27. 11. 2017.

Zastareli jezik


Polemika koja je nadavno vođena na blogu TIO na temu "vaza i/li vazna", pokrenula je neka opšta i vazdan aktuelna jezička pitanja, te ću ovde pokušati da objasnim zašto jednotomni Rečnik Matice srpske nije dovoljan za otklanjanje sličnih dilema, da li šestotomnik star 41 godinu i dalje ima kompetenciju, čemu služi Rečnik SANU, zbog čega Pravopis nije sveta knjiga, i iz kog razloga srpski pisci, novinari, administrativci (...) i, dakako, enigmati treba da koriste Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica

Jednotomni Rečnik Matice srpske ne donosi gotovo ništa novo u odnosu na "zastareli" šestotomnik (uneto je tek nekoliko svežih determinanti), osim što je prekršten, redukovan i oslobođen referenci. Sada je to "rečnik srpskog", a ne "srpskohrvatskog jezika", iako u međuvremenu nije sprovedena ni najsitnija reforma kojom bi bivši književni jezik bio raspolućen. To znači da u jednotomnom rečniku "srpskog jezika" možete pronaći pregršt kroatizama koji nikada nisu pripadali istočnoj varijanti nekadašnje partijske celine (na primer, svi hrvatski meseci su uredno evidentirani sa oznakom reg.*), ali ćete uzalud tražiti mnoge reči iz arsenala Đure Jakšića, Borislava Pekića, Miloša Crnjanskog itd. 

Da li je jednotomnik rečnik književnog, razgovornog ili nepostojećeg srpskog jezika, nije baš lako utvrditi, a još je teže dokučiti šta je tačno falilo nazivu "srpskohrvatski"?! Taj naziv je ionako 100 godina korišćen samo za srpsku polutku, dok je hrvatski u kraćem periodu formalno označavan kao "hrvatskosrpski", a od Maspoka nadalje isključivo kao hrvatski (usput, ako neko nije znao, kovanica "srpskohrvatski" je najpre korišćena samo u Zagrebu, onda u Evropi, pa tek tada u Beogradu). Dakle, jezik u jednotomniku je potpuno isti kao u šestotomniku (nema govora ni o kakvom osavremenjivanju), samo se malo drugačije zove. Ukratko, to znači da "novi" rečnik nema sadržinskih prednosti u odnosu na "stari".

Hrvatski jezik je poslednjih decenija pretrpeo izvesne institucionalne promene, pa je (u ekstralingvističkom smislu) opravdano posmatrati ga iz istočne vizure kao manje-više diferenciranu celinu, i zvati ga samo hrvatski. Ali, ovaj drugi nije ni taknut, tj. srpski je i dalje srpskohrvatski, i stoga bi bilo suludo odbaciti šestotomnik, a pogotovo rečnik SANU, u koji je uložen ozbiljan višedecenijski rad (a pride nije ni završen). Štaviše, ni iz hrvatske perspektive ti rečnici ne mogu biti neupotrebljivi, jer reference u svakom konkretnom slučaju pružaju mogućnost orijentacije. Uprošćeno: ako je citiran (i) Krleža, odrednica bez sumnje pripada (i) hrvatskom književnom jeziku, bez obzira na to da li je reč uvršćena u najnovije hrvatske rečnike ili nije. Književni jezik je po definiciji akumulativan, akumuliraju ga (pre svih) pisci, pogotovo veliki koji malima služe za ugled, a pošto većih u Hrvatskoj nije bilo, ako bi neki savremeni lingvista (ili leksikograf) bio dovoljno drzak da dezavuiše Krležu, oskrnavio bi bar pola veka sopstvene kulturne istorije.

U Srbiji je, pak, skrnavljenje kulturne istorije kao "dobar dan". Zato ni u šestotomniku (kamoli u jednotomniku), ni u Rečniku SANU ne možete pronaći mnoge reči iz književnih dela vrlo značajnih srpskih književnika, naročito međuratnih (1918 - 1941). Ti rečnici su izrađeni na osnovu literarnog uzorka, pa su potencijalne lekseme kojih nije bilo u knjigama sa slučajno odabrane police nehotično (ili hotimice) tretirane kao... pa, recimo, kao nebitne. Jednostavno, kod nas su reči potrošna roba, vrlo se lako ucrvljaju i istrule, i za razliku od naroda koji ljubomorno čuvaju i gomilaju sopstvenu viševekovnu leksiku, ovde se i ono što je bilo u širokoj upotrebi pre (samo) osam decenija neretko smatra arhaičnim. Slučaj vaza/vazna nam otkriva da čak i mali lingvisti bez imena i lica mogu da proglase bilo koju "buđavu" reč pogrešnom, ako im se tako ćefne.

