, i bez obzira na to što ne negujem određeni enigmatski stil, verujem da se u svakom mom sastavu (kao i u sastavima drugih autora) naziru neke crte ličnosti: možda se vidi da sam opsesivan, možda da volim da se igram, da istražujem, otkrivam, ispitujem, saznajem, a možda se katkad naslućuje da mi strpljenje nije baš najjača strana... U svakom slučaju, meni je drago ukoliko ono što stvaram liči na mene, jer jedino u tom slučaju moj potpis ima smisla. Postoje autori koji se potpisuju formom, pa čim vidite mrežu - znate da je reč o Tošiću ili Šabanu, neki se potpisuju strukturom, te odmah možete biti sigurni da je reč o Goloigri ili Zekiću, a ja, eto, držim do tzv. raspona i ne volim profilisanje tog tipa. Kao glumac koji voli (i može) da igra tipski različite uloge ili pevač koji peva više žanrova, sastavljam na sve moguće načine, i nalazim da to najviše liči na mene... 

U nekim modelima se snalazim dobro, u nekima manje dobro, a pošto volim da eksperimentišem, a uz to sam i prilično otvoren, odlučio sam da izložim rezultate jednog privatnog "eksperimenta", u kome sam ja bio jedini učesnik. Hteo sam da utvrdim prednosti i mane određenih sastavljačkih modela koje inače koristim tj. da otkrijem u kom slučaju smo i rešavač i ja na najvećem dobitku. Ne mogu da generalizujem svoje zaključke, jer se autori međusobno veoma razlikuju (počev od vremena koje nam je potrebno za sastavljanje, preko nivoa aspiracije, pa do nekih sasvim ličnih momenata), ali ću pokušati što objektivnije da sagledam svoj učinak, i da akcentujem neka opšta mesta.

Naime, odabrao sam format 10 x 16, sa prorezom 5 x 6 u gornjem desnom uglu, a onda sam potražio zgodan početni (tj. tematski) pojam, koji će u svim modelima biti na istoj poziciji. DŽASTIN TIMBERLEJK mi je delovao kao dobro rešenje, s obzirom na to da je petostruko prelomljen, a posao sam sebi dodatno otežao smeštajući ga u peti stubac. Merio sam vreme koje mi je potrebno za postizanje zadatog cilja i beležio neke specifičnosti (pošto je "eksperiment" trajao 6 dana), a ovde ću se baviti i nekim objektivnim merama, poput prosečne dužine reči (PDR) i broja jednoslova i dvoslova.

1. Čista belina

Prvi zadatak je bio sasvim jednostavan: napraviti što kvalitetniju belinu, bez insistiranja na drugim osobenostima. Dakle, radio sam onako kako najčešće radim, i s obzirom na to da tematski pojam sam po sebi ima vrlo komplikovanu strukturu, nije bilo potrebe da izmišljam prelome. Izabrao sam donji desni ugao (kako bih još malo otežao posao), i računao da ću bez problema napraviti 7 x 6, ali sam samo donekle bio u pravu: najpre sam umesto pojma KURJAČICE imao PERJANICE, umesto INES SASTRE - BRAĆA I SESTRE, umesto MARTINAC - LIBERTINAC (inače, prvi pojmovi koje sam upisao su KONEKTIKAT i KONICITET; uvek tako radim)... i zapelo je. Mučio sam se više od 15 minuta, i kad sam konačno "izvukao" belinu - bila je krnja, tj. imao sam crno polje na S u gornjem levom uglu, a onda mi je sinulo: ne mora SESTRE, kad već može SASTRE, a pošto je slučaj hteo da se i BEKMANOVO ime završava na S (i da pride ima 4 slova!), belina 7 x 7 je sama izronila. Onda sam proverio pojam MENELIK i konsultovao Klaića, kako bih KONICITET zamenio nekom rečju od 10 slova... No, pošto ne postoji, mogao sam da je zadržim, da stavim UNICITET ili KANONICITET, a odabrao sam poslednje rešenje kako bih izbegao gomilu crnih polja, i morao sam da smanjim prorez za sliku. Za ostatak ukrštenice mi je bilo potrebno oko 10 minuta, što znači da je sve ovo trajalo cirka pola sata (precizno: 31 minut i 36 sekundi).

Bilans: 12 crnih polja, PDR = 5, 34, 10 dvoslova (27, 21 %), 4 jednoslova (8, 51 %). Manje frekventnih slova ima svega 5, s tim što je jedno Č u belini, a broj monotonih pojmova (dužih od 3 slova) je 12 (25, 5 %), mada je pola moglo biti izbegnuto da sam razmišljao o tome. Zadovoljan sam uratkom, mislim da je belina vrlo dobra, ako ne i odlična.

