Nesvakidašnje: Riječi, riječi, riječi

Skandi Feniks 970, autor: Nedjeljko Nedić

Podatak više: Neneova dijagonalka

Nedjeljko Nedić veli da je dijagonalka koju smo videli na ovom blogu (OVDE) objavljena u časopisu 101 skandi more 2001. 

Dodaje da je on zapravo pronašao skandidijagonalku, dok je klasična i ranije postojala.

Prilaže autorski tekst iz Skandi Feniksa br. 520 (2. VII 2009) i sastav koji prati priču, i još dve skandidijagonalke: prvenac star 16 godina (101 skandi bro 64, 9. III 2001) i raritetan uradak bez crnih polja (101 skandi br. 87, zima 2003). 

Skandi Feniks br. 520, 2009.

101 skandi br. 87, 2003.

101 skandi br. 64, 2001.

Update: Jovan Nedić je poslao dijagonalnu križaljku Nedjeljka Nedića, objavljenu 21. II 1990. godine, u Kvizu br. 524. 

Kviz br. 524, 1990.

Neneova dijagonalka

Među odabranim ukrštenicama Rešada Besničanina (koje je godinama isecao iz novina i čuvao, a onda ih pre četiri godine na SES - u poklonio meni), pronašao sam i inovativnu skandi-kreaciju Nedjeljka Nedića, pod nazivom dijagonalka. Autor će nas u komentaru podsetiti kada je i gde objavljena.

Vrlo efektan sastav. Zapravo, radi se o kosoj ukrštenici u četiri smera, što znači da nije naročito teška za sastavljanje, premda ovako prezentovana izgleda ekskluzivno. U tome je njena draž: svaki novitet ima šanse da postane standard jedino ukoliko ne podrazumeva preveliki napor ili posebno umeće za repliciranje, a istovremeno je dovoljno privlačan drugim autorima i rešavačima. Međutim, iako dijagonalka ispunjava te uslove, ne viđamo je često u enigmatskim časopisima. 

Dijagonalka, autor: Nedjeljko Nedić

Ludistički ideali

Treći put zaredom, na konkursu u sklopu manifestacije Dani ludaje, i ove godine je pobedila moja ukrštenica. Obistinile su se crne slutnje hronično nezadovoljnih učesnika, te je sastav žirija opet bio po mojoj meri. Ma koliko moje ambicije bile skromne, na to nisam mogao da utičem. Uz to, pošto je tokom glasanja u mom radu primećen jedan diskutabilni detalj, bez jeda sam pretpostavio da će na vrhu tabele biti neko drugi.  Ali... nije bilo tako (šta ću kad sam najbolji, ni Amerika mi ništa ne može :D)

Na blogu TIO sam - malo u šali, a više u zbilji - pisao o svom het-triku (OVDE). Jedino nisam izneo predlog da takmičari dogodine sakupe 5000 dinara i uruče mi ih pre raspisivanja konkursa na ime nadoknade za odustajanje od učešća, a u cilju povećanja sopstvenih šansi za pobedu (mada... ponižavajuće je da se trostruki šampion prodaje za 40 evra... povlačim predlog, javite se samo ako sakupite 400 :D). Nema se tu još bogzna šta reći, te u ovom postu želim obuhvatno da se osvrnem na visokoplasirane sastave.

Dani ludaje 2017, glasovi

U finalu je bilo 13/46 ukrštenica. Nepotpisane radove je na skali 1 - 10 ocenjivalo 12 sudija iz zemlje, regiona i sveta, a čak 5 sastava je dobilo više od 100 poena! To govori o prilično ujednačenom ukusu tj. sličnom sistemu ukršteničkih vrednosti, slobodnije: o postojanju univerzalnog ideala. Taj ideal se može naslutiti analizom ukrštenica koje su dobile bodove od svih sudija. 

Dani ludaje 2017, 1. mesto, autor: Mladen Marković

U pobedničkom radu (149 poena) sve je podređeno nivelisanoj belini 12 x 6. Neću ponovo razglabati o motivima za nastanak raritetne kombinacije, niti o njenim nedostacima, samo ću primetiti da je taj vid enigmatskog izražavanja generalno na visokoj ceni. 7 desetki, prosečna ocena 8, 2. Iako mi - enigmate sa ex yu prostora - to doživljavamo kao endemski manir, vrlo je verovatno da bi i Italijani, Francuzi, Englezi (...) i svi drugi vrlo slično vrednovali takvu kombinatorsku senzaciju (naravno, ako bi prethodno utvrdili da je ispravna tj. u skladu sa njihovim standardima i uzusima).