Ivan Klajn
Ivan Klajn je jedan od retkih srpskih lingvista koji ima i ime, i lice. On valjda nije dovoljno Srbin da bi bio negator svoje kulture, a dovoljno je apolitičan da bi bio objektivan, i dovoljno odmeren da bi delovao ozbiljno, te je kao takav dao (i još uvek daje) izvanredne doprinose savremenom, "postmatičnom" srpskom jeziku. Zato, ako imate neko pitanje u vezi sa tim jezikom, najbolje vam je se obratite Rečniku jezičkih nedoumica (naročito ako se radi o leksičkim dilemama, koje su enigmatama i najbitnije). Svi drugi savetnici vas mogu odvesti u ćorsokak, počev od Pravopisa (jer je prepun šupljina, i najčešće ne savetuje već nudi diskusije, a u njemu možete nabasati i na neobjašnjive proizvoljnosti). Ukoliko poštujete leksiku književnog jezika (kao što je poštuje Klajn), oslanjajući se na reference iz "zastarelih" rečnika srpskohrvatskog jezika i potpomažući se RJN - om, čini se da imate najmanje šanse da pogrešite.

*Navedeni primer je u potpunom neskladu sa zdravorazumskim stavom koji je Klajn više puta iznosio: "U srpskohrvatski ne ulaze jedino lokalne jezičke pojave, one koje su u jednoj od četiri države priznate kao standardne, ali se u ostalim državama ne javljaju ili se ne osećaju kao svoje." 

24. 11. 2017.

Drži slovo Zekić Novo (27): Kako dvije u jednu?

Kad autor već dobrano ovlada bjelinom 8x8, apetiti rastu, i čovjek bi nešto više. Jedna od mogućih "višina"  je i  smještanje dvije takve bjeline u jednu ukrštenicu. Tamo gdje su bjeline malo ćoškaste, kao ova gornja, to je moguće bez značajnog napora; ali, ako želite da bjeline budu međusobno "bliske", e, to je već mnogo zahtjevnije. U ovom primjeru je vidljivo da je čak 8 riječi, po četiri iz svake bjeline u bliskoj vezi što je, čini mi se, dodatni kvalitet, ili mi se samo čini. Imam nekoliko ovakvih besposlica, ali je ova, druga po uspješnosti povezivanja. Objavljeno u Enigmi.

Novo


23. 11. 2017.

Kviz (10): A loviti miševe niko nije znao

1. Kako se zove slavni animirani mačor, rođen 1940. godine u studiju Hana-Barbera? (3)

2. U komediji Klajva Donera "Šta ima novo, mačkice?" (1965), jednu od glavnih uloga odigrala je slavna švajcarska glumica (na slici levo). Privatno je ljubiteljka mačaka, i zove se... (6, 6; izvorno: 6, 7)

3. Kao većina književnika, filozofa i čudaka, i čuveni francuski egzistencijalista (na slici desno) bio je mačkoljubac. Njegov omiljeni crno-beli mačor zvao se Ništa (eng. Nothing), a on je... (3-3, 5; izvorno: 4-4, 6)

4. Jedna od najpoznatijih mačaka na svetu živi u Nju Džerziju, ima 13 godina, i već dugo svira klavir! Njeni vlasnici su muzičari, ali je navodno sama otkrila instrument i njegove mogućnosti, i najradije muzicira kada je sama u sobi. U londonskom Tajmsu, njen muzički izraz je opisan kao "nešto između Filipa Glasa i slobodnog džeza". Dobila je ime po meksičkoj slikarki i književnici Leonori Karington, i odaziva se na... (4)

5. Domaća mačka duge bele (ređe obojene) dlake i prefinjenog temperamenta, koja je u Evropu stigla iz Turske u XVII veku, krštena je po turskoj prestonici... (6)  

6. Beli mačak Broja 1, člana grupe TNT (u stripu Alan Ford), zove se... (5)

7. Pre 3000 godina, mačke su u ovoj staroj civilizaciji postale popularnije nego ikada ranije. Smatrane su svetim životinjama, negovane i mumificirane, a obožavanje je dostiglo vrhunac u liku boginje-mačke Bast (ili Bastet). Reč je o državi... (6)


8. Šašavi animirani crno-beli mačor koji frflja, neumorno vija Brzog Gonzalesa i lukavu ptičicu Tviti, nosi ime... (9)

9. Nikola Tesla je u detinjstvu imao crnog mačora kojeg je obožavao. Mačor je nehotično učestvovao u njegovom prvom eksperimentu, i probudio radoznalom trogodišnjaku interesovanje za elektricitet ("Pomazio sam svog mačka, i dogodilo se čudo: moja ruka je izazvala pregršt varnica, a iznad mačkovih leđa se pojavilo polje svetlosti"). Opisivao ga je kao najčudesnijeg predstavnika mačjeg roda, premda je imao sasvim prizemno ime... (5)

10. Kratkodlaka mačka za koju se veruje da je prva pripitomljena, stigla je na stari kontinent iz Etiopije tek u 19. veku, i nazvana u skladu sa tim, ali je kasnije utvrđeno da potiče iz Azije. Ipak, i dalje je zovemo... (9, 5)

_____________________________________________________________________

Ako tačno odgovorite na svih 10 pitanja, početna slova odgovora, čitana redom, daju naslov poznatog dečjeg bisera Duška Radovića, o usamljenoj gospođi Klari i njenim mačkama (5, 5). 

22. 11. 2017.

Na -sp

FISP – grad u Švajcarskoj, kod Siona (nem. Visp)

HISTASP – partski vladar, otac persijskog kralja Darija I Velikog

HOSP – bivša austrijska alpska skijašica, Nikol (nem. Nicole Hosp)

KASP – linija koja odvaja kuće u zodijaku (eng. cusp)

KRISP –  engleski glumac, Donald (eng. Donald Crisp) („Kako je bila zelena moja dolina“ - oskar, "Džezebel", "Nacionalna Velvet", "Lesi se vraća kući"); 
starorimski istoričar iz I veka pne, Gaj Salustije

LISP – funkcionalni programski jezik (samo je FORTRAN stariji)

MSP – pesma grupe Azra sa albuma Krivo srastanje (1984)

OSP – mesto u Sloveniji, kod Kopra

Tarasp
RAISP – slovenački hokejaš, Jakob

RASP – nemački glumac, Fric (nem. Fritz Rasp) ("Zagonetka crvene orhideje")

RISP – bivši švedski fudbaler, Fredrik (šv. Fredrik Risp) (igrao za Levski)

TARASP – turističko mesto u Švajcarskoj, u dolini Engandin (od 2015. godine čini deo opštine Skuol, sa bivšim samostalnim opštinama: Ardec, Sent, Ftan i Guarda; izvorno: Scuol, Ardez, Sent, Ftan, Guarda).

18. 11. 2017.

Drži slovo Zekić Novo (26): Ovo malo duše

I, dođe tako vrijeme kad hoćeš, a ono neće... Ma, neće baš ništa. Najposlije načičkana crna polja zamijeniš nedragim crticama; nemaš ni "tematski pojam" da izbjegneš klasiku koja mnogo podsjeća na posmrtnicu, i očajnički tražiš bilo šta što će ti omogućiti kakav-takav izrez  za kakvu-takvu ilustraciju, a dovoljno si tvrdoglav da nećeš ni za živu glavu da baciš do tada urađeno. Onda se uhvatiš za slamku, a to su u ovoj ukrštenici ŽENSKE SANDALE, koje potražiš na netu, a onda se pojavi ova, mene što se tiče, sjajna ilustracija, do duše pravilnije bi bilo "Afričke sandale", pa ako ukrštenica nema ništa vrijednog, neka bar ima ovo iz  naslova.  Naravno, sve je za moju, ali ne i uredničku dušu.

Novo 


16. 11. 2017.

I to se događa

Nedavno sam osmislio jedan ne baš lagan simetričan lik na formatu 20 x 14, i kad sam završio posao, imao sam neodoljiv utisak da sam ranije već video takvu križaljku. 

Simetrična križaljka, autor: Mladen Marković
Najpre sam želeo da poređam 6 jedanaestoslovnih vodoravnih pojmova, što bi bilo neviđeno i bezmalo spektakularno, ali sam brzo odustao od sulude ideje. Teško je to postići i u asimetričnom liku, a kamoli sa dodatnim zahtevima koje diktira simetrija, pa sam pristao na neplanirano usitnjavanje u centralnom, stepenastom delu. Moglo je da bude i samo 6 crnih polja, odnosno 3 + 3, no budući da sam ionako napustio prvobitni cilj, prisustvo ili odsustvo još dva komada skraja kratkih lanaca ništa bitno nije menjalo, osim što mi je prva opcija olakšavala kombinovanje. 

Danas mi je iznenada sinulo: sličan rad sam video u jednom broju Čvor Križaljke (imam svega 4)! Nisam mogao da se setim ko je autor, ali sam ga lako pronašao - i bio vrlo iznenađen (jer se nikada nisam svesno ugledao na njega): pre blizu 40 godina, vrlo sličnu ideju na formatu 18 x 12 realizovao je Stanislav Železnik!

Čvor Križaljka br. 226, 29. VIII 1979, autor. Stanislav Železnik
(Uzgred, vrlo retko rešavam, ali kada to činim, biram nešto staro i naoko ekskluzivno; tako se, uz kafu, katkad družim sa zvezdama Vjesnikovog kviza, a od veterana s ove strane Drine, volim Simona Rackovića Petra Bizumića; zapravo, volim još neke autore iz davnih vremena, ali sam njihove radove u novinama koje imam odavno izrešavao.)

Kviz (9): Nemoj da mu gledaš zube, moj golube


1. Ratna drama Stoleta Popova iz 1981. godine. Glavne uloge: Bata Živojinović, Ilija Džuvalekovski, Radmila Živković, Meto Jovanovski. (6, 3)

2. Apački poglavica Vinetu, književni junak Karla Maja, jaše konja brzog poput vetra, a njegovo ime je... (4, izvorno: 7)

3. Najbrži trk konja zove se... (5)

4. Turcizam koji koristimo za pegavog konja je... (5)

5. Plemeniti konj jake građe, nastao ukrštanjem najkvalitetnijih evropskih pasmina, zove se isto kao milimetarski lenjir na mernim instrumentima, koji je, pak, nazvan po latinizovanom prezimenu portugalskog matematičara Pedra Nunesa. To je... (7)

6. Bufalo Bil, jahač Poni ekspresa, sa svojim putujućim cirkusom "Divlji zapad" 1906. godine obišao je i Srbiju (Zrenjanin, Kikindu, Vršac i Pančevo). Jahao je svog omiljenog belog konja, koji se zvao... (4, izvorno: 5)

7. Stari Grci su smatrali da je ovaj afrički papkar u bliskom srodstvu sa konjem, te je i njegovo taksonomsko ime izvedeno iz te viševekovne zablude. U stvari, njegovi najbliži rođaci su kitovi i delfini. (6, 3) 

8. Konj Old Šeterhenda, rođeni je brat Vinetuovog mrkalja. Leti kao munja, a zove se... (9)

9. Kušlja je legendarni konj kojeg je jahao slavni srpski hajduk... (5, 8)

10. Ždrebe arabera, mezimče ukrštenih reči, naziva se... (3)

11. Popularna rasa slovenačkih konja... (9)

12. Najdraži konj poluludog rimskog cara Kaligule, imenovan za senatora i viđen za konzula, je... (7, izvorno: 9)

13. Junak iz Prvog srpskog ustanka, Jovan Kursula, jahao je zelenkastu kobilu koju je Karađorđe zaplenio od Turaka, i poklonio mu je. Nije bila ni Tetka, ni Ujna, već je nosila neobično ime... (6)

14. Domaći naziv za konja sasvim crne dlake je... (6)

15. Osmonogi konj Slejpnir iz nordijske mitologije, Lokijevo čedo, pripadao je vrhovnom bogu. On je... (4)

16. Zaštitne duge dlake na gornjem rubu konjskog vrata, od zatiljka do grebena, zovu se... (5)

17. Božanskog konja iz grčke mitologije najpre je jahao arkadski kralj Onk, zatim Herakle i na kraju Adrast. Bio je imenjak legendarnog pesnika i pevača, izumitelja ditiramba... (5)

18. Kako se zvao omiljeni beli konj princa Sidarte Gautame, opisan u budističkim tekstovima, koji je uginuo od tuge kada ga je gospodar ostavio i posvetio se askezi? (7, izvorno: 8)

19. Ždrebe staro (bar) godinu dana, jeste... (3)

20. Prodorno oglašavanje veselog ili uznemirenog konja je... (7)

21. Sukneni pokrivač za konja, poznat svim rešavačima ukrštenih reči, naziva se abahija ili ... (3)

______________________________________________________________________
Ukoliko ste ispravno odgovorili na sva pitanja, početna slova odgovora, čitana redom, daju naslov poznate dečje pesme Jovana Jovanovića Zmaja (7, 5, 5, 4). 


13. 11. 2017.

Drži slovo Zekić Novo (25): Dva "ćorka" u komadu

Ovu ukrštenicu sam prije izvjesnog vremena objavio na TIO, ali iz sasvim drugačijeg razloga. Ovog puta se desilo, osim što sam morao pristati na neomiljene pregrade, da, valjda kao naknadu za pretrpljenu duševnu bol zbog pomenutog, u bjelini 8x8 dobijem, ni kriv ni dužan,  dva pojma koji zajedno mogu da čine jednu temicu! Treći pojam je dodat samo zato da bi sve učinio smislenijim. Zaista, rijetka pojava, a tema je trebala biti Sandra Perović i filmski festivali.


Novo


11. 11. 2017.

Da se ne baci: Spasena

Pre pet godina je obeležena stogodišnjica potonuća Titanika. U jednim novinama sam opevao taj događaj prigodnom tematskom ukrštenicom, a napravio sam i jednu za Enigmu - ali je sticajem okolnosti nisam poslao Šabanu. Naime, nisam mogao da je pronađem jer sam dokument sačuvao u nekom levom folderu, i budući da sam malo potom izgubio određenu količinu materijala sa starog laptopa, dugo sam verovao da je i taj sastav stradao. 

Kako to obično biva, tražeći nešto sasvim deseto, nedavno sam nabasao na već otpisanu skandinavku. Posvećena je zaboravljenoj glumici koja je preživela čuveni brodolom, i samo mesec dana kasnije odigrala samu sebe u prvoj ekranizaciji tragedije. 


Nek je samo 8 x 8, ne pitam šta košta

U već spominjanoj Rešadovoj kolekciji neobičnih radova kolega ima svakojakih kreacija, naročito belih. Pažnju mi je privukla skandinavka Jana Bažika sa belinom 8 x 8, koja je, u stvari, toliko nakaradna da se može smatrati izuzetnom: ne sećam da sam ikad video ukrštenicu sa lancem od 15 crnih polja - i to lancem koji potpuno izoluje glavnu kombinaciju od ostatka mreže! Slične o-ruk specijalitete je u to vreme objavljivao Vojislav Gložanski, ali rekao bih da ga je Bažik ovim radom pobedio. Takođe, interesantno je, i na neki način raritetno, to što većinu pojmova u belini čine suvi glagoli (naravno, 4 povratna u donjem desnom uglu, i još 6 pride). 

Skandinavka je objavljena u Enigmi, otprilike u drugoj polovini osamdesetih. Citiram je kao primer potpuno besmislene beline koja ne služi na čast enigmatici, uz napomenu: ne pokušavajte kod kuće. 


Kevi

Jovan Nedić piše:

U prvoj skandinavci o misicama postoji pojam KEVI - "mjesto u Banatu, kod Sente". Ne vjerujem da je ijedan "Feniksov" rješavač čuo za to mjesto. Za njega nisam ni ja znao, sve dok ga prije dvije i po godine nisam sreo u jednoj Pupezinovoj ukrštenici iz "Enigme" (broj 422 od 20. VII. 1962).

Za to mjesto nisu znali ni Josip i Ilija, dok ih nisam odveo u to selo kad smo 10. X. 2015. putovali na Enigmatske Dane ludaje u Kikindi.