2. Belina sa nefrekventnim slovima

Ovde sam nacentrirao belinu, i sveo ambicije na 6 x 6, s tim opet nisam mnogo vodio računa o dvoslovima i jednoslovima (meni to, generalno, ne smeta, ali ih izbegavam). Najveći problem sam imao sa grupom .NATROP.., jer sam tu uporno pokušavao da uglavim glagol NATROPATI ili NATROPTATI (elektronski rečnik SANU). Međutim, kada se ispostavilo da ću tako upropastiti donji deo ukrštenice, odustao sam u korist pojma ANATROPA (koji nisam tražio, jer imam u malom mozgu gomilu termina iz teorije književnosti, ali sam kasnije proverio). Belinu sam završio za 11 minuta, a 16 mi je bilo potrebno za sve ostalo (tražio sam nešto TIMSKO od 4 slova, a onda neku ANU čije se prezime završava na L)! Ukupno vreme: 27 minuta, 12 sekundi.

Bilans: 13 crnih polja, PDR = 4, 87, 8 dvoslova (16, 66 %), 6 jednoslova (12, 5 %). Nefrekventnih slova ima 9 (u belini 4), monotonih reči 10 (20, 83 %), a bar 4 je opet moglo biti izbegnuto. Rezultatom sam delimično zadovoljan. Moglo je i bolje, ali je, čini mi se, pristojno. 

3. Teška struktura

Trećeg dana sam se oprobao u modelu koji nešto ređe koristim, a u kome je insistiranje na prelomima najvažnija stvar. Uzgred, pazio sam na dvoslove i jednoslove, kao i na retka slova, a veće beline sam se odrekao u korist balansa. Ipak, pošto je gornji deo lika takav kakav jeste, najefikasnije je iskoristiti ga uz pomoć beline, pa sam taj deo najlakše i najbrže završio (iz prve!). Grupa VIRT me je stavila na muke, jer inače izbegavam dugačke prideve, ali ovde nisam imao izbora (pri tom, odustao sam od srednjeg roda zbog jedine sedmoslovne reči na AI koju sam uspeo da uklopim... pokušavao sam i sa AIRLIJA). ODVRLJITI sam našao u rečniku SANU, MAVRIN takođe, a u donjem delu nisam mogao gotovo ništa da "prelomim", i završio sam ukrštenicu prilično nezadovoljan posle 34 minuta naprezanja (istina, mnogo sam više razmišljao i kopao po elektronskim rečnicima nego što sam radio, a interesantno je da sam na gornji, beli deo potrošio svega 7 minuta).

Bilans: 11 crnih polja, PDR = 5, 17, 4 dvoslova (8, 69 %), 3 jednoslova (6, 52 %). Nefrekventnih slova ima 7, monotonih reči 8 (17, 39 %). Objektivno, ovo je visokokvalitetan rad, ali nisam zadovoljan, jer sam samo delimično uspeo da ostvarim svoju zamisao.

4. Čvorovi

U četvrtom zadatku je fokus bio na čvorovima (skupinama suglasnika), s tim što sam opet insistirao na domaćim rečima i Vukovim slovima. Dvoslove sam izbegavao, ali neuspešno, a monotone reči sam koristio samo kada je to bilo neophodno. Počeo sam od povratnog glagola OSVRTATI SE (jednostavno, to mi je prvo palo na pamet), onda upisao ZVRČKA, i belina je sasvim spontano nastala, kao rezultat mog napinjanja da što stručnije sve to izukrštam... Rečnik SANU mi je bio od velike pomoći (TEKTIT, SVASTIČINA, SRBLJACI, ČILKE, ZAISKIVANJE), ali na kraju, posle 32 minuta, nisam bio baš oduševljen uratkom. Iako solidno izgleda, mislim da ovi dvoslovi (od kojih bukvalno nijednom nisam mogao ništa) prilično kvare utisak, a onda i prosek. 

Bilans: 14 crnih polja, PDR = 4, 64, 10 dvoslova (20, 40 %), 3 jednoslova (6, 12 %). Nefrekventnih slova ima 12 (u centralnoj kombinaciji samo 1), svega 5 monotonih reči (10, 2 %), 6 čistih čvorova (SVRT, TVRD, SKRB, ZVRČK, SRBLJ, TRŠĆ) i 5 dvostrukih preloma. Moglo je bolje. 