Dani ludaje 2017, 4. mesto, autor: Nedjeljko Nedić

Drugi rad koji je pobrao simpatije svih članova žirija (120 poena, 4. mesto) delo je Nedjeljka Nedića. Glavni adut ove ukrštenice je takođe moleraj, ne baš neviđen, ali sasvim dovoljno upečatljiv. Pozicioniran je uz gornju ivicu, što je autoru otežalo posao, pa budući da je pronašao fina izlazna rešenja, mogao je računati na dobre utiske ocenjivača. Iako je donji deo ukrštenice neočekivano traljav i neambiciozan, najniža ocena koju je dobila je 3! (prva i trećeplasirana imaju jedinice, a drugoplasirana nulu!) Zapravo, to je jedini sastav bez ekstremno niskih ocena, pa se može reći da se tu najbolje ocrtavaju spomenute ukršteničke vrednosti našeg regiona. Prosečna ocena 6, 2.

Dani ludaje 2017, 6. mesto, autor: Sreten Perić

Glasove svih sudija je dobio i šestoplasirani sastav Sretena Perića (96 poena). To je jedan običan rad u duhu podrinjske škole profesora Krsmanovića, što će reći: glavna kombinacija se razvija iz dve-tri čvornovate reči, a kao nusprodukt se pojavljuje nešto nenormalno, folklorno, nestandardno ili nikome poznato. Ukrštenica solidno izgleda jer je autor vodio računa o prožetosti i rasporedu crnih polja - ali samo koliko je umeo, pa kao bilans imamo 2 dvoslova od kojih nijedan nije naročito opravdan. Uz to, ni pojmovno nije reprezentativna, te ne čudi što se nijedan član žirija nije dovoljno oduševio da bi je nagradio desetkom ili devetkom. Prosečna ocena 4, 3. 

Dakle, samo je jedna stvar izvesna: svi visoko vrednuju onaj aspekt kombinatorike koji se manifestuje u belinama! Međutim... zanimljivo je da su univeralno dopadljiviji radovi u kojima je belinaštvo primenjeno na manje otrcan način, odnosno mimo modela 6 x 6 ili 7 x 7!

Dani ludaje 2017, 3. mesto, autor. Rešad Besničanin

Tom zaključku se donekle suprotstavlja trećeplasirani rad Rešada Besničanina (128 poena), koji se u svojoj neobičnosti približava šablonu kroz insistiranje na proširenju paradnog moleraja. Najveća mana sastava je zatvoreni gornji levi ćošak, i samo je jedan član žirija bio spreman da autoru progleda kroz prste - mada su i drugi verovatno zapazili da je ostatak mreže vrlo prezentno popunjen. Stoga se opisu univerzalnog ideala može dodati i dobra veza između centra i periferije, što bi značilo: ako belina - kakva god bila - dovodi do rastrojstva mreže, nije po JUS - u. Prosečna ocena 6, 6.

Dani ludaje 2017, 2. mesto, autor: Nebojša Dragomirović

I ostala su dva sastava večitog drugog Nebojše Dragomirovića. Jedan (133 poena) se više dopao sudijama od drugog (119), mada su, u principu, tu negde: autor je u dopisnoj školi profesora Dopuđe odavno naučio da napravi finu belinu, ali je propustio lekcije iz drugih predmeta. Ako jednom - za promenu - napravi 7 x 7 bez okolnih jednoslova, dvoslova i skraćenica, još bolje: ako uspe da sklopi takmičarsku ukrštenicu u kojoj sve deluje kao da je na svom mestu, a ne kao belina za seoske novine u smandrljanoj mreži, ima nade za pobedu. Ali... ako ostane na tom školskom nivou, uvek će biti savršenijih, profesionalnijih ili bar dojmljivijih radova, i uvek će nekome biti do ramena. Drugoplasirani rad: dve desetke, prosečna ocena 6, 8; petoplasirani: 5, 6.

Dani ludaje 2017, 5. mesto, autor: Nebojša Dragomirović

Minos 2015: Aladinova čarobna ukrštenica

Poštovani enigmagovi, 

zadovoljstvo mi je da iznesem impresije o repriznom konkursu u čast Simona Rackovića „Minos- 40 godina kasnije“, ali i da predstavim i prodiskutujem rezultate javnog glasanja koje je sprovedeno na ovom blogu, a u kojem su učestvovali sami autori. 