Prilog o Pupezinovoj ukrštenici sa nesvakidašnjim četvoroslovom OVDE


Josip Dubrović i Ilija Ozdanovac

10. 11. 2017.

Da se ne baci: misice

Skandinavke koje danas predstavljam nastale su pre više od godinu i po dana. Rađene su za Feniks, ali nisu objavljene, možda zato što nisu valjale, a još verovatnije: zato što su brzo zastarele. Naime, tematski pojmovi su imena i prezimena hrvatskih misica za 2012, 2013, 2014 i 2015. godinu, a u trenutku kada su radovi poslati, još nije bila izabrana ni miss za 2016. To se desilo malo kasnije, a Hrvatska je u međuvremenu izabrala i najlepšu devojku za 2017. Budući da zacelo neće biti objavljene sa dvogodišnjim zakašnjenjem, premijerno ih spašavam od zaborava, pod starim geslom "da se ne baci". 

9. 11. 2017.

Podatak više: Neneova dijagonalka

Nedjeljko Nedić veli da je dijagonalka koju smo videli na ovom blogu (OVDE) objavljena u časopisu 101 skandi more 2001

Dodaje da je on zapravo pronašao skandidijagonalku, dok je klasična i ranije postojala.

Prilaže autorski tekst iz Skandi Feniksa br. 520 (2. VII 2009) i sastav koji prati priču, i još dve skandidijagonalke: prvenac star 16 godina (101 skandi bro 64, 9. III 2001) i raritetan uradak bez crnih polja (101 skandi br. 87, zima 2003). 
Skandi Feniks br. 520, 2009.







101 skandi br. 87, 2003.

101 skandi br. 64, 2001.
Update: Jovan Nedić je poslao dijagonalnu križaljku Nedjeljka Nedića, objavljenu 21. II 1990. godine, u Kvizu br. 524. 

Kviz br. 524, 1990.

8. 11. 2017.

Drži slovo Zekić Novo (24): Ukrštenice od ljubavi

Ukrštene riječi  je moguće dijeliti  i na ovaj način: ukrštenice otaljavanja (najbrojnija vrsta), ukrštenice kvaliteta (dešava se), takmičarske ukrštenice (podrazumijeva se), ali i one kojima pristupate, onako, iz srca, odnosno ukrštenice  iz  ljubavi (pojava svojstvena samo nekim  enigmatama). Moguća je još poneka sorta, ali se trenutno ne mogu prisjetiti.

Pomenuta ukrštenica ne mora nužno biti i visokokvalitetna, jer već ispunjava "ljubavni" uslov, što je, bar mene što se tiče, sasvim dovoljno. Ako bi ljubav pratio i kvalitet, bilo bi to po onoj narodnoj: "I jare i pare". 

Ovako izgleda jedan od mojih pokušaja.

 Zato: svim kolegama želim što više ukršteničke ljubavi.

Novo


7. 11. 2017.

Neneova dijagonalka

Među odabranim ukrštenicama Rešada Besničanina (koje je godinama isecao iz novina i čuvao, a onda ih pre četiri godine na SES - u poklonio meni), pronašao sam i inovativnu skandi-kreaciju Nedjeljka Nedića, pod nazivom dijagonalka. Autor će nas u komentaru podsetiti kada je i gde objavljena.

Vrlo efektan sastav. Zapravo, radi se o kosoj ukrštenici u četiri smera, što znači da nije naročito teška za sastavljanje, premda ovako prezentovana izgleda ekskluzivno. U tome je njena draž: svaki novitet ima šanse da postane standard jedino ukoliko ne podrazumeva preveliki napor ili posebno umeće za repliciranje, a istovremeno je dovoljno privlačan drugim autorima i rešavačima. Međutim, iako dijagonalka ispunjava te uslove, ne viđamo je često u enigmatskim časopisima. 

Dijagonalka, autor: Nedjeljko Nedić

5. 11. 2017.

Uveličavanje i umanjivanje (4): Stančić

Hobi Skandi mozaik, februar 1999, autor: Nebojša Dragomirović
Napomena: u istoj belini je još jedna zgodna, ali pesnički slobodna sintagma STARI LIST. Umesto malog stana je bolje pasovao VILISTAN.