5. Minimum dvoslova

Suština zadatka tj. modela je redukovanje dvoslovnih (i potpuno ignorisanje jednoslovnih) pojmova, što znači da sam morao da napravim strategiju i pametno rasporedim crna polja. Najpre sam sveo njihov broj na 10, nameravajući da izbegnem sve dvoslove, ali sam u hodu promenio plan, jer sam shvatio da nemam nikakve šanse da udenem bilo kakvu reč od 10 slova u 7. kolonu. Zapravo, sve bi bilo mnogo lakše bez Džastina Timberlejka, ali pošto sam tako koncipirao zadatak, valjalo je izdržati do kraja. Elem, prvo sam upisao RADIO-PELENGATORI, pa IVET MIMIJE, zatim OBAMRLOST... i tu sam privremeno stao. Brzo sam našao poznatog Rajana sa prezimenom koje mi odgovara, ali sam se dugo rvao sa susednim pojmom, sve se nadajući da ću nešto pronaći (molim nadležne da uvedu u pisane izvore besmislenu sintagmu OBITI S BRDA, kako bi moja konstrukcija zasijala u punom sjaju)... Kad sam napokon odustao i pristao na jedan dvoslov, shvatio sam da mi se OTITIS ne uklapa, pa sam morao da potražim bolje rešenje za O_I_ _ S (a da nije Oziris). Tako sam otkrio jedno novo, vrlo upotrebljivo biblijsko ime: ONIJAS, a tu nije bio kraj mom istraživanju: da bih završio, morao sam da pronađem izvor za BIPOL (i bog stvori Tošića), a onda i za LOKAR, jer na svetu valjda ne postoji ništa što se zove: KL_ _ R _. Sve u svemu, za ovaj izazov mi je bilo potrebno rekordnih 42 minuta i 47 sekundi. 

Bilans: 11 crnih polja, PDR = 5, 95, 1 dvoslov (2, 5 %), 0 jednoslova. Nefrekventnih slova takoreći nema (tj. ima 2, ali je jedno u tematskom pojmu, a drugo u dvoslovu), polovina reči je monotona. Nije sjajno, ali nije ni za potcenjivanje. Uz malo vežbe, mogao bih mnogo bolje.

6. Freestyle

Poslednji zadatak je bio najlakši, a i mom temperamentu najviše odgovara takav pristup: bez posebnih zahteva i ograničenja, a i bez ambicija. Prosto: nacrtam mrežu, zaboravim i na matematiku i na geštalt, i kombinujem po osećaju, bez brisanja (po principu: taknuto-maknuto). Ovaj model ima 2 neosporne prednosti: oduzima najmanje vremena i energije, i može biti sadržinski izuzetno zanimljiv (dešava mi se da samog sebe iznenadim nekom idejom... eto, recimo: BEST OF je univerzalno poznat izraz... i zar nije bilo krajnje vreme da ga transkribujemo?). U stvari, ovaj način je najčistija funkcija nepatvorenog smisla za ukrštanje i stečenog iskustva, i čak i kada kombinacija izgleda pomalo trapavo (npr. ostalo je neizvesno da li TRAVERTIN ima logičnu množinu), ostaje veoma vredna, samim tim što je spontana i neopterećujuća (a to se verovatno prenosi i na rešavača). Krenuo sam od TASMANA, onda uneo AMPERMETAR, pa ŽUTE MRAVE... i sve redom, bez zadrške. Morao sam da proverim pojam EUKRAT, malo sam se dvomumio i oko travertina, ali je ipak za 14 minuta i 9 sekundi sve bilo gotovo. 

Bilans: 13 crnih polja, PDR = 4, 87, 7 dvoslova (14, 58 %), 6 jednoslova (12, 5 %). 5 nefrekventnih slova, samo 4 sasvim monotone reči. Vrlo sam zadovoljan rezultatom. 

***

Dakle, posmatrano kroz prizmu prihoda i rashoda, na najvećem dobitku sam u 6. slučaju. Mislim da ni rešavač nije na gubitku sa mnom, mada ne bih rekao da je model koji sam nazvao freestyle preporučljiv baš uvek (i baš svima). Posmatrano iz ugla autora koji nalazi zadovoljstvo u stvaranju, na najvećem dobitku sam u 1. slučaju, budući da se najviše radujem nekom "belom" rezultatu. Uz to, verujem da i oni kojima je to namenjeno ne mogu biti suviše nezadovoljni ako sam ja toliko zadovoljan, što znači da je cilj skoro stopostotno ostvaren: em sam se zabavio, em sam postigao neki objektivan uspeh, em je rešavač uvažen. Od ostalih modela, najmanje mi odgovara 5. (u komercijalnom smislu je neisplativ, a u hobističkom nezgodan), a nisam nešto lud ni za trećim (i dalje smatram da je insistiranje na teškoj strukturi mazohizam na delu, sa sadizmom u potencijalu).

Sve ovo je, naravno, vrlo subjektivno. Siguran sam da postoje oni čije su sklonosti drugačije, i koji sa lakoćom eksploatišu modele sa kojima ja nisam na ti. Suština ovog "eksperimenta" leži upravo u činjenici da postoji više dobrih, ispravnih i kvalitetnih pristupa sastavljanju ukrštenih reči, a koji ćemo odabrati (ili koji će odabrati nas) nije mnogo važno. Najvažnije je da su i autor, i rešavač, i enigmatika uopšte na što većem dobitku.