Postoje enigmatski autori od kojih apsolutno ništa nisam naučio, iako sam skoro 20 godina redovno sretao njihove sastave u svim mogućim novinama. Neka imena sam odavno prestao da registrujem, a postoje i oni koji su takoreći istaknuti enigmati, ali ih ja uopšte ne doživljavam kao kolege, i vođen parolom: neka cveta svaki cvet, ignorišem njihovo postojanje, ostavljajući mogućnost da oni ipak bivstvuju na enigmatskoj sceni iz nekog višeg, meni neshvatljivog, možda čak kosmičkog razloga. Svi mi u početku baratamo Tatarima, Avarima i atamanima, pa se mučimo sa karavanima, paravanima, tarapanama i ararinama, nitimo i kitimo, ali je pravo čudo što nekima ni decenije nisu dovoljne da to prevaziđu. Još je čudnije što takvih ima podosta, i što su mnogi od njih već jednom nogom u grobu, a još se i ne nazire bilo kakav pomak.
Ima i autora koji su večno "u sredini": oni u principu rade solidno, tzv. zanatski korektno, ali gotovo nikada ne odstupaju od svog standarda. Nisu bez imena, znam i njihova prezimena, a ako bi to neko od mene tražio, mogao bih da navedem njihove stilske karakteristike, čak i da ih pohvalim - ali sam, u suštini, indiferentan prema njima i njihovom radu. Možda sam nekada od njih pokupio neku zgodnu reč ili opis, ali generalno nisu dali nikakav doprinos mom napretku, nikada me nisu izazvali, podstakli, naterali da nešto pokušam, pa da sve to zapamtim kao težak ili izuzetan poduhvat, a da onda i njima i sebi upišem specijalne poene... Dakle, ja najviše volim one koji su mi svojim sastavima pomagali u otkrivanju novih zahteva, načina, pristupa... Čak i ako se to desilo samo jednom, a dalo je nekakve rezultate (ako ništa drugo, lepo sam se zabavljao), ti autori su zaslužili moje poštovanje. Drago mi je što ću, zahvaljujući Iliji, danas predstaviti stvaraoce od kojih se ima šta naučiti.
Žarko Đokić
Moj stav prema Đokiću je uglavnom formiran u drugoj polovini devedesetih, kada je, kao saradnik "Hupera", objavljivao prilično efektne radove. Zapravo, ja u to vreme ni o čemu ništa nisam znao, a na enigmatske radove sam reagovao kao laik koji nije zadovoljan onim što je svakidašnje, pa se raduje svemu što doživi kao izuzetno. Najizuzetnijima sam smatrao Dopuđu i Patrnogića, a onda su, sa jačanjem i širenjem mojih interesovanja, počeli da se izdvajaju još neki autori. Jedan od njih je bio Đokić, i još uvek dobro pamtim neku njegovu nagradnu skandinavku, sa retko rabljenim pojmom visokopreosveštenstvo. Međutim, ono po čemu je on značajan za mene jeste jedna pomalo neobična bela ukrštenica, u kojoj je ime pevačice sa slike (Bjork) bilo učaureno dijagonalno. Moguće je da sam slične radove viđao i ranije, ali sam tada prvi put pokušao da napravim takvu kombinaciju. Pošto sam ukapirao da je najbolje uzeti neko ime sa što dužom suglasničkom grupom, nije bilo potrebe da lutam: Ekstra Nena se sama prijavila, i posle nekoliko sati sam imao prvu belinu 6 x 6 u kojoj je sleva nadesno, odozgo naniže, pisalo EKSTRA. I ja sam bio ekstra ponosan, a taj mali uspeh je u mom sećanju zauvek povezan sa Žarkom (danas bez po muke mogu da učaurim bilo koji pojam - videti novogodišnju ukrštenicu u zaglavlju - ali više nema onakve radosti).
Simetrična skandinavka koju je Ilija odabrao je dobro isplanirana, još bolje realizovana, na momente vanredno interesantna. Raspored crnih polja je takav da omogućava sastavljaču da u prvi plan stavi svoju visprenost i kreativnost, a ne suvu kombinatoriku, i Đokić je to sjajno iskoristio: neka rešenja su zadivljujuće sveža (npr. Tvrtko prvi), a neki pojmovi su tako upečatljivi da vas bukvalno teraju da zapamtite kombinaciju: podruštvljavanje, obračunski ček, pečalba...
Uzgred, primećujem da je pojam DIRA opisan kao "francuska spisateljica, Margaret", što nije ispravno. I ja sam se jednom, kao neko ko je godinama učio francuski, napravio pametan i upotrebio taj oblik, naivno verujući da je reč o transliteraciji... No, gle čuda: prezime slavne Margerit (ne Margaret) se zaista čita sa tim S na kraju (dakle, DIRAS)! Naravno, to ne umanjuje vrednost ovog rada, ali moja primedba može da bude od koristi onima koji eventualno imaju dilemu.
 |
| Politika Mozaik br. 89 |
Tomislav Vukadinović
Nemam neku konkretnu priču u vezi sa Tomom i njegovim radom, ali imam iskristalisane utiske: on fino kombinuje, nije perfekcionista, ne paradira i nikad ne ide ispod crte. Ubeđen sam da je jedan od 10 najboljih živih sastavljača (s tim u vezi, treba spomenuti čuvenu "Huperovu" ukrštenicu 23 x 14 sa rekordno malim brojem crnih polja, koju je kao koautor potpisao sa Dopuđom i Zeljkovićem), mada retko imam priliku da to vidim crno na belo. U stvari, uvek mi se činilo da je on autor koji nekud žuri, koji se ne zadržava satima na istoj kombinaciji, i kome skoro uvek fali 10 ili 15 minuta da od svog sastava napravi senzaciju. Rekao bih da njegov standardni učinak najčešće ostaje na nivou visokog proseka, bilo da je reč o tematskim ukrštenicama (u kojima posebno vodi računa o umreženosti) ili nekim drugim radovima, a svi koji su upoznati sa njegovim minulim radom verovatno znaju da je to daleko ispod njegovih mogućnosti.
Tematska skandinavka koju je Ilija priložio, o Vukadinoviću govori više i bolje od mene: to je zasigurno rad kome je on pristupio bez velikih ambicija i bez želje da impresionira, a na par mesta je, uprkos tome, sama od sebe izronila njegova zavidna veština: belina sa dva tematska pojma, u principu, nema tešku strukturu, ali je lepo proširena, "ukrašena" šmirglom, a povratni glagol se tu tako lepo "smestio", da bi i oni koji progone tu vrstu reči morali da se slože u proceni da je to bilo najbolje rešenje, naročito ako se uzme u obzir i reeksport. No... nije baš sve tako sjajno: slavna ljubavnica Anrija II, vojvotkinja Dijana, čije prezime u transkripciji glasi De Poatje ili samo Poatje, ovde nije potvrdila svoj identitet: postala je POTIJE.
Sad se verovatno pitate zašto uopšte postavljam rad sa tako krupnom greškom? Pa, moguće da je autor naleteo na loš izvor (da nije tako, verujem da bi pozicija pojma bila drugačija), a možebiti da je i urednik koristio istu knjigu (pouzdano znam da ima mnogo popularnih enciklopedija sa ovakvim i još gorim tipfelerima).
Uz to, gornji deo je dosta trapavo i, rekao bih, brzopleto sklepan: ako niste čuli za dvorac ŠENANSO - nemate nikakve šanse da to saznate rešavajući ukrštenicu, jer je pojam ŠER opisan kao "reka u Francuskoj", NIK kao "muško ime", a od vas se traži da poznajete i istoriju algebre, te da se iz cuga setite gospođe Emi NETER... No, bez obzira na sve nedostatke, ovaj sastav nije za odbacivanje, jer dosta verno prikazuje Tomin stil i odnos prema sastavljanju. Ponoviću: on bez sumnje može 3 puta bolje, ali samo kad je posebno inspirisan.
.jpg) |
| Politika Mozaik br. 118 |
Dragoslav Rosić
Odlučio sam da uz Đokića i Vukadinovića predstavim i Rosića, njihovog kolegu po obrazovanju, iako nikada nisam pratio njegov rad. Skandinavka koju je Ilija izabrao je dobra, logična, pažljivo sastavljena, rešiva. Belina je specifična po dvostrukom Đ, najimpresivniji pojmovi su Karađorđevići i nakinđuriti, meni se dopada i Roman o Londonu, a naročito bih pohvalio prisustvo parne mašine, koja je dobro povezala roman sa šarplanincem. Sve u svemu: skladan, lagan i kompaktan sastav, možda malo školski tj. šablonski napravljen, ali svakako vredan komentara, pogotovo ako primetimo da ni po stilu, ni po sadržaju nije zastareo, iako je prošlo više od 30 godina.
 |
| Politika Mozaik br. 92 |
.jpg)