Prvo, ponoviću da sam kao organizator i blogovlasnik ponosan na svih jedanaest  učesnika, i više nego ponosan na kvalitet svih prispelih radova. Uz to, raduje me i podatak da je prethodni post bio najčitaniji u istoriji ovog bloga, jer to znači da ukrštene reči ipak mogu biti intrigantnije i interesantnije od beseda o majmunima i veprovima.

Drugo, glasanje ni u kom slučaju ne treba shvatiti smrtno ozbiljno. Zaista ne bih voleo da se bilo koji autor oseća nasamareno ili izigrano jer je uzeo učešće u rekreativnom konkursu, a na kraju bio podvrgnut ocenjivanju.  Imajte na umu da je ocenjivanje samo dodatak omažnoj izložbi, i to dodatak koji je čini još svečanijom, a sam podatak da je bodovanje bilo javno i da su učesnici međusobno ocenjivali nepotpisane radove rezultatima daje posebnu težinu.

Svoje pravo da ne raspodele poene su iskoristili Žarko Đokić, Dinko Knežević, Aladin Mahmutović i Marko Mihaljević, a ja – kao učesnik koji je znao više od ostalih – nisam želeo da remetim spontani poredak eventualnim uplivom subjektivnih faktora. To otprilike znači sledeće: moj favorit je bila ukrštenica Radoje Racanovića, i mada bih mogao da odbranim svoj stav nabrajanjem objektivnih kvaliteta, ne bih smeo da tvrdim kako taj stav ne izvire iz moje generalne naklonosti prema Radojinom radu (on je takoreći kao enigmata reanimiran na ovom blogu, i ja imam poseban, gotovo ličan odnos prema njegovom stvaralaštvu – a to nije dobra podloga za ocenjivanje). 

* Konkursni detalji

- Prvu ukrštenicu je poslao Rešad Besničanin, i to samo nekoliko sati nakon raspisivanja konkursa.

- Sveazbučnice su priložili: Žarko Đokić, Nedjeljko Nedić, Dinko Knežević i Mladen Marković.

- Po dva rada su priložili Dragan Dragoljević, Goran Topličević i Mladen Marković.

 - Ukrštenicu bez pluralnih pojmova je sastavio Nedjeljko Nedić. Ako bismo troslovni pojam DNA tretirali kao skraćenicu, društvo bi mu pravio Dragan Dragoljević (br. 8).

- Isključivo imenice su koristili: Mladen Marković (br. 7), Dragan Dragoljević (br. 8) i Radoja Racanović (br. 15).

- Upotrebu glagola su izbegli i: Rešad Besničanin, Goran Topličević i Aladin Mahmutović, dok se u ukrštenici Tončija Milata glagol sreće samo u frazi.

- Dinko Knežević je pronašao način da pošalje ukrštenicu iz Kine, iako je Gugl zabranjen u toj zemlji (zahvaljujem se Slavku Bovanu)!

- Jedini autor koji je lično pozvan da učestvuje je Marko Mihaljević, i to nekoliko sati pre isteka roka. 

* Glasanje

- Svi radovi su dobili poene, a čak 5 je sakupilo više od 40!

 

- Dve ukrštenice su dobile poene od svih sudija: 12 i 13. Njihovi autori (Mahmutović i Marković) nisu glasali, a da je Racanović iskoristio pravo da sebi dodeli poene, bio bi u toj grupi. 

- Rad br. 12 je trijumfovao, iako mu je samo jedan sudija dodelio 12 poena. Radovi br. 7 (Marković) i br. 10 (Ivan Hrgović) su dobili po dve 12-ice.

- Po jedna 12 – ica je pripala radovima br. 6 (Knežević) i br. 15. (Racanović).

- Radovi br. 2 (Đokić) i br. 11 (Topličević) su osvojili po 15 poena, te podelili 11. mesto.

- Radoja Racanović je glasao poslednji i oduzeo sebi pobedu dodelivši radu br. 12 7 poena.

Zahvaljujem se još jednom svim učesnicima i čestitam na uspešnoj borbi za kvalitet ukrštenih reči! Specijalne čestitke upućujem Aladinu Mahmutoviću i Radoji Racanoviću za izvanredne mrežaste minijature.

Minos 2015 - Aladin Mahmutović (53 poena)

Minos 2015 - Radoja Racanović (47 poena)

* Bonus (van konkurencije)

Minos 2015 - Tonči Milat (bonus)

Minos 2015 - Nedjeljko Nedić (bonus)

Minos 2015 - Marko Mihaljević (bonus)

Minos 2015 - Mladen Marković (bonus